Pokaži šta znaš, Partizan je vaš

“Pokaži šta znaš, Tobogan je vaš”, čuveni su stihovi koje pamte oni malo stariji iz legendarne novosadske emisije za decu “Muzički Tobogan”, koji je godinama vodio Minja Subota. Tako fantastičnog obrazovnog dečijeg programa više nema, ali ovi stihovi bi mogli da se čuju na stadionu Partizana od danas ili sutra, hajde, jer nedelje počinju ponedeljkom. A, da budu upućeni tandemu koji vodi sportski deo kluba Predragu Mijatoviću i Danku Lazoviću.

Privremeno rukovodstvo koliko sutra obeležiće dva meseca otkako je preuzelo vođenje Partizanom. I tih 60 dana je bilo, u neku ruku, medeni mesec za tandem Mijatović – Lazović, pošto u sportskom sektoru za dosta toga bile su im vezane ruke što željom da se klub bez većih turbulencija stabilizuje na rezultatskom planu, kao i zbog toga što je prelazni rok bio, u tom momentu, skoro tri meseca daleko.

Za to vreme, najveći deo posla vukao je drugi deo uprave, koji se bavio finansijama, ali sada, kada je spuštena zavesa na jesenju polusezonu Mozzart Bet Superlige, sve oči, najpre navijača, pa uprave, a onda ništa manje i fudbalera Partizana okreću se ka Mijatoviću i Lazoviću uz poruku: “Da vidimo zbog čega ste došli u Partizan”.

Na papiru, posao koji ih čeka je jednostavan: prvo mora da se izabere novi trener, stoji i dalje da je Nikola Drinčić prvi pik rukovodstva, iako fudbalska čaršija očekuje “veliko ime”. A, onda tim mora da se renovira od glave do pete. Kako sve to izvesti sa popriličnom rupom u klupskom budžetu, pošto se sav novac skuplja da bi se podmirili dugovi zarad dobijanja evropske licence, to je sad već jednačina sa više nepoznatih. Od dana kada su došli u Humsku, čelnici Partizana šalju pomalo kontradiktornu poruku: Para za pojačanja nema, a ekipa mora da se renovira po svaku cenu.

Jasno je svakom ko je makar ćušnuo loptu vrhom patike u obližnjem parkiću da sa ovim timom Partizan neće daleko dogurati. I pored pobede juče u Nišu (1:0), bila je to bedna partija crno-belih, koji posle datog gola u 5. minutu, gotovo nisu uspevali da protiv Radničkog prenesu loptu preko centra. Utisak je da taman što se ekipa moralno podigla smenom uprave, iznenadni odlazak Sava Miloševića je potpuno ubio u pojam. Možda ne toliko zbog samog Save, jer je tu bio samo dva meseca, prekratko da bi se tim “zaljubio” u njega, koliko je taj čin pokazao da neki bolji, svetliji i mirniji dani u klubu nisu baš tu iza ćoška, kao što je izgledalo onog dana kada je više od 20.000 ljudi nošeno euforijom došlo na meč sa Čukaričkim.

Na prvom mestu, Mijatović i Lazović moraju da dovedu trenera. I da mu obezbede “materijal za rad”. Jer, novi šef struke će imati šest meseci grejs perioda da stvara igru, da stvara igrače, da priprema teren za leto i evropske kvalifikacije, u kojima bi novi slom Partizanu bio pucanj u oba kolena, finansijska zategnuta omča oko vrata. Nešto što ne sme da mu se desi, pa taman izvukao Mančester siti na žrebu. Parnom valjku je potreban trener stvaralac, neko sa vizijom i umećem da gradi, jer u prolećnoj polusezoni do titule svakako neće moći, nego će mu biti cilj da sačuva drugo mesto i da proba da se “pobije” za utešnu nagradu zvanu Kup Srbije. I da stvara kvalitetnu podlogu  za leto i narednu sezonu.

Jednom je takav scenario bio pun pogodak za Partizan: u januaru  2007. godine, kada su crno-beli izgledali jednako loše na terenu, gubili redom, padali na četvrto mesto, doveden je Miroslav Đukić, tada još mlad stručnjak, selektor U21 reprezentacije. Nije odmah dobio brdo igrača, dovedeni su mu Antonio Rukavina i Žarko Lazetić iz Bežanije i Đorđe Lazić iz Lučana, ali je tim izgledao u drugom delu drastično bolje. Dobio je glatko prvi derbi na “Marakani” (4:2), istopio bodovni zaostatak, pripretio večitom rivalu, ali nije izdržao u tom ritmu do kraja. Ipak, Partizan je proigrao fudbal, na leto je renovirao ekipu i tu je udaren temelj naredne šestogodišnje dominacije.

Utisak je, pak, da će trener, ko god to da bude, biti manja glavobolja od tima. Jer, ovaj sastav Partizana je sasvim moguće najlošiji u skoro 80 godina dugoj istoriji kluba. Osim golmana Aleksandra Jovanovića i vremešnog Bibrasa Natha, za kojeg je plan godinama unazad da mu se smanji minutaža, a onda ispadne da bez njega ekipa ne može šansu da stvori, sve ostalo može komotno da razduži crno-belu opremu i da se niko ne rastuži zbog toga.

Kako dovesti bar šest-sedam novih, boljih igrača od postojećih, gde ih naći, gde su ih gledali, a opet kojim novcem ih “namamiti” u Humsku, to su pitanja na koje će odgovore delom dati u narednih mesec dana Predrag Mijatović i Danko Lazović. I sve jedva čekaju da vide šta su njih dvojica kadri da urade sada kada je lopta napokon stigla u njihovo dvorište.