M. PrelevićPRELAZZI: Poslednji mit o poštenom engleskom fudbalu
Vreme čitanja: 6min | sub. 23.05.26. | 08:50
Ne, ovo nije tekst o Tomasu Tuhelu i njegovom spisku, mada bi se mogao upotrebiti isti naslov...
Proleće 2026. pamtićemo kao ono u kojem je Arsenal prekinuo dugački post, a Mikel Arteta, onako u inat svima, postao šampion Premijer lige, kao ono u kojem smo poslednji put skupljali Paninijeve sličice za neko Svetsko prvenstvo, kao ono u kojem smo gledali možda i najbolju utakmicu u istoriji Lige šampiona, kao ono u kojem smo uživo gledali raspad Real Madrida i u njemu uživali…
… i kao ono u kojem je srušen poslednji mit o engleskom fudbalu.
Izabrane vesti
Onaj o Čempionšipu.
Sve do pre nekoliko dana, u kolektivnom nesvesnom ljubitelja fudbala, a posebno onih koji vole da se klade na “male Engleze”, Čempionšip je bio poslednja odstupnica “starog fudbala”. Borbenost, viteštvo, odbijanje VAR-a (neće ga biti ni sledeće sezone, u najmanju ruku, a verovatno neće nikada), poštenje i onaj fudbal koji se nekada pretvara u nekontrolisani haos. Pa još i priče o posrnulim velikanima, o divovima koji igraju s patuljcima, o velikim i malim projektima i holivudskim zvezdama koje moraju da nauče kako šiba vetar u Portsmutu.
Sve do pre nekoliko dana, i ovaj bi tekst – tradicionalna najava “najskuplje utakmice na svetu”, finala plej-ofa koji daje poslednjeg putnika u Premijer ligu – bio sasvim drugačije intoniran, makar mnogo optimističniji.
A onda se sve rasparalo pred našim očima, i plej-of, a sa njim i ceo Čempionšip, postao je poprište medijsko-sudijske bitke. U skandalu “Spajgejt” (koji je to po redu?) nije bilo nikoga, ali baš nikoga, ko je sačuvao obraz.
16.30: (4,60) Hal Siti (3,50) Midlzbro (1,90)
Najkrivlji je, i najgluplji, Sautempton, i ono što su uradili Tonda Ekert i njegovi ljudi ostaće mrlja u novijoj istoriji kluba sa juga Engleske. Imali su apsolutno sve, igrali su najbolji fudbal, i da je bilo još koje kolo pretekli bi bili i Ipsvič taun, i da je bilo malo više sreće igrali bi i finale FA kupa…
Špijunska afera u 2026. zvuči kao zafrkancija, kao nešto iz britanskih sitkoma osamdesetih, jer pored svih mogućih podataka, snimaka i skautinga, ti šalješ čoveka da se kao manijak sakriva iza drveta s naočarima.
No šta je tu je: Sautempton je izbačen i posramljen, njegovi navijači imaju sva prava da traže odgovornost i glave, a poslednje informacije kažu da će čak i igrači, koji su mogli da se nadaju bonusima, tužiti klub.
Tonda Ekert (©Reuters)Eh, da je samo Sautempton, nego su lice pokazali i ostali učesnici idiotluka koji je uprljao čitavu sezonu.
Midlzbro je, u čima onih koji i dalje drže do morala, sebe zakopao sladostrasnim reakcijama na sudsku odluku, uprkos tome što su – bilo da je onaj u mantilu išta video ili ne – poraženi na terenu. Onakav smešan gol koji su primili u revanšu, da se ne lažemo, nikako ne može da bude posledica bilo kakvog žbira niti dojave.
A obrukali su se i ostali. Recimo, iz Hal sitija, koji je pošteno pobedio ekipu Milvola, stizali su glasovi da bi im trebalo podariti Premijer ligu bez borbe, sa argumentacijom da su se proteklih desetak dana svakodnevno spremali za meč protiv Sautemptona, i da nije fer da sada moraju da igraju protiv Midlzbroa, jer ih nisu uopšte dobro obradili.
“Ako sagledamo stvari realno, dva kluba su stigla do finala, a jedan od njih je diskvalifikovan. Zato naši advokati smatraju da bi trebalo da idemo direktno u Premijer ligu”, naveo je (kontroverzni, naravno) gazda “Tigrova” Adžun Ilidžali.
Onda, Džoš Vindes, napadač Reksama i sin legendarnog Dina, rekao je da bi plej-of morao da krene ispočetka, bez Sautemptona, jer bi u tom slučaju Hal i Boro igrali polufinale, a ne finale; iz velškog kluba, ali i iz Milvola, kazali su da razmatraju tužbu protiv lige i da će, u najmanju ruku, tražiti finansijsku kompenzaciju.
Špijunaža je otvorila Pandorinu kutiju i u donjem delu tabele, kada se ispostavilo da je “stručna služba” Sautemptona, po sopstvenom priznanju, bez dozvole posmatrala i treninge Oksford junajteda uoči susreta “Svetaca” sa tim klubom. Oksford je ispao za samo četiri boda, taman toliko koliko će biti oduzeto Sautemptonu na početku naredne sezone.
U odbranu Čempionšipa, sve ovo potvrđuje koliki je ta liga pakao, koliko se iz tog kazamata teško izvući, toliko da se ne biraju sredstva – dozvoljena i nedozvoljena, moralna i amoralna – da se stigne do cilja.
Plej-of je vazda neviđeni doživljaj, i “tvrdoća” te finalne utakmice, koja je uvek teška za gledanje – jedino gore nego nama TV-gledaocima je onima na stadionu, koji izgledaju kao da će se svakog trenutka ispovraćati – predstavlja krunu sezone i savršeni antipod finalu Lige šampiona potkraj maja; i hoće li uopšte biti priče o fudbalu, makar tih dva sata (počesto i dosta duže) sutra na Vembliju?
I, još važnije, da li će biti priče samo o fudbalu mnogo nakon što se utakmica završi, posebno ako na njoj trijumfuje Midlzbro i tako se vrati u elitu nakon cele decenije?
Bilo bi pravde, ne samo fudbalske, ili ponajmanje fudbalske, da danas slavi Hal siti. Da je sve bilo kako treba, oni bi i bili blagi favoriti, ne samo zato što su završili šesti (a to je, istorijski gledano, baš dobra pozicija za promociju), nego i zato što imaju prekaljenu ekipu koja dobro zna kako se igraju te odsudne utakmice.
Imaju i Sergeja Jakirovića, stručnjaka koji ih je u potpunosti preporodio: prošle sezone opstali su na gol-razliku, ove su, predvođeni Olijem Mekburnijem, Džonom Lundstramom i Lijamom Milerom, stigli na korak do Premijer lige.
Sergej Jakirović (©Reuters)Jakirović će na ovim prostorima još dugo nositi žig zbog prebega iz Rijeke u Dinamo na onakav način i u onom trenutku – karma mu je brzo vratila otkazom na Maksimiru, ne? mada pre toga jeste uzeo duplu krunu i istetovirao je na levom ramenu – ali čini se da je u Engleskoj, uprkos tome što su svi vrteli glavama na vest o njegovom dolasku i tražili u svemu “tursku vezu”, našao i sebe i svoju sreću.
To za čoveka koji je, poput svih nas, odrastao na britanskim serijama i koji tvrdi da mu je Delboj omiljeni lik – takve stvari ostrvski novinari ne propuštaju da naglase – možda i nije preterano čudno.
Ima u Halovoj sezoni dosta toga iz “Mućki”, pre svega onog optimizma da ćemo, logici protiv, u ovo vreme naredne godine biti milioneri: počeli su sezonu pod transfer embargom i bez mogućnosti da dovode bilo koga, sem na pozajmicu, sa trenerom koji nikada nije radio u Engleskoj i koji je bio treći u nizu za manje od godinu dana, sa igračima koji su uglavnom kaširani iz prethodnih klubova ili nisu mogli da nađu nikakav drugi angažman.
(Među njima su čak četvorica iz Šefild junajteda, koji dobro znaju šta je Čempionšip, šta Premijer liga, a šta plej-of.)
A onda ih je hrvatsko-bosanski trener sve šarmirao i poveo u pohod. Ima ta anegdota sa samog kraja njegove igračke karijere, kada se već u veteranskim godinama aktivirao da igra u NK Matija Gubec iz Gornje Stubice; i pohod Jorkširaca na ćup vredan 200 miliona funti podseća na bunu “seljačkog kralja”, samo onu koja nije unapred osuđena na propast.
Na Vembliju su se igrale mnoge velike utakmice, i mnoga velika finala, ali nijedno nije bilo kao ovo: autsajder predvođen tipom na -ić protiv kluba koji je već jednom poražen, ali je ipak tu.
I ne kažemo da bi samo pobeda Hal sitija spasla ovo malo obraza i poštenja što je ostalo od engleskog fudbala, ali makar bi nas poštedelo podsećanja na tužni skandal i čitave naredne godine.
********
********
ČEMPIONŠIP (PLEJ-OF) – FINALE
Subota
16.30: (4,60) Hal Siti (3,50) Midlzbro (1,90)
***Kvote su podložne promenama