D. JocićPoslednji poziv za restart karijere: Stefan Mitrović dao gol posle 575 dana i 1.690 minuta igre
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | čet. 03.09.26. | 08:57
Za dve i po godine – pet klubova u pet zemalja i četiri pozajmice
Kada hroničari zbivanja u niškom Radničkom pokušavaju da odgonetnu enigmu kako je klub sa Čaira - koji se u pet od prethodnih šest sezona grčevito borio za opstanak do (pret)poslednjeg kola, pride dva puta igrao baraž – u sezoni 2021/22, iz potpuno trećeg plana, ubo plasman u Evropu, odgovor je možda jednostavniji nego što deluje na prvi pogled. U eri samo jednog obaveznog “bonusa” u timu, Nišlije su na toj poziciji imale svog najboljeg igrača, onog koji je na terenu pravio razliku.
Kada je u prvom kolu narednog šampionata Real sa Nišave gostovao Crvenoj zvezdi, utisak koji je ostavio bio je neuporedivo bolji od onoga što je pisalo na semaforu (4:0 u korist domaćina). Nekoliko puta Stefan Mitrović je kao vihor protutnjao iza Zvezdine odbrane, nisu ni lasom mogli da ga uhvate defanzivci crveno-belih. Tresle su se stative, ali ne i mreža. Pri izlasku sa terena nakon meča, prišao mu je Dejan Stanković, zagrlio ga i upitao: “Da li bi želeo da dođeš u Crvenu zvezdu?”
Izabrane vesti
Ostalo je istorija. Palo je zaljubljivanje na prvi pogled. Najmoćniji klub u državi momentalno je aktivirao otkupnu kaluzulu od pola miliona evra koju je tada još uvek 19-godišnji momak, rođen u Kruševcu, a odrastao u Kanadi, imao u ugovoru. Mitrović je maltene izašao iz aviona kojim je Radnički putovao na Maltu, na megdan Gziri u kvalifikacijama za Ligu konferencije i, koliko god to iz ove perspektive zvuči fatalistički i pretenciozno, nekako su baš tog momenta počela rezultatska posrtanja Nišlija koja kontinuirano traju i dan danas.
No, nije Radnički ovde tema, već Mitrović, koji na Marakani jeste imao debi iz snova – dao je gol vredan pobede u Lučanima već 24. jula, ali nije dugo drugovao sa ključnim čovekom za njegov dolazak u Zvezdu. Tačno mesec dana kasnije, Dejan Stanković se povukao nakon neuspeha u dvomeču plej-ofa Lige šampiona protiv Makabi Haife.
Uprkos tome, ne može se reći da je naredna godina donela stagnaciju kričnog napadača. Bio je standardan kod Miloša Milojevića, dao je dva gola u grupnoj fazi Lige Evrope, solidan doprinos osvajanju duple krune, a baš te jeseni stekao status seniorskog reprezentativca Srbije.
U predvečerje Mundijala u Kataru, kada je za njegov dolazak u svoje redove lobirala reprezentacija države u koju se preselio još kao beba i koja je imala zagarantovano učešće na naredna dva svetska prvenstva, tadašnji selektor Dragan Stojković pozvao je Stefana Mitrovića i “pomogao mu” da izabere Srbiju ispred Kanade, iako će prve značajnije nastupe u dresu Orlova zabeležiti tek dve godine kasnije, nakon Evropskog prvenstva u Nemačkoj.
Izborio se Stefan u početku i za poverenje Baraka Bahara, bio standardan u prva tri kola Lige šampiona, ali je tokom te jeseni izgubio mesto u timu. Prednost sup o krilima imali Bukari, Olajinka i Lučić. Plus Ivanić i Katai. Došao je Vladan Milojević, otišao Bahar, ali odmah za njim i Mitrović, koji je na zimu prodat Veroni za 1.300.000 evra. Činilo se i tada i sada – za mnogo manje nego što se Zvezda nadala kada ga je dovodila.
Od tada do danas, a prošle su dve i po godine, ovaj momak promeniće pet klubova u pet različitih zemalja, a da više niko za njega neće platiti niti jedan jedini cent! Četiri pozajmice i maltene svuda, osim u Belgiji, status rezerve.
Jedan strmoglavi pad karijere koji bi možda mogao da se zaustavi pogotkom protiv Čukaričkog minulog vikenda. Jeste za 5:0, jeste u “garbidž tajmu”, ali u, eto neke simbolike, okruglo 100. Mitrovićevom nastupu u Mozzart Bet Superligi Srbije. Posle tačno 575 dana od prethodnog pogotka koji je postigao, ili 1.690 minuta igre u tom periodu, u kojem je, jedno vreme, imao status stanadardno prisutnog igrača na reprezentativnim okupljanjima.
Šta se sve dešavalo u međuvremenu? Taj prvi period u Veroni nije bio blistav, ali ni za potcenjivanje. Imao je Mitrović devet uzastopnih nastupa u Seriji A, nešto kao starter, mada češće kao adut sa klupe. U poslednjem kolu odigrao je dobru utakmicu protiv tadašnjeg šampiona Intera, ali verovatno se ni sam nije nadao tome - poslednju u dresu kluba iz grada Romea i Julije.
(@MNPress)Jednogodišnja pozajmica belgijskom Levenu mogla bi da dobije, pa tako, prelaznu ocenu. Odigrao je 26 prvenstvenih utakmica, dva gola dao, jedan namestio – taj koji je postigao poslednjeg dana januara 2025. godine protiv Mehelena bio mu je poslednji sve do pre neki dan. Dobijao je Piksijeve pozive, imao važnu ulogu u oba meča baraža za opstanak u elitnoj diviziji Lige nacija protiv Austrije, igrao je i u nesrećnim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, čas kao levi, čas kao desni vingbek. Protiv Andore u gostima, tri dana posle Stojkovićeve ostavke i onog košmara u Leskovcu, bila mu je to jedina utakmica za reprezentaciju koju je odigrao svih 90 minuta. Ujedno do danas i poslednji poziv u nacionalni tim.
Jer, prethodna sezona biće za zaborav. Prvi deo u Ekscelzioru sa samo dve utakmice u startnoj postavi. Stigao je u Holandiju doslovno u minut do 12, pred ponoć poslednjeg dana prelaznog roka. Trebalo je na jednogodišnju ponudu, ali Holanđani su na zimu doveli dva nova krila. Još odjekuju reči njegovog tadašnjeg trenera Dena Uila, koje se nisu odnosile samo na srpskog fudbalera, već na još dvojicu:
“Kada dovedete stranca na pozajmicu, očekujete da on vredi. Igrači koje smo mi doveli za ovu sezonu nisu pokazali vrednost.”
Ruku spasa ponudio je Milan Rastavac, pozvao ga u Asteras, ali posle četiri poraza u prvih pet utakmica, obojica su praktično završila svoje u Tripolisu. Srpski stručnjak je po drugi put napustio klupu kluba u kojem je prethodno već ostavio dubok trag, a istog momenta Mitrović se preselio na klupu i od sredine marta do kraja sezone odigrao ukupno 42 minuta, raspoređena na tri nastupa.
Zato, povratak u domovinu niko nije shvatio kao korak nazad, već kao priliku za restart. Vojvodina je letos stvarala pravi mali dream team u Novom Sadu, a Mitrović je bio samo jedna od detonacija. Ponovo pozajmica, ali s pravom otkupa.
Ipak, počeo je samo onu prvu utakmicu protiv Ferencvaroša (učestvovao kod gola), a onda su prednost po krilima dobili Ranđelović, Kolarević, Sukačev... Toliko, da 24-godišnjeg rođenog Kruševljanina nije bilo na terenu ni minut u prva četiri kola Mozzart Bet Superlige.
Izgubljena sezona ostavila je traga i sada na Karađorđu mora da krene od nule. Protiv Železničara 15 minuta, protiv Čukaričkog deset više, možda će ih u nedelju protiv Zemuna biti još više.
Neukusno zvuči da se za nekog ko je tek napunio 24 godine kaže da je to poslednji poziv za oživljavanje karijere, ali još jedan period prikovanosti za klupu mogao bi trajno da prebaci Stefana Mitrovića među fudbalske epizodiste. A, Srbija vapi za brzim krilima. I još se nada onom tinejdžeru sa Čaira i Marakane.