Prekazi opleo po Partizanu: Potrebna su nam tri štopera i dva beka, deca ne znaju ko je Moca Vukotić

Daleko od toga da je u ostalim delovima ekipe sve potaman. Naprotiv, niti vezni red igra kao lane, niti napad još može da se pohvali ubojitošću. No, na početku nove sezone odbrana Partizana trpi packe od ekipa skromnog kvaliteta i logično je da ka njoj bude usmerena oštrica kritika posle neubedljivih izdanja u Kruševcu i Novom Pazaru.

Biće promena u poslednjoj liniji crno-belih već od nedeljnog susreta sa Javorom, međutim, ima i zagovornika teze da momci koji sad igraju u poslednjoj liniji nemaju odgovarajuću konkurenciju i da je to jedan od uzora problema. Kad bi se bobra za mesto u tim zaoštrila možda bi i igra bila sadržajnija...

„Potrebna su nam tri štopera i dva beka, a ima ih među mladima“, napominje Dževad Prekazi, nekada istaknuti as, kasnije trener u omladinskoj školi Partizana. „U generaciji Čolića i Stevanovića imamo Kneževića, vanserijskog fudbalera. On bi „pojeo“ ovu odbranu, ali mu se ne daje šansa. Za Strahinju Bošnjaka nisu imali oko, on ode u Hetafe. Najbolji levi štoper Nemanja Mićević, 1999. godište, eno ga u Lučanima. Moraš biti u kombinaciji da bi uspeo“.

Prema rečima nekadašnjeg bombardera upravo je poroznost poslednje linije uzorčnik problema u igri Partizana.

„Tužan sam. Nažalost, gol može da nam da ko hoće. A Zvezda? Milojević je igrao da ne primi gol, ali ju je dva puta uveo u Ligu šampiona. Ne živi se od jedne utakmice. Kod pravih ekipa odbrana ne može stalno da greši, a Partizan nije prava ekipa. Ne radi se dugoročno, ne vidim perspektivu. Svaki igrač može da kiksne, ali kad se to ponavlja, onda znači da nije kvalitet“.

Tandem štopera na tapetu, ceh iz Pazara plaća Partizanova odbrana

Partizan je ophrvan problemima. Ne samo na terenu.

„Nama deca danas u klubu ne znaju ko je Moca Vukotić. Tužno i ružno. Gde nema poštovanja, nema ni uspeha. Danas da bi radio ne bi trebalo da misliš, nego da ćutiš! Akademiju nam vode kurta i murta. Ne može preko lap-topa, moraš da znaš da pokažeš, a oni loptu jedva da su šutnuli. Što se kaže nisu šutnuli mačku preko praga. Osim omladinaca nema nigde da se radi kvalitetno u mlađim generacijama. Vodi ih, kažu, generalov sin, ima muško i žensko ime koje ne želim ni da pomenem. Da ne preteram, ali u Partizanu rade ljudi koji ne vide, Stivi Vonder, Rej Čarls...“

Prekazi duže od godinu nije angažovan u klubu u kome se igrači proslavio.

„Da ne nabrajam koliko je nas koji želimo pravi Partizan, ali mi ne postojimo jer smo hteli da radimo u intersu kluba, a ne u interesu onih koji ga vode. Meni je maska na telefonu crno-bela, to je moja životna ljubav! Da vidite kako zagledaju kad odem u Galatasaraj, pitaju se kako nisu njihova obeležja. Objasnim im da moju ljubav prema Partizanu ne može niko da uzme, oni su na drugom mestu. Volim fudbal, brate! Navijački je to Liverpul, životno Partizan. Mnogo se može naučiti od Liverpula. Doveli su jednog Nemca i vidimo šta je napravio za nekoliko godina. Zato što zna fudbal, voli fudbal, ume i hoće da radi“, dodao je Dževad Prekazi u razgovoru za Kurir.