M. PrelevićPRELAZZI: Bio je tu jedan mali, nego smo ga prodali...
Vreme čitanja: 6min | sub. 17.10.26. | 08:29
Trenutno je Vil Lankšir još jedan razlog za očaj navijača Totenhema
Baš je glupo početi tekst rečenicom "Kako je teško biti navijač Totenhema". To je, otprilike, kao da ti je prva rečenica "Baš je hladno ujutru u oktobru, za razliku od juna"; teoretičari književnosti bi rekli da je to redundantnost, ili možda pleonazam, a svakako banalnost.
Mi nismo teoretičari ničega, pa ćemo se zadržati na tome da je baš glupo...
Izabrane vesti
Kao što se onom što se uneredio ne da do potoka, tako se ne da ni Totenhemu; kao da ih je prokleo Maurisio Poketino, ili ih je, nešto skorije, prokleo Danijel Levi – "hteli ste klub bez mene? Izvolite..." – i čini se da šta god da urade, nikako da se dohvate malo predaha, nikako da postanu makar jedan dosadan klub koji se, na najlepšem stadionu u ligi, neće boriti za opstanak.
Ili koji će nešto smisleno uraditi sa svim tim novcem sada kada više nema Levijeve zmije u džepu.
Zapravo, iz toliko je svakog ugla teško biti navijač Totenhema da vam se čini da ništa više ne može da pridoda njihovom besu ili ozlojeđenosti. Sve su već videli, na sve su se već navikli, i sigurno više ništa ne može da ih iznenadi ili da ih dodatno ražesti.
Kad eto ti Vila Lankšira.
Ima ona jedna naročito neprijatna vrsta klipa koji se zavrti kada vas algoritam prepozna kao navijača nekog određenog kluba. Ne mora da bude dugačak, dovoljno je svega nekoliko sekundi; obično je u prvom planu igrač koji daje gol. Ah, ali taj igrač je sada u nekom drugom dresu a gol je na nekom drugom stadionu, i tebi ostaje samo da lamentiraš da se pitaš šta je sve moglo da bude.
I čija je, naravno, krivica što ništa nije bilo.
Totenhem je ove sezone notorno neefikasan. Zapravo, čitav tim je postigao deset golova, od čega su napadači Spursa – a među njima onih koji su baš dosta plaćeni – dali jedan jedini. Još zapravije, kada je Solanke u nadoknadi vremena na Old Trafordu u prošlom kolu doneo bod gostima, bio je to prvi put da je jedan špic (najkomotnije shvaćeno) Totenhema dao gol posle celih pet meseci.
Vil Lankšir je, eto, prošlog vikenda – Midlzbro je savladao Vulvse 1:0 - dao svoj sedmi u prvenstvu. Onda je u vanrednom kolu, na gostovanju u Stouku (a znamo ono o utorku uveče u tom gradu, posebno kada pada kiša), dao još jedan. Boro je slavio i tamo, 3:2, i vinuo se na drugo mesto na tabeli...
Totenhem je, treba li da čačkamo tu ranu, trenutno u zoni ispadanja u Premijer ligi.
Osam u prvenstvu, ukupno deset u celoj sezoni za mladog centarfora koji je tek prošlog leta pojačao klub sa Riversajda, za 10.000.000 funti, i potencijalni rekordni transfer sa još 10.000.000 funti bonusa.
Ah, da, stigao je iz Totenhema...
Možda mu se džebana navlaži, možda prestane da daje golove, možda bude hit za samo jednu sezonu ili svega nekoliko meseci, ali trenutno je – a to "trenutno" je kod fudbalskih navijača najvažnije, posebno kada njihovom timu ne ide dobro ili mu ne ide nikako – Vil Lankšir još jedan razlog za očaj navijača kluba iz severnog Londona.
Sada se mnogi od njih – eno teksta na BBC-ju u kojem su citirani – pitaju zašto je morao da bude prodat, ko je doneo tu odluku i da li će neko preuzeti odgovornost za tu grešku.
Cinici bi rekli da između 19. mesta u Premijer ligi i 2. na tabeli Čempionšipa nije neka prevelika razlika u kvalitetu, a oni racionalni bi svakako kazali da bi Lankšir teško mogao da ima gori učinak od onog aktuelnog, kvinteta Solanke – Omar Marmuš – Matis Tel – Savio – prognani Rišarlison.
Moglo bi se štošta reći i o Totenhemovoj odbrani, a onda pogledati šta u Brajtonu ove sezone radi beskrajno talentovani Luka Vušković. Mada su njega, eto, barem utopili za velike novce...
A moramo, pre nego što pređemo na onu najveću zverku u priči o Vilu Lankširu, da pomenemo i Troja Perota koji posle hrpe golova u Holandiji živi svoj zeleni irski san u Sevilji; oni navijači koje baš boli lokalno rivalstvo pomenuli bi i Nonija Maduekea, koji je takođe nekada bio nada Totenhema, pre nego što je preko PSV-a i Čelsija stigao u jedan drugi klub, tu blizu...
Totenhem je zato možda idealan tim za raspravu o izgubljenim talentima, posebno jer ih je kroz svoje prste propustio mnogo; još ima onih u klubu koji se živo sećaju rasprava da li je izvesni tip po imenu Hari Kejn dovoljno dobar za njih.
A Vil Lankšir, sem što ima ime kao da je zalutao iz nekog nastavka igre Age of Empires, ili kao da je posluga nekog srednjovekovnog engleskog viteza, i na terenu deluje pomalo nezgrapno. Da ne budemo grubi, rekli bismo da ne izgleda kao moderan špic, ili da izgleda baš kao moderan špic za Čempionšip.
.jpg.webp)
Mnogi su to govorili za aktuelnog kapitena engleske reprezentacije, inače Lankširovog idola, i čoveka čije fore – posebno vraćanje u organizaciju napada i trenutak kada treba krenuti u šesnaesterac – pokušava da skida. Uostalom, i priča im je negde slična, posebno deo oko pozajmica i ta gotovo konstantna neizvesnost oko toga gde će – i da li će – nastaviti karijeru.
Izdanak Totenhemove akademije, odrastao u dalekim severnim predgrađima, zapravo je počeo juniorsku karijeru u Arsenalu, što bi, da je njegov boravak u Totenhemu bio bolji, moglo da se iskoristi kao dobro pogonsko gorivo. Na Emiratima su smatrali da nije dovoljno dobar, ali se u podmlatku Šefild Junajteda dovoljno dokazao da je Totenhem za klinca istresao sedmocifrenu brojku.
Ipak, u toj se prvoj sezoni povredio, ali je potom briljirao u ligi mladih timova. Dao je gol Sanderlendu u finalu plej-ofa tog prvenstva, zaslužio novi ugovor, debitovao u oktobru 2024. u Ligi Evrope protiv Ferencvaroša, pa potom na vrelom gostovanju Galatasaraju postigao prvi pogodak u zvaničnoj utakmici i dobio crveni karton. Bio je na pozajmici u Vest Bromu (11 nastupa, bez gola, potvrđuje Opta), a prošle sezone u Oksfordu je postigao 11 golova u Čempionšipu, što je za ekipu koja je ispala iz lige dosta dobar učinak.
Ako nije bio na radaru Totenhemu i novom menadžeru Robertu De Zerbiju, u najjačoj drugoj ligi na svetu za njegovo se ime dosta znalo. Kim Helberg, Šveđanin na klupi Midlzbroa, znao je da mu baš takav igrač treba, mada nije znao koliko će brzo Lankšir da klikne sa ekipom koja je letos ostala i bez Premijer lige (sećamo se svog ludila u plej-ofu i kako su uopšte stigli na Vembli) i bez najboljeg igrača lige, Morgana Vitakera.
Ove subote Vil Lankšir predvodi napad Midlzbroa protiv Kardifa i možda dodaje još koju crticu na svoj konto; dva dana kasnije, Totenhem ima najbolju priliku dosad da napokon osvoji tri boda u ovom prvenstvu – dolazi im Koventri – a njegovi napadači da napokon postignu gol ili dva.
Mada, čak i ako to učine, i dalje će biti onih koji će žaliti za budzašto prodatim detetom; i još više onih koji će misliti da je baš teško biti navijač Totenhema.
A ponekad je, da znate, i pomalo glupo.
tagovi
Obaveštavaj me
Totenhem