PRELAZZI: Here we go!
.jpg.webp)
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | čet. 05.03.26. | 09:05
Fabricio Romano bio je, u nedostatku bolje reči, “transfer-guru” – milioni su svakog dana, a posebno u januaru i avgustu, osvežavali njegove profile na svim mrežama čekajući jedno “Here we go!” koje bi ih usrećilo – mada je, sada je to jasno, pre svega bio influenser
Pojavili su se još pre petnaestak godina, onda kada su društvene mreže preuzele naše živote, kada je oslabila – da ne kažemo nešto grublje – potreba za “klasičnim” medijima.
Od početka je ta reč zvučala kao prevara, ali kad god bi neko mitingovao protiv njih, izgledao bi sebi, a još više drugima, kao deka Simpson koji viče na oblake.
Izabrane vesti
Influenseri, influenseri su došli da ostanu, i više nije bilo povratka na staro.
Vremenom su se brisale granice i istorija njihovog uspeha, oni su bili poznati jer su bili poznati, a vi ste mogli da birate: da živite u digitalnom zatvoru ili da, kad god otvorite bilo koju aplikaciju, budete na direktnom udaru.
Reklamirali bi kreme i parfeme, egzotične destinacije i bebi losion, džempere na V izrez i knjige pune seksa i praznih slova. Jednog dana jedno, drugog dana drugo, bez ikakvog vrednosnog, a kamoli moralnog suda o onome što izgovaraju. Ionako je jedino bilo važno kako izgledaju u tom trenutku, na plažama Dubaija ili Maldiva ili hotelskim sobama sa velikim ogledalima…
🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥
Fudbal je neko vreme odolevao – bilo je tu i tamo onih koji bi se proslavili, pa i zaradili tako što su pričali o prelepoj igri, ali su i dalje izgledali kao da vole to što rade – a onda je i on poklekao.
I ne brinite, uopšte ne govorimo o onom čupavcu čija je frizura postala veća vest od sudbine Majkla Kerika i celog Mančester junajteda.
Pričalo se da je ovaj novinar, ali to nikada nije bio precizan izraz. Bez ikakve želje da branimo esnaf – i to bi bilo kao juriš na vetrenjače koje odavno imaju svoj stav i spremne su da vas klepe krilom ako im se usprotivite – od početka je tu nešto bilo čudno, pre svega način na koji je dolazio do informacija, a još više kako ih je plasirao.
(©Jonathan Moscrop Sportimage/Guliver)Fabricio Romano bio je, u nedostatku bolje reči, “transfer-guru” – milioni su svakog dana, a posebno u januaru i avgustu, osvežavali njegove profile na svim mrežama čekajući jedno “Here we go!” koje bi ih usrećilo – mada je, sada je to jasno, pre svega bio influenser.
U zavisnosti od toga koliko imate godina i koliko vremena provodite na mrežama, verovali ste ili niste u mitove o njemu: te nikada nije pogrešio, te sam kopa sve informacije, te ima tim ljudi oko sebe, te čelnici najbogatijih klubova žive u večnom strahu od njega…
Brojke su bile neumoljive, a u ovom su svetu brojke jedino važne: 27.000.000 pratilaca na Tviteru, kako god da se sada zove, više od 40.000.000 na Instagramu, još 20.000.000 na TikToku. I Fejsbuk, bez brige, za matorce.
To je u zbiru, a i bez zbira, više nego što imaju mnogi igrači. O-ho-ho više nego što imaju mnogi klubovi.
Odavno je Fabricija Romana tukao glas da je lakom na pare, da bi za novce uradio sve – oni koji ga nisu voleli odavno su napravili kompilacije igrača koje je kovao u zvezde, iako to ničim nisu zaslužili – ali trebalo je valjda da počne još jedan rat da bi se stvarno “autovao”.
Možda ste videli, a blago slepima koji nisu: 33-godišnjak u nekoj sobi, možda više hodniku, u videu koji traje jedno dva minuta.
O nekom novom fudbalskom superstaru? O mladom Brazilcu kojeg je Čelsi namirisao u močvarama Tokantinsa, o Argentincu koji će, evo živi nismo, biti novi Mesi?
Ah, ne, Romano je iskoristio svoj uticaj – i svoju moć, da se ne lažemo – da nam ispriča sve o tome koliko je Kraljevina Saudijska Arabija para dala u humanitarne svrhe, za uklanjanje mina, za proteze onima koji su ostali bez udova.
“Here we go”, kao da veli Fabricio, pogleda staklastog kao i svaki influenser što ne veruje u ono što priča, što bi s jednakim entuzijazmom govorio o pomadi protiv starenja i o hotelu s četiri zvezdice između Petrovca i Čanja, kao da je otet.
Dobro, nema stvarno tog “Here we go”, ozbiljna je priča pa valjda ne stoji, ali sve ostalo deluje kao da bi čovek prodao dušu i crnom vragu, ili ko god ponudi najvišu cenu, kako god da se zvao i koje god bi mu bile namere.
Nevažno je, sem za kontekst, šta su Saudijci stvarno uradili po svetu i čemu, ako je to istina, zapravo služi, pa se ne moramo vraćati ni na to šta su uradili jednom novinaru, zamalo pa Fabriciovom kolegi, pa ni na to da se taj post nimalo slučajno poklopio sa onima koji su pravile sve lažne modne dizajnerke i još lažnije stjuardese čiji je lažni odmor u Dubaiju prekinut gelerima što padaju s neba, a koje su jednako hvalile režime pod čijom su se jurisdikcijom našle.
Da i ne pominjemo onaj skaredni klip u kojem Brendan Rodžers, obučen kao šeik, vitla puškom i priča o Danu osnivanja Saudijske Arabije…
Važnije je što će ovo – tako cinično i toliko jeftino, kao da je namerno – urušiti i ono malo kredibiliteta koje ima sportsko novinarstvo, makar u očima ljudi koji se ne udubljuju previše i koji su samim tim skloni da poveruju da “novinari lažu”, i koji ne umeju da naprave razliku između pravih novinara i onih koji imaju cenu, ponekad i previše jasno istaknutu.
Taj jedan Fabriciov klip ima više pregleda i donosi više “klikova” od većine “ozbiljnih” tekstova, sve i kad bismo nas sabrali; i neko bi mogao da kaže da publika samo dobija ono što želi, i da smo mu mi, da, svi mi koji smo makar jedanput čekali da kaže “Here we go!” za račun našeg omiljenog kluba, omogućili i da reklamira Super Marija i da ustreptalo govori o situaciji u Jemenu i o operaciji razdvajanja sijamskih blizanaca.
Ali, još bitnije od toga jeste što Fabriciovo reklamiranje Saudijske Arabije – a nije mu prvi put, mada se dosad ograničavao na to da nas ubeđuje da je tamošnja Premijer liga baš kao “prava” Premijer liga, premda iza skupocene fasade i dalje nema temelja – pojačava onaj odavno gorki talog fudbalskog iskustva, i našeg utiska, i ne samo utiska, da je u modernom fudbalu moguće kupiti sve.
Sve, pa i ono što ga “samo” prati, uključujući i ljude koji bi trebalo da ga vole, da ga slave, da pišu o njemu, da žive za njega, a ne samo od njega.
Pa bili oni i lažni novinari, pardon pravi influenseri.
Valjalo bi da imamo sve to na umu naredni put kada nas obuzme groznica fudbalskih transfera pa na prokletim mrežama naletimo na čuvene, pardon ozloglašene, pardon baš jeftine tri reči.
“Here we go!”
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)