M. PrelevićPRELAZZI: Jedina ljubav kapetana Pikara
Vreme čitanja: 5min | pet. 30.10.26. | 11:08
Krajem oktobra 2026, negde u Los Anđelesu, u sondu što će zauvek lutati makar fudbalskim svemirom spakovan je jedan dres, plavo-beli, pa na pruge...
Univerzalni prevodilac na Enterprajzu ume da rastumači mnoge reči, na milion različitih jezika, ali ponekada bi se i on dobro oznojio.
Recimo, onda kada bi Žan-Lik Pikar, kapetan čuvenog broda, skinuo odelo i nakratko se pretvorio samo – heh, samo – u ser Patrika Stjuarta, jednog od najvoljenijih britanskih glumaca svih vremena.
Izabrane vesti
Stjuart bi, gde god da se u svetu, ma gde god u svemiru da se nalazi, navio alarm za tačno 15 časova po britanskom vremenu, pa bi rekao svojim prijateljima da mu oproste, ali da on ipak ima važnija posla.
Počinje utakmica omiljenog kluba kapetana Pikara.
“Mančester Junajted? Čelsi?”, znatiželjni bi bili Ameri tog ranog jutra u El Eju, pokušavajući da se sete imena onog trećeg kluba te smešne igre zvane “soker”.
Onda bi ser Patrik Stjuart rekao “Hadersfild Taun”.
Onda bi oni rekli “Kako kako?”
Onda bi ser Patrik Stjuart opet obukao uniformu kapetana Pikara, otišao do Enterprajza, uključio univerzalnog prevodioca – veštačka inteligencija pre, pardon posle veštačke inteligencije – pa bi im ovaj, dok on na miru gleda fudbal, govorio o tome zašto neko ko tako dobro igra Šekspira takođe tako dobro nosi dres sa plavo-belim prugama.
Pa bi im pričao o ravno 22 penala na Vembliju, kada je Hadersfild Taun 2012. ušao u Čempionšip, a ser Patrik Stjuart je bio tamo. Na kraju je falilo igrača, pa su tu penal-seriju završili golmani; naredni korak bi verovatno bio dolazak vanzemaljaca.
Pa bi im pričao o još jednoj seriji penala, 2017, kada je Hadersfild Taun ušao u Premijer ligu. Vodio ih je David Vagner, kum Jirgena Klopa, a sem Arona Moja, igrao je i izvesni Radživ van La Para.
Pa bi se prevodilac vratio u prošlost, u priču o klubu iz grada tekstilne industrije, o prvom klubu koji je osvojio tri uzastopne titule prvaka Engleske (a posle više nije osvojio nijednu!), i o čoveku koji ih je potpisao. Zvao se Herbert Čepmen i doneće mnogo radosti u taj radnički ćošak Jorkšira, i doneće mnogo stvari koje fudbal i danas poštuje, slavi i imitira.
Pa bi im govorio o tome da je kapetan jednog od dva najvažnija broda u istoriji naučne-fantastike, a time i čitavog univerzuma, prvi put kročio na stadion Lids roud kao sedmogodišnjak, pa citirao, kao što AI ume, jedan tekst ser Patrika Stjuarta pre sada već deset godina, povodom Hadersfildovog povratka u najviši rang.
Kapetan Pikar sećao se muškaraca sa onim starim ravnim kapama, sećao se mirisa cigareta i dima koji se nadvijao nad tribinom na kojoj su svi stajali. Postojala je jedna stara fotografija koju je čuvao, i na njoj samo razmućena masa, i voleo bi da zamišlja da je tamo negde u toj gomili, baš tog dana, na toj prvoj utakmici.
Njegov Hadersfild imao je ponos zbog “tri zaredom” – dosta lep broj, složićemo se – ali je imao i Denisa Loua i Bila Šenklija, u ulogama pre Mančester junajteda i pre Liverpula. Nije to po mnogim uzusima bio neki veliki klub, ali sa takvom istorijom nije mogao da bude ništa drugo do veliki klub.
Posle će dečak iz Mirfilda, zahvaljujući jednom nastavniku, zavoleti Šekspira, pa će videti sveta, a videće i svemira; nerviraće ga, doduše, kada shvati da snimajući dan jedne epizode “Star Trek” traje četrnaest dana, zbog čega će propuštati prenose i izgubiti neposredni kontakt sa gradom i sa klubom.
A nervirao ga je pomalo i sin koji će navijati za onaj “veći” klub iz Jorkšira, Lids, ali zar nije čitava poenta “Zvezdanih staza” tolerancija? Zar na istom komandnom mostu ne mogu da se nađu Klingonac i Kardasijanac i da lepo sarađuju? Pa što bi onda bio problem da otac i sin zajedno odu na Vembli?
Zbog ser Patrika Stjuarta mnogi zaluđenici za naučnu fantastiku – kako beše prevodimo reč “nerd”? – čuli su za Hadersfild taun. A neko je, eto, počeo da za njega i navija.
Sedamdeset godina nakon što ga je deda prvi put odveo na stadion, ser Patrik Stjuart mogao je da vidi Hadersfild kako u Premijer ligi slavi u prvom kolu, pa onda i kako pobeđuje Mančester junajted, sa 2:1. Mogao je da vidi, a to je bilo čudo jednako putovanju kroz svemir, i da su opstali u ligi.
Druga premijerligaška sezona, doduše, okončana je sa tri pobede i 16 osvojenih bodova, 2022. nisu uspeli da se vrate, i potom su skliznuli u treći rang takmičenja.
Jedna od čuvenih epizoda “Star Trek”, one verzije iz poznih osamdesetih koja se prikazivala i na našoj televiziji, zove se “The Inner Light”.
U njoj – 24. stoleće je uveliko počelo – Pikar gubi svest kada ga pogodi snop iz nepoznate sonde. Budi se na drugoj planeti, kao drugi čovek, zasniva porodicu, uči da svira flautu, stari, zapravo proživi cele decenije za svega 25 minuta koliko kapetan u drugom “tajmlajnu” provodi bez svesti.
Eh, planeta umire, i njeni stanovnici nemaju način da je spasu. Šalju u svemir sondu da je neko nekada nađe, da čuje kako su živeli i ko su bili. Kada se Pikar osvesti na Enterprajzu, brod nailazi baš na tu sondu.
U sondi je flauta. Pikar je uzima, i počinje da je svira kao da je to radio celog života.
Krajem oktobra 2026, negde u Los Anđelesu, u sondu što će zauvek lutati makar fudbalskim svemirom spakovan je jedan dres, plavo-beli, pa na pruge.
Bez svesti je, recimo to tako, ostao kapetan Žan-Lik Pikar, ser Patrik Stjuart, gigant malih i velikih ekrana i malih i velikih pozornica, jedan od onih ljudi kojima nagrade nisu bile potrebne jer ih je publika volela, čak i kada ih je poistovećivala sa najvećom ulogom.
I, što bi on sigurno voleo da piše u prvoj rečenici čitulje, najpoznatiji navijač Hadersfild Tauna.
Kluba koji je taj pozni oktobar – bila je to među poslednjim informacijama koja je stigla do njegovog namučenog uma – dočekao na prvom mestu na tabeli. Dobro, tabeli Lige jedan, ali ipak na prvom mestu.
A onda će jednom, u ko zna kakvom ćošku univerzuma, tamo gde ljudska noga još nije kročila, tu sondu pronaći neki svemirski brod, i doneće je na komandni most, i otvoriće je, i dres će biti očuvan kao da su ga opeglali Herbert Čempen i Bil Šenkli, i kapetan Pikar će otvoriti oči.
“Ima li već 15 časova? Počinje mi utakmica…”, čuće se iz univerzalnog prevodioca.