PRELAZZI: Kultna serija "Dream Team", ovog puta uživo

Pre nego što je fudbal bio na svim ekranima, pre nego što su serije mogle da se strimuju, pre nego što je bilo na stotine kanala, pre nego što je snimljen "Ted Lasso" i u naše živote, kao u šesnaesterce, ušetao Džejmi Tart, bio je kultni "Dream Team".

Šta ti je sećanje: nisam siguran da mogu da prizovem ko je prekjuče dao golove na utakmicama Premijer lige koje sam ispratio u multiprenosu, ali dobro znam kako je umeo da ih proslavi Karl Flečer u ljubičastom dresu Harčester Junajteda; i da se ne lažemo, radije bismo gledali Lindu Blok u svečanoj loži nego znojavog, oblapornog Marinakisa…

"Dream Team", koji ćemo pratiti na rahmetli Studiju B, bio je klasična ostvrska sapunica, samo presvučena u ne preterano uspelo fudbalsko ruho: i hajde što su fudbalski mečevi, valjda snimani na stadionu Milvola, pa onda farbani rudimentarnim CGI-jem, delovali smešno, ono što je bilo dibidus preterano – i što nas je, da se ne lažemo, držalo prikovanim za ekrane, skupa sa kratkim suknjicama gazdarice – bio je zaplet. Ili siže, ako tako nešto može imati siže.

Tako je, recimo, Harčester mogao da se jedne sezone bori za opstanak, onda odmah potom da osvoji titulu, pa da mu u avionskoj nesreći strada gazda, pa da ostane bez čitavog sastava, pa da uprkos tome uzme FA kup, pa da onda, kada se očekivalo da postanu stabilni, neki scenarista samo udari "Backspace" i napiše novu sezonu, u kojoj bi se klub opet obreo u drugoj ligi, zahvaljujući lošim odlukama menadžmenta i katastrofalnim pojačanjima. Ono, možda bi neki od njih izgledali dobro, ili bi glumili da su sjajni fudbaleri, ali to nisu bili.

Više od dvadeset godina kasnije, ispostavilo se da ljudi koji su osmislili tih 417 (da, 417! I prosečna turska serija da pozavidi) epizoda nisu bili baš toliko ludi. Ili su, ipak, bili baš toliko ludi da predvide jedan Harčester od krvi i mesa?

Ne liči li, uostalom, zaplet prve popularne fudbalske sapunice na ono što je u prethodnih nekoliko sezona – a trnovita kruna je, kako vidimo u ovoj – svojim navijačima priredio Lester?

Pre devet godina jedva su se spasli od ispadanja, pre sedam proslavljali su, uz Andreu Bočelija i "Nesun dormu", najneverovatniju titulu u povesti Premijer lige; onda je pao helikopter sa gazdom i njegova deca su preuzela biznis; pre samo dve osvojili su svoj prvi FA kup u istoriji, a sada ih evo, ne zveraju u ambis toliko koliko su već iznad njega, kao Pera Kojot kada se previše zatrči pa su mu noge već krenule naniže, i samo mu uši i onaj pogled pun neverice još stoje na ekranu.

Tako se nekako, u neverici, Lester borio protiv ispadanja ovog proleća, prvo odbacujući svaku pomisao da im predstoji trka u kojoj se tako lako udaviti, a onda, kao u živom blatu, zagljibljujući se sve više sa svakim narednim potezom.

Lester Siti danas (©Reuters)

To što će večeras za pola golog života igrati protiv Njukasla, tima koji je te 2016. dok su King Pauerom odzvanjale arije i razglas se spremao za himnu Lige šampiona, ispao iz Premijer lige, tima koji je imao možda samo navijače kao iole zdravo tkivo – mada su i oni posle toliko patnje verovatno bili šiznuli – i tima koji takođe ima strane vlasnike u loži, samo je dodatni zaplet u ovoj priči.

Čisto da im bude teže, čisto da dobiju razlog više da se zagledaju u sopstveni pupak, kako bi to rekli Englezi, ako su uopšte u stanju to da učine.

Jer ta krinka zvana "Too good to go down" možda je samo ovim čudnim lisicama napravila medveđu uslugu, ali razlozi za posrtanje su mnogo dublji, sistemski, premda se ne bi moglo pokazati prstom samo na jedan.

Nije ovo, ipak, sapunica u kojoj je zlikovac samo jedan, pa iz njega sve izvire. Za mnogo toga Lester je sam kriv, i mada će se vaditi na strane faktore, poput pandemije koronavirusa, bio je taj virus svuda, pa opet niko nije imao takav strmoglav. Možda još od Lidsa na prelazu dva veka, s tim što je ovde (makar to!) finansijska situacija neuporedivo stabilnija.

Od kluba koji je bio etalon mnogima, Lester je postao priča koju će sportski i izvršni direktori citirati kao crnu opomenu; u jednom trenutku, reklo bi se ničim neizazvani, odstupili su od sopstvenog recepta – prodaj najboljeg igrača, ili dvojicu, za najviše što možeš, a potom te pare mudro reinvestiraj – a to im se vratilo na najgori mogući način.

Da li su to učinili pod pritiskom navijača, koji vole da vide ambiciju, koji ne žele da neki Ndidi ili Medison ili Tilemans odu u naponu snage (pa onda dobiju Tilemansa koji vredi trostruko manje na tržištu i petostruko manje na terenu), nego da se klub trka sa onima iz "Velike šestorke", ili je to bila svesna poslovna odluka, tek Lester je prodavao manje, a reinvestirao pogrešno.

Te 2021, na krilima osvojenog FA kupa, doveli su Daku, Vestergora i Rajana Bertrana, i nijedan od njih nije učinio ništa da opravda svoju cenu; prošlog leta u odbranu su stigli Vout Faes i Hari Sutar, a Lester je ostao bez kapitena i oslonca na golu. Izgledalo je bizarno kada je Kasper Šmajhel gotovo pod okriljem noći otišao u Francusku, a sada izgleda samo glupo i štetno.

Da se vratimo našoj paraleli sa "Dream Teamom", kao da je glavni glumac naprasno odlučio da se povuče iz serije, pa su scenaristi morali da se dovijaju i da na njegovo mesto dovedu brzinsku zamenu i nadaju se najboljem.

A to ne biva ni u sapunicama.

Lester Siti nekad (©Reuters)

Neko bi primetio da je Premijer liga postala toliko kompetitivna i toliko teška da je dovoljan jedan loš prelazni rok pa da sve ode dođavola. Lester je imao i više od jednog, što je krivica i Brendana Rodžersa (ako ne krivica, a onda odgovornost) i celog sportskog i finansijskog sektora i mladog gospodina čiji je nadimak Khun Top, da sad ne pokušavamo da mu napišemo celo ime.

Khun Top i njegovi saradnici su napravili nekoliko opklada, i svaka je bila pogrešna, a onda su se, kao onaj u staroj izreci, "vadili" u panici, što nikada nije dobar recept. Lesterov pad jeste se dogodio (pre)brzo, ali je bio pomno pripreman, i premda postoji mogućnost da se spasu - duel na Sent Džejmsu je bitan, ali ništa više ne zavisi od njih - čini se da je za Dina Smita to nemoguća misija.

A čini se, ili se ne čini nego je baš tako, da sem Džejmija Vardija niko od igrača na terenu, a posebno onih ladoleža u odbrani, ne deluje kao da im je previše stalo do Lestera i njegovog opstanka.

Eh, da, Vardi...

Želeli smo, zapravo, da napišemo ovaj tekst a da ga ne pomenemo, jer je i sam postao sporedni lik u ovoj sportskoj TV-noveli i jer nije zaslužio da se od Premijer lige oprosti u suzama; ali kakva bi to priča o Harčesteru bila bez Karla Flečera?

PREMIJER LIGA – 37. (PRETPOSLEDNJE) KOLO

Subota

Totenhem - Brentford 1:3 (1:0)

/Kejn 8 - Embuemo 50, 62/

Bornmut – Mančester junajted 0:1 (0:1)

/Kazemiro 9/

Fulam – Kristal Palas 2:2 (1:1)

/Mitrović 45+5 pen, 61 – Eduar 34, Vord 83/

Liverpul – Aston Vila 1:1 (0:1)

/Firmino 90 – Ramzi 27/

Vulverhempton – Everton 1:1 (1:0)

/Hvang 34 – Mina 90+10/

Notingem Forest - Arsenal 1:0 (1:0)

/Avonji 19/

Nedelja

Vest Hem - Lids 3:1 (1:1)

/Rajs 31, Boven 72, Lancini 90+4 – Rodrigo 17/

Brajton - Sautempton 3:1 (2:0)

/Ferguson 29, 40, Gros 69 - Elijunusi 58/

Mančester Siti - Čelsi (1:0)

/Alvarez 12/

Ponedeljak

21.00: (1,40) Njukasl (4,80) Lester (7,75)

***kvote su podložne promenama