M. PrelevićPRELAZZI: Morning Glory – Njukasl i Barsa, 28 godina kasnije
Vreme čitanja: 6min | čet. 18.09.25. | 08:09
Izgleda da su morali da sačekaju da Oasis ponovo bude najveći bend na svetu, da se Liga šampiona opet promeni… Samo, da li će ovog puta to biti kraj ili početak njihovog novog uspona?
Svi su tog leta bili ludi za muzikom i za fudbalom.
Ne za bilo kojom muzikom, jok, za vrlo konkretnom: britpop je bio najveći žanr na svetu, a Oasis je bio najveći bend na svetu, i svi su želeli karte za njihove koncerte, a braća Galager su se i dalje uspešno pravila da se vole.
Izabrane vesti
Ne ni za bilo kojim fudbalom: Liga šampiona se polako uhodavala u novi format, pojavljivali su se u njoj klubovi koji nikada, ili makar odavno, nisu bili deo elite, prošvercovao bi se tu neko i sa istoka, koji je ubrzano postajao fudbalska i svaka druga periferija.
U takvoj atmosferi Njukasl, tim koji je sve više dovodio velika imena da rasteraju tmurne oblake nad Tajnsajdom, koji je sanjao da će uspeti da prekine post, prokletstvo, zovite ga kako hoćete, dočekao je evropskog velikana, jedan od najuzbudljivijih sastava Evrope, Barselonu.
Nije ovo izveštaj iz budućnosti, sem ako ne smatrate da je u fudbalu sve ciklično kao lopta kad joj udariš dobar felš, i možda neke stvari ne mogu da se ponove, ali da vidiš, poneke mogu.
A za početak Lige šampiona - BONUS! Odigraj tiket i pokupi svoj!
Zapravo se toliko upadljivo ponavljaju da bi se neko ko je skloniji teorijama zavere zakleo kako ništa ne može biti slučajno kada je u pitanju UEFA, pa ni to da Njukasl i Barselona igraju poznog leta u Ligi šampiona, gotovo u isti dan, dok gradom, dok Ostrvom, odjekuju pesme najvećeg benda na svetu.
Samo je jedan dan razlike: bio je 17. septembar kada je na Sent Džejms park stigao katalonski gigant (istog dana biće održan drugi od dva velika koncerta Oasisa u Njukaslu); danas je 18. septembar i Barselona je malo veći klub nego što je tada bila, a Njukasl je malo veći manji klub nego što je tada bio.
Luis Figo (©Reuters)I dresovi su se promenili, i retko ko ne bi rekao da su oni tadašnji bili bolji: to je legendarna crno-bela garnitura sa plavom zvezdom na abdomenu, i još legendarniji Barsini dresovi, sada već zaboravljene marke Kappa, na pola-pola, pa sa još nekim šarama.
Bila je to najveća noć u modernoj istoriji Njukasla, posebno što je tim svega tri-četiri godine ranije bio drugoligaš i ozbiljno razmatrao da padne još jedan rang niže.
A onda je došao Kevin Kigen, a onda je došao Alan Širer, a onda su Svrake postale (drugi) omiljeni klub mnogih klinaca koji su tek tada otkrivali čari Premijer lige, u eri kada je bilo jednostavnije, a često i zahvalnije, voleti i gledati Kalčo.
Zapravo, da nije bilo tog i takvog Njukasla, možda ni uspon najjačeg engleskog ranga ne bi bio tako vrtoglav: na stranu pare, pare su imali svi, ali Njukasl je imao “ono nešto”, zovimo ga šmek, zovimo ga “modžo”, zovimo ga stil, zovimo ga kigenizam, zbog čega su, iz subote u subotu, igrali utakmice za pamćenje.
Zapravo, da su Žinola, Les Ferdinand i Širer uzeli makar jednu titulu – a mogli su dve – možda bi postali mnogo običniji nego što su bili, i možda ni ta luda noć protiv Barse ne bi bila toliko važna u kolektivnom sećanju jednog grada.
Na snazi je dobijala sa svakom godinom koja će proći, jer je Njukasl 17. septembra 1997. doživeo svoj vrhunac, makar kada su devedesete u pitanju, i od tada je krenuo pad, uz tek povremene lažne zore.
Trebalo je da bude “Morning Glory”, ispostavilo se da je bio “Fade Away”.
Doći će i Grem Sunes i Glen Reder i Sem Olardajs, naravno da će doći debeli Sem, klub će pasti u ruke Majka Ešlija posle kojeg su i ljudi što odrubljuju glave rado viđeni gosti; ali neka ga sve to kasnije, neka nas u prvom kolu Lige šampiona, neka se igraju Njukasl i Barselona, i neka se igra taj ludi, ludi lik što danas prodaje kondome i živi onako kako je igrao.
Pre toga, Barsa Luja van Gala. Pep Gvardiola je povređen pa ne putuje u Englesku, ali tu je Luis Figo, tu je Ivan de la Penja, tu je Luis Enrike i jedan Brazilac po imenu Vitor Borba Fereira. Sa klupe, da pokuša da promeni stvari nakon katastrofalnog prvog poluvremena, ulazi i Dragan Ćirić…
Kod domaćih? Nema Širera, ako se to pitate – najbolji špic u istoriji “prve” Premijer lige propustiće veći deo sezone, što je doprinelo njenom ishodu, no dobro sad – ali tu su Jon Dal Tomason, i Temuri Kecbaja, i Džon Barns, i Dejvid Bati.
Da oproste i Ćira i Rivaldo, i Šaj Given i Džon Beresford, levi bek visok otprilike metar i po, nisu te noći igrala imena, i možda bi i današnja Barsa stradala protiv tadašnjeg Njukasla: stvar je bila u atmosferi, u slatkom iščekivanju i trpljenju posle kojeg mora, pardon, ali mora da dođe orgazam, u adrenalinu koji je strujao od Sent Džejmsa do Njukasl arene gde Oasis iste noći imaju koncert, i natrag.
U Džordijima koji su živeli san, ako i na samo jednu noć, i napili se kao majke, kao mornari.
Zato je i sam početak bio takav. Zato je Njukasl igrao kao pušten s lanca, iako je sastav bio upitnog kvaliteta i još upitnijeg vođenja; a u listu kultnih heroja, onih što se pamte čak i kad prođe toliko vremena, upisao se Faustino Asprilja.
Faustino Asprilja (©Reuters)Član one nesrećne kolumbijske zlatne generacije, najluđi i najbolji od svih njih, postigao je het-trik. Prvo penal, pa dva skoro identična gola na centaršuteve Kita Gilespija.
Stadion je goreo, i nastavio je da gori čak i kada je ga je, poput guste magle, prekrila strepnja, kada su Figo i Luis Enrike postigli golove, kada je izgledalo da će Barsa na iskustvo, na kvalitet, na fantaziju, da otme pobedu i trijumf za sva vremena.
I sad je, kao, slučajno što na kraju leta koje je obeležio Oasis, u prvom kolu ove drugačije Lige šampiona – te 1997. bio je prvi put da se prva faza igrala u šest grupa, umesto u četiri, mada je su se u nju progurali padobranci poput Košica ili belgijskog Lirsa – na Tajnsajdu gostuje Barselona?
Nego, da li je uopšte važno ono “šta je bilo kasnije” i “kako smo dovde stigli”?
Posle te lude noći, Njukasl je počeo da posrće: ne samo da nisu uspeli da se ponovo bore za titulu u Premijer ligi, nego su se od Lige šampiona oprostili već u grupnoj fazi, ponajpre jer ih je dva puta tukao PSV (u njihovu odbranu, završili su ispred Barse, dok su prvi bili Kijevljani, onaj magični trio Rebrov-Lobanovski-Ševčenko).
Ni Faustino Asprilja nikada pre ni posle toga neće biti tako veliki; bio je to i njegov poslednji meč, sve kasnije beše samo otaljavanje, samo zabava.
Izgubiće Njukasl i finale FA kupa, pa će ga izgubiti još jednom, i na trofej će čekati sve do proletos i Edija Haua i Vemblija, protiv Liverpula.
Izgleda da su morali da sačekaju da Oasis ponovo bude najveći bend na svetu, da se Liga šampiona opet promeni, pa da neko sasvim nehotice ponovo dovede Barsu na sever Engleske, skoro u dan kao pre 28 godina.
Samo, da li će ovog puta to biti kraj ili početak njihovog novog uspona?
LIGA ŠAMPIONA - 1. KOLO
Utorak
PSV - Union Sen Žiloaz 1:3 (0:2)
/Van Bomel 90 - Dejvid 9pen, El Hađi 39, Mek Alister 81/
Atletik Bilbao - Arsenal 0:2 (0:0)
/Martineli 72, Trosar 87/
Totenhem - Viljareal 1:0 (1:0)
/Luis Žunior 4ag/
Real Madrid - Marselj 2:1 (1:1)
/Embape 29pen, 81pen - Vea 22/
Benfika - Karabag 2:3 (2:2)
/Barenećea 6, Pavlidis 16 - Andrade 30, Duran 48, Kaščuk 86/
Juventus - Borusija Dortmund 4:4 (0:1)
/Jildiz 63, Vlahović 67, 90+2, Keli 90+6 - Adejemi 52, Enmeča 65, Kouto 74, Bensebaini 82pen/
Sreda
Slavija Prag - Bode Glimt 2:2 (1:0)
/23, 74 - Basi 78, Fet 90/
Olimpijakos - Pafos 0:0
Pari Sen Žermen - Atalanta 4:0 (2:0)
/Markinjos 3, Kvarachelija 39, Nuno Mendes, Ramos 90+1/
Bajern Minhen - Čelsi 3:1 (2:1)
/Čaloba 20ag, Kejn 27pen, 63 - Palmer 29/
Liverpul - Atletiko Madrid 3:2 (2:1)
/Robertson 4, Salah 6, Van Dajk 90+2 - Ljorente 45+3, 81/
Ajaks - Inter 0:2 (0:1)
/Tiram 42, 47/
Četvrtak
18.45: (3,20) Kopenhagen (3,40) Leverkuzen (2,25)
18.45: (2,80) Klub Briž (3,40) Monako (2,50)
21.00: (2,10) Ajntraht (3,50) Galatasaraj (3,40)
21.00: (1,08) Sporting (12,00) Kairat (25,00)
21.00: (1,70) Mančester Siti (3,60) Napoli (5,30)
21.00: (3,15) Njukasl (3,50) Barselona (2,20)
***kvote su podložne promenama
.jpg.webp)