PRELAZZI: Pully je najzad srećan

Ne znamo koju društvenu mrežu koriste čitaoci ovog teksta, ali prilično smo sigurni da – koja god da je u pitanju – vaš "feed" izgleda, otprilike ovako:

- Mnogo bombastičnih naslova žutih medija (?!) o poznatim (?!) osobama koje se tuku, svađaju, uzimaju pare, ulaze u rijaliti ili iz njega izlaze i u tom trenutku im se verovatno vide gaćice

- Gomila, ali gomila potpuno lažnih vesti o sukobima, ratovima, izborima, ideologijama

- Matori ljudi koji pišu teške gluposti, obično ispod slika zgodnih žena koje apsolutno izgledaju kao da ih je generisala veštačka inteligencija (jer jeste)

- Sveži penzioneri koji traže delove za kola, vaše tetke koje vam ostavljaju srca ispod slike palog tiketa, influenseri koji danas valjaju pomade, sutra će dezodorans, a prekjuče avokado

- Jeftini sakupljači "ingejdžmenta" što postavljaju pitanja poput "Kad ste se prvi put poljubili ja nikad"

- Naporni navijači koji su spremni da vam (virtuelno, nadamo se) odšrafe mozak samo zbog iznesenog stava ili nošenog dresa, sposobni o istom trošku za najsočnije psovke i za zaklinjanje u sopstvenu veru

(...)

Možda imate "bingo" pa vas bombarduju svi ovi ljudi i pojave, možda ste uboli samo neku kategoriju, ali da se ne lažemo: internet, a pre svega društvene mreže u jesen 2024. doslovni su pakao.

Pa-ka-o.

I tek ponekad se pojavi neka topla priča, tek jednom u nikad – ali bude – prst koji besomučno skroluje zastane na nečemu što je lepo, emotivno, značajno, tek ponekad će vas nešto raznežiti, čak i ako ste sve videli.

I možda ta roze ptica, dobro, čovek obučen u veliku roze pticu, neće spasti društvene mreže, definitivno neće spasti medije; ali u neku ruku (u neko krilo?) već je spasao jedan klub, a ulepšao je živote svih onih koji su na njega naleteli.

I to što je Pully napokon srećan, to je najlepša vest koja se dogodila protekle nedelje u celom svetu.

Ako niste čuli za njega i za taj događaj, onda možda više stvarno ne pratite Seriju A, ili vam je "feed" otišao do Nečastivog s kartom u jednom pravcu...

Pully je, naravno, maskota fudbalskog kluba Kaljari, onog jednom-pa-nikad-više-pa-šta prvaka Italije i ponosa Sardinije. Ostali su Sardi bez Điđija Rive ove godine, ali bez duha i borbenosti očigledno nisu...

Pully je ružičasti flamingo, što vas, ako ste ikada imali sreću da provedete nekoliko dana na tom talijanskom (?!) ostrvu, nimalo neće iznenaditi: trolejbusom koji kreće sa stanice nadomak luke za svega petnaest-dvadeset minuta možete da stignete u park prirode, iznajmite bajs i dvogled i da se približite flamingosima koji slobodno šetkaju kroz solila.

Ove malo nezgrapne i bizarne ptice odavno su simbol Sardinije, a kada su svojevremeno predstavnici Kaljarija sproveli veliku anketu sa školarcima, deca su odlučila i da maskota Cagliari Calcio bude flamingo, i nadenuli mu ime "Pully", po italijanskoj reči za, otprilike, pile.

Tako je Pully počeo da se pojavljuje na Unipol Domus areni, ali sve do početka ove sezone Serije A nije bio ništa više od usputne zabave za najmlađe.

Uostalom, to je sudbina i prokletstvo maskote: matorci se mršte na vas i žele da vas nokautiraju, deca vas vole do jednog trenutka a onda i ona porastu i maltretiraju vas, i nije teško zamisliti maskotu jednog fudbalskog kluba kao tužnog, depresivnog zabavljača, makar onoliko koliko je svaki klovn neveseo...

A onda je Pully postao oličenje kluba; onda je postao važniji od igrača koje je na neki način i zaštitio. Pully je postao vest, što maskote običnu budu tek ako ih neko, jadne, stvarno opauči nečim.

Kaljari je prošle sezone doveo do opstanka u svom poslednjem (?!) trenerskom poslu veliki, najveći Klaudio Ranijeri; na klupu kluba koji nikada sebi ne sme da prizna da nije ambiciozan i nikada ne sme da glasno izgovori da nije veliki, seo je Davide Nikola, "Sveti Nikola Čudotvorac", onaj koji zasuče rukave i spase već otpisanu ekipu od ispadanja.

Trebalo je to da bude drugačiji izazov: Kaljari nema bogzna kakav kvalitet, ali nije zamišljeno da se batrgaju na dnu tabele, ali izgleda da drugačije ne može kada je Davide tu?

Početak nije bio preloš: 0:0 protiv Rome, ali onda 1:1 sa Komom na Sardiniji, pa poraz od Lečea u gostima, pa 0:4 od moćnog Napolija na Unipol Domusu...

Upravo će tog dana svet upoznati Pulija. Nije sramota stradati od Konteovih naprženih Napolitanaca, naravno, ali sramota je leći u ćošak i praviti se mrtav, kao što su igrači u "rosoblu" radili tokom većeg dela meča. Kada se golgota okončala, navijači sa severne tribine smatrali su za shodno da očitaju bukvicu svojim ljubimcima (?!). Svi su poslušno, pognutih glava kako je i red, prilazili Kurvi Nord...

... a sa njima je bio i Pully. Kao da je on kriv, kao da je i on poražen, kao da je maskota stvarno neodvojivi deo tima, Pully je stao sa igračima tamo na vrh šesnaesterca, pokunjio se i slušao tiradu sa tribine.

Bila je to slika koja će obići svet brzinom optičkog kabla, ona koja će razbiti prevlast lažnih vesti, "vatrica", "jutrić kafica" i šovinista na društvenim mrežama: samo jedna tužna lutka kako deli sudbinu jednog poraženog tima.

Na desetine, na stotine duhovitih tvitova i statusa ustali su u odbranu jadnog Pulija, od "Pulijev neprijatelj je moj neprijatelj" do "Zašto je Pully tužniji od svih igrača zajedno?".

Pully je postao pravi pravcati superheroj Kaljarija, ako je glavni zadatak superheroja da štite slabije; pa ipak, neće im odmah svanuti, pošto je i u narednom kolu, opet kod kuće, opet pred Pulijem, Kaljari poražen, i to od bivšeg kluba Davida Nikole, Empolija...

I ne kažemo da je Pully bio presudan, možda je nešto i do trenerske taktike, moguće da je i talenat proradio, ne tvrdimo, dakle, ali od trenutka kada je Pully postao "viralan" pa evo sve do večeras, Kaljari ima samo taj poraz od Empolija. Tukli su Kremoneze u kupu, pa bili u Parmi i slavili sa 3:2, pa otišli na noge mrskom Juventusu i ostali neporaženi (1:1), pa je u nedelju na Unipol stigao drugi torinski klub...

Sve je delovalo isto, sve je delovalo loše: Kaljari je poveo, pa dozvolio gostima da preokrenu, i već je bio 74. minut, i već je Pully razmišljao da bi možda bilo bolje da sedne na onu trolu i ode da živi u divljinu...

Dogodio se "ribaltone" za samo četiri minuta: Palomino pa jedan autogol posle šuta Pikolija, i onda petnaestak minuta na konopcima: borba za prvu pobedu kod kuće, za goli život, za Pulija.

Šesnaest hiljada ljudi slavilo je kao da su opet izborili opstanak, i među njima je, napokon zadovoljan, bio i on.

Pustite vi vaše premijer lige i ostale favorite, u nedelju po podne dogodila se najlepša priča Kalča ove sezone, koja bi mogla da bude još luđa ako se njegovi drugari večeras vrate neporaženi iz Udina: Pully je bio srećan, internet je bio prijatno mesto za život makar na sat-dva, umesto svih onih lažnih vesti i lažnih osoba vladao je jedan – ružičasti flamingo.