PRELAZZI: U levom uglu Upamekano... U desnom uglu Nejmar

Ta priča je počela, valjda, u drugoj godini u istoriji u kojoj se igrao fudbal. U prvoj je neko uzeo trofej, i odmah je nastala buržoazija, odmah se pojavila klasa koja misli da je bogom dana da bude na vrhu.

Onda bi se pojavio izazivač kojeg su nipodaštavali. Pokondirene tikve, nouveau riche, skorojevići koji bi da uđu u probrano društvo preko noći, ne hajući za tradiciju (ma koliko ta tradicija bila ili ne bila utemeljena u realnosti, ako je to uopšte moguće). Treći stalež naoružan bakljama i motikama.

Možda ih sada zovemo „plastikom“ i „arapskim plaćenicima“, menjali su se samo pežorativi, princip je ostajao isti.

Neki u svom ponosu i danas idu do kraja. Ukoliko fudbalski klubovi nisu ustrojeni onako kako su ustrojeni neki drugi fudbalski klubovi, ili ukoliko nemaju dovoljno pohaban izvod iz matične knjige rođenih, odlučuju da ih ignorišu.

Tako je, recimo, ugledni nemački časopis 11Freunde, jedan od tek šačice preostalih dragocenih evropskih izdanja što pokušavaju da o fudbalu pišu drugačije, da ga povezuju – jer je on od njih neodvojiv, samo to nekad smetnemo s uma – sa kulturom, filozofijom, istorijom, sociologijom, saopštio da neće pratiti izvesni RB Lajpcig, jednog od dva preostala predstavnika te zemlje u Ligi šampiona.

Razlog? To nije, kažu, pravi fudbalski klub. Ni po formi, ni po suštini; on je imitacija, samo jedna velika, pokretna reklama. Ima istine, i svakako bi se i tako dalo posmatrati: onda je večerašnje polufinale u Lisabonu zaista duel između PR agencije jedne prebogate zalivske države i marketinške službe jednog izvikanog i preslatkog sirupa za kašalj.

Samo, to bi bila grehota prema onim dečacima koji bi ga tako igrali i da su u nekim drugim dresovima, i da im je na srcu grb koji podrazumeva stogodišnje postojanje i pregršt titula, evropskih i inih.

U takve dečake spada i Julijan Nagelsman, jer dobrano je mlađi od autora ovog teksta i pretežnog dela redakcije; no, večeras ćemo o jednom drugom klincu, onom koji je toliko sjajan da bi bila grehota zanemariti ga samo zbog gaziranog pića čiji imidž popravlja, onom čiji duel sa Nejmarom – pa i Mbapeom, to u najavi ne zvuči ništa manje spektakularno – željno iščekujemo.

Dajošankil Upamekano, čudno ime, čudna sudbina, čudan i način igre, postojanja i ponašanja za toliko malo godina; jedna stena sa milion skrivenih delića dijamanata koji očigledno najbolje zasijaju kada su reflektori najači.

Upamekano protiv Nejmara, zanemarimo sada sve ono s početka teksta, to je takav sudar da sve ono drugo što će se dešavati na terenu – a deluje da će se dešavati svašta, baš kao i u četvrtfinalu – deluje samo kao uvodna borba, revijalni deo da se narod oko ringa malo zabavi dok ne počne prava stvar.

A onda gong, i njih dvojica u prvom planu.

Nejmar i Mbape (© AFP)

Nejmara možete da obožavate a neki možemo i da blago zaziremo od njega, sve mrmljajući kako „to” nije pravi Brazilac, upadajući tako u logičku i zamku memorije, pošto su baš „to”, tako neotesani, tako vanzemaljski talentovani, tako kočoperni, tako neukrotivi, bili vazda Brazilci, sem onih retkih što sede nazad i prave se da im Brazil predstavlja samo smetnju u životu. Ne može se osporiti da ne postoji ništa što ne može da uradi, bilo to frustrirajuće ili nadrealno, ne može biti da je, kada mu se igra, kada je u elementu, fudbal lepši s njim no što je bez njega.

Ovaj drugi, on deluje malo kao genetska greška i trejler za fudbal koji je stigao pravo iz daleke budućnosti. Upamekano je i brz i skočan i snažan i sposoban da markira svog rivala toliko da ovaj zatraži izmenu ili poželi da je povređen; u isto vreme je dobar na lopti, ima savršen pregled igre i predstavlja prvog, odnosno zadnjeg plejmejkera Nagelsmanove lude družine.

Možda su taman tako zagrcnuti socrealistički pesnici opisivali sovjetske tenkove što su oslobodili Evropu dopola: nisu oni samo grubo poravnjavali tlo pred sobom, nego su elegantno štektali i izazivali jednaku dozu straha i poštovanja; tako moćno, tako nezadrživo deluje dete doseljenika iz bivše portugalske kolonije Gvineje Bisao.

Za razliku od većine stanovnika jedne od najsiromašnijih afričkih zemalja, koji sreću uglavnom nalaze kod bivših okupatora (treba li reći da ih je, uprkos zločinima „Estadio novo”, demokratska portugalska država prihvatala kao svoje), porodica Upamekano – sećanje na rodnu grudu čuvaju i onom dužom verzijom Dajoovog imena – skrasila se u Normandiji. Tamo će, u Evreu, u departmanu Er, biti rođeno buduće čudo od deteta, najlošije skrivana tajna Red bula, parton Rajsenbalsportsa.

Ako je neko do meča sa Atletikom i prespavao njegove moći, maltretiranje Dijega Koste – dobro, to pošten čovek mora da pozdravi – i gotovo bezgrešnih 90 minuta doveli su do nezgodnih razgovora u najbitnijim i najbogatijim evropskim klubovima: kako ste „to” propustili, kako „to” niste videli. A „to” je i znanje i autoritet i snaga...

No skoro je frapantno koliko je, za momka rođenog u godini u kojoj je Francuska prvi put postala prvak sveta, pitom, skroman, zreo i smiren; ni godinu i po nije stariji od njega njegov drugar iz Evrea i petlića lokalnog kluba o kojem se ovih dana piše maltene jednako dugačko, samo sa potpuno obrnutim predznakom.

Dajo Upamekano i Usman Dembele odrasli su zajedno; prvi je, valjda to i mora tako kad si defanzivac, krčio karijeru nešto sporije, drugi je poleteo toliko da je prizemljenje moralo biti bolno. Razlika u njihovoj tržišnoj vrednosti, sada smo svi toga svesni, bila je obrnuto proporcionalna njihovoj mentalnoj snazi i zrelosti. Sada stvari dolaze na svoje...

Umapekano (© AFP)

Upamekano će, jednom kada Lajpcig odluči da unovči strpljenje i poludecenijsko ulaganje u njega (primetio ga je, kada je Dajou bilo svega 15, prevejani i mudri Ralf Rangnik), verovatno biti prvi defanzivac u istoriji koji će, čak i u na ovoj postkoronavirusnoj pijaci, koštati više od 100.000.000 evra, posebno posle produžetka ugovora; koliko večeras bi u Portugaliji, zemlji za koju bi nastupao u paralelnom univerzumu, mogao da pokaže, u duelu sa jednim od najboljih, da li je to možda sića, bagatela, opravdan trošak za one koji sebe i dalje smatraju buržoazijom.

Probajte, zato, makar na marginama večerašnjeg duela, da ne mislite o „prodanom“ i „kupljenom” sportu i ostalim stvarima koje imaju ili nemaju veze s tradicijom, ma koliko da vam se čine istinite ili primamljive; umesto toga, gledajte duel superteške fudbalske kategorije koji nam je podario ovaj čudni, na koncu uzbudljivi avgust.

U jednom uglu mladi izazivač, Dajo Upamekano, 186 centimetara surove snage i još surovijeg fudbalskog intelekta; u drugom uglu nipodaštavani i prečesto ismevani šampion, Nejmar, Brazil koji ne morate da volite, Brazil kojeg morate da vidite.

Nije to možda bitka za dušu fudbala – ona je u najboljem slučaju data na veresiju, u najgorem već prodata u roblje – ali ponudiće sasvim dovoljno belih laži i slatke prevare da, makar na trenutak, zaboravimo na PR agencije i marketinška odeljenja.

LIGA ŠAMPIONA - POLUFINALE (JEDAN MEČ)

Utorak

21.00: (4,40) RB Lajpcig (3,70) PSŽ (1,80)

Sreda

21.00: (10,0) Lion (6,50) Bajern (1,25)

*** kvote su podložne promenama

PIŠE: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta