Prolazno vreme reprezentativaca Srbije u Ligama petice

Uoči početka Lige šampiona smo konstatovali da nikad manje srpskih fudbalera nije bilo u eliti evropskog fudbala, a poslednji spisak Dragana Stojkovića Piksija je doneo i najmanji broj reprezentativaca iz “liga petice” u ovoj godini – devetorica. U septembarskim mečevima ih je bilo 11, u junskom terminu deset, kao i u martovskim okršajima sa Austrijancima.

Ovoga puta je moglo da ih bude i više, ali su povrede eliminisale sa spiska Vanju Milinković Savića, Kostu Nedeljkovića i Sašu Lukića. Sa njima je to moglo da bude 12. Generalno, Srbija se u poslednje vreme vrti oko proseka od desetak igrača iz “liga petice” što i nije loš bilans.

Od devetorice sa poslednjeg spiska, osmorica će konkurisati za meč protiv Albanije, a suspendovani Nikola Milenković i za utakmicu protiv Andore tri dana kasnije. Ono što je dobro za reprezentaciju je da većina tih igrača igra u svojim klubovima i da čak imaju i bitne uloge. Neki su čak odirgali i svaki minut od početka sezone.

DUŠAN VLAHOVIĆ (6/6 utakmica, 221/540 minuta, 2 gola)

Napadač Juventusa je najveća zvezda srpske reprezentacije i njen tržišno najvredniji igrač. Leto je proveo u neizvesnosti oko klupske budućnosti i ostao u Juventusu. Ali, sa smanjenim kreditom i devalviranim statusom. Stara dama se odlučila za dovođenje dvojice novih napadača i redukovala minutažu Vlahoviću. Ipak, slabe igre i objektivan kvalitet Vlahovića naterali su Igora Tudora da mu pruži veću šansu nego što je možda planirao. Vlahović je igrao na svih šest mečeva Serije A od početka sezone, ali samo dva kao starter. I oba puta je zamenjen, pa je ukupno sakupio 221 minut na terenu i postigao dva gola. Oba važna. Prvim je potvrdio pobedu u Parmi, drugim doneo trijumf u Đenovi. U naredna četiri meča se nije upisao u strelce. Otkako je stao Vlahović, stao je i Juventus, pa je u poslednja tri meča vezao tri remija. I pored ne baš prijatnog statusa u klubu, Vlahović je opet najveća uzdanica Orlova i nema problem sa formom, s obzirom da je i u Ligi šampiona igrao na oba meča i postigao dva gola. Dobro je iskorostio minutažu koja mu se ukazala iako mu nedostaje aposlutno poverenje da bi bio najbolja verzija sebe.

STRAHINJA PAVLOVIĆ (6/6, 473/540, 1 gol)

Ako se gleda trenutna forma, Strahinja Pavlović je u ovom trenutku najbolji i najbitniji srpski fudbaler. Mnogi su se letos pitali kako će Pavlović da klikne sa novim trenerom Maksom Algerijem u Milan. Italijanski strateg je poznat kao rigidan i zahtevan u defanzivnim zadacima, a Pavlovićev stil igre je podrazumevao dosta neobaveznih izlazaka napred i ostavljanja praznih prostora. Nije se najbolje snalazio ni u markaciji igrača i generalno je ostavio slab defanzivni utisak u prvoj sezoni u Milanu. Kod Alegrija se sve promenilo i Strahinja je neizostavan deo tima koji ima najbolju odbranu u Seriji A. Prvi meč je bio za zaborav iako je Pavlović dao gol u porazu od Kremonezea, ali sve posle toga je bilo izuzetno pozitivno. Rivali jedva da su uspevali da stvore šansu Milanu, a Alegrijeva omiljena formacija sa trojicom štopera je idealna za Pavlovića. Olakšavajuća okolnosti je što na svom boku više nema ni defanzivni krater u vidu Tea Ernandeza, mada ni Estupnjan nije idealan saveznik. Ima tu još prostora za zatezanje štoperske linije, ali Pavlović je najveći dobitak srpske reprezentacije na startu ove sezone. Jedan je od Alegrijevih najvernijih vojnika i treći igrač po minutaži u timu. Napredak u defanzivnim zadacima je ogroman i dolazak Alegrija je najbolja moguća stavr koja je mogla da mu se desi ako želi da ostavi trag u italijanskom fudbalu. Posebno je bio dobar u derbijima protiv Napolija i Juventusa u kojima je poslednja linija Milana iznela lavovski deo posla. Klima i ambijent u Milanu su se promenili i za reprezentaciju Srbije je sjajna stvar sampouzdanje i raspoloženje sa kojima Pavlović dolazi na okupljanje.

Pogledajte kolika je kvota na Srbiju protiv Albanije

LAZAR SAMARDŽIĆ (5/6, 249/540, 1 gol, 1 asistencija)

I forma Lazara Samardžića bi trebalo da raduje Piksija. Iako je odigrao manje od polovine ukupne minutaže u Seriji A, u poslednje vreme se nametnuo i igra sve bolje. Na početku ga Ivan Jurić “nije video”, dao mu je samo šest minuta u mečevima protiv Pize i Parme koje je Atalanta odigrala loše. Uspon tima iz Bergama u nastavku sezone se poklopio i sa većom minutažom srpskog ofanzivnog veziste. U prvoj utamici kao starter je imao prelepu asistenciju Nikoli Krstoviću, potom počeo i na gostovanju Juventusu, pokazao dodir kreacije, a onda postigao sjajan gol za remi protiv Koma. Dodajmo tu i da je njegov ulazak sa klupe bio katalizator preokreta protiv Briža u Ligi šampiona i jasno je da momak rođen u Berlinu dolazi u dobrom momentu na okupljanje Orlova i da je u dobrom momentu da bude prevaga protiv Albanije.

FILIP KOSTIĆ (2/6, 32/540, 1 asistencija)

Za razliku od ostale trojice reprezentativaca iz Italije, Kostić baš i nema mnogo razloga da bude zadovoljan. Ušao je na dva meča protiv Đenove i Milana, skaupio nešto više od pola sata na terenu, ali je i za to malo vremena na terenu uspeo da asistira Vlahoviću za jedini gol na gostovanju Đenovi. U Ligi šampiona nije dobio ni minut, ali ovako nešto se moglo i očekivati kada se vratio sa pozajmice iz Fenerbahčea i ušao u poslednju godinu ugovora. Juventus ima neke druge opcije poput Kambijaza kojima više veruje.

ĐORĐE PETROVIĆ (7/7, 630/630, 8 primljenih golova, 3 utakmice na kojima nije primio gol)

Ovaj dečko napreduje kilometarskim koracima i iz sezone u sezonu je sve bolji, pa i ne čudi što na svakom reprezentativnom okupljanju u njemu imamo boljeg i modernijeg golmana. Posle sjajne sezone u Strazburu je izabao Bornmut i opet pogodio. Mogao je Petrović prethodne dve sezone da sedi na klupi ili tribinama u Čelsiju i bude “primač plate”, ali je njemu najbitnije da brani i da napreduje. Zacementirao se na golu Trešnjica i pokazao da je premijerligaški materijal šta god mislio Enco Mareska. Bornmut deli treće mesto na tabeli sa Totenhem i najveće je iznenađenje u ligi. Iako su golovi i asistencije Antoana Semenja donele najviše bodova, defanzivna stabilnost je podjednak razlog. Bornmut je izgubio samo jednu utakmicu – prvu od Liverpula (2:4). Od tada je upisao tri pobede i tri remija u kojima je Petrović tri puta sačuvao mrežu netaknutom (Vulvsi, Totenhem i Njukasl), dok je protiv Brajtona, Lidsa i Fulama primio ukupno četiri gola. Samo su Raja i Poup više puta sačuvali mrežu u Premijer ligi od Petrovića. A govorimo o timu koji je letos prodao praktično celu odbranu (Kerkez, Hojsen, Zabarnji)!

VELJKO MILOSAVLJEVIĆ (2/4, 95/360)

Novi štoper Bornmuta je projekat kluba za budućnost. Tako mu je predočeno kad je došao iz Crvene zvezde, podvrgnut je programu specijalno napravljenom za njega i trebalo bi očekivati tek da u godinama koje slede visoki defanzivac ostavi trag u Premijer ligi. Mada, početak nije loš. Štaviše, posle samo tri treninga je debitovao u novoj sredini i to kao starter u pobedi nad Brajtonom. Ruku na srce, kao iznuđeno rešenje, jer je u tom trenutku van stroja bio Bafode Dijakite. Andoni Iraola mu je pružio šansu da igra meč na visokom nivou i opšte mišljenje engleske fudbalske javnosti je da se Velja dobro snašao u paru sa Markosom Senesijem, Argentincem koji je kasnije rekao da je zbog Srbina naučio neke naše reči, kako bi Milosavljeviću olakšao prilagošavanje. Kad se Diakite oporavio od povrede, Veljko Milosavljević se preselio na klupu za mečeve sa Njukaslom i Lidsom, da bi na utakmici protiv Fulama dobio završnih pet minuta umesto Davida Bruksa.