Rađanje Galaktikosa Vol. 3: Lider Reala je dečko sa stenom u nogama, Karleto zbog njega stavlja diplomu na talon

Možda nije atraktivan kao Barselona Pepa Gvardiole, niti krvožedan poput Atletika Dijega Simeonea, nema ni mnogo dodirnih tačaka sa sastavom Zinedina Zidana kad je triput uzastopno osvajao Ligu šampiona, međutim, ovaj Real je potpuno drugačiji od svih. U Madridu je vest kad Kraljevski klub ne pobedi, a ovog leta „vesti“ sa stadiona „Santjago Bernabeu“ skoro da – nema.

Stanje redovno.

Ekipa Karla Ančelotija igra maltene peške. Taman i kad je nerešeno posle prvog dela igre – tako je bilo u oba susreta grupne faze, pa i na dosta mečeva u La Ligi – ne oseća se ni trunka nervoze. Italijanski stručnjak je uspostavio automatizme u igri koji dolaze do izražaja čak i u trenucima kad ne može da se osloni na povređenog Karima Benzemu. Za razliku od proleća kad je znao da se spotakne u mečevima bez francuskog napadača (El Klasiko izgubio sa 0:4), sad mu ne predstavlja problem i kad izostane veteran. Ekipa je toliko napredovala i postala sigurna u mogućnost da niti zarezuje protivnika, niti paniči, niti greši. Igra jednostavno, a svaki trener će vam reći da to što tako samo izgleda znači da je ujedno i najteže u fudbalu.

Pobeđuje.

Svaki put. Najpre Ajntraht u borbi za pehar Superkupa Evrope (2:0), potom u La ligi Almeriju (2:1), Seltu (4:1) i Espanjol na strani (3:1), Betis (2:1) i Majorku (4:1) kod kuće, a u grupnoj fazi Lige šampiona Seltik u Glazgovu (3:0) i Lajpcig u ulozi domaćina (2:0). Svaki put je izgledalo kao da je Real došao iz druge dimenzije, izašao iz svemirskog broda, odradio posao i pokazao zemljanima koliko bi trebalo da uče. Svemirski fudbal. Bili su Galaktikosi sa Figom, Zidanom, Bekamom, Brazilcem Ronaldom, pa Galatikosi 2 sa Kristijanom, Benzemom, Bejlom, Modrićem, a ako je do analogije onda je ovo Gataktikos Vol 3. Možda će pre ili kasnije izgubiti utakmicu – u nedelju je derbi sa Atletikom u gostima – ali način na koji diše sugeriše da je ono što nije bila u prethodna dva poređenja sa zvezdanim fudbalom. Ekipa.

Toliko sigurna u sebe da je opet dodala gas u drugom poluvremenu. Od 22 gola čak su dali Karletovi izabranici posle 45. minuta, na nekim mečevima preokretali rezultat, na nekim samo pritisnuli papučicu za gas u nastavku posle nerešenog ishoda na kraju prvog dela. Deluje da je Realu potrebno da igra samo poluvreme. I opet će slaviti.

Sa sedam vezanih trijumfa aktuelna generacija Madriđana postala je tek treća u istoriji koja je otvorila sezonu na taj način. Prethodne su iz „praistorijskog doba“: jedno predvođen Alfredom di Stefanom (1961/62) i drugi u sezoni 1968/69 kad je brojao do 11. Ovaj Real ima kapacitete da i to nadmaši, pod uslovom da dobije derbi sa Atletikom, jer mu posle toga, sve do derbija sa Barselonom, slede lakši mečevi (Osasuna i Hetafe i Primeri, dvomeč sa Šahtjorom u Ligi šampiona).

Potporni stub ovog drugačijeg Reala je momak koji je večito bio u zapećku, da bi konačno i sam promolio glavu i pokazao šta sve može. Federiko Valverde je apsolutni hit sezone, možda i prva zvezda tima. Dokazano na poslednje dve utakmice, protiv Majorke je posle solo prodora od 52 metara matirao Predraga Rajkovića, a u duelu sa Lajpcigom otključao bravu Nemaca. Osim toga, dao je gol u Vigu, namestio pogotke Vinisijusu Žunioru na Seltik parku i Rodrigu protiv Betisa i pobio početnu tezu da je tipični zadnji vezni koji kvari igru protivnika. Naprotiv, produktivan je, zbog čega ga Marka u izdanju u četvrtka opisuje kao fudbalera po ukusu publike na „Bernabeu“, jer ima sve. Čak i ono što je mislio da nema – osećaj za gol – probiduio je u njemu Karlo Ančeloti.

„Iznenadilo me je kad sam mu video prošlosezonsku statistiku, tad je dao samo jedan gol. Onda sam mu rekao da ima stenu u nogama, izvanreda n udarac, protiv Lajpciga je to demonstrirao levicom i onda sam mu saopštio da ću pocepati trenersku diplomu ako ove sezone postigne bar deset golova“, rekao je Ančeloti posle 100. pobede u Ligi šampiona u bogatoj karijeri.

Izazov prihvaćen. Urugvajac je već na koti tri, a tek je odigrao sedam utakmica. Izrastao je u lidera tima, njegova energkija je zarazna, učinak zapanjujući, pokazujući koliko je Florentino Perez bio u pravu kad je leta 2016, dok je Fede imao samo 18 godina doveo vezistu iz Urugvajca. Valverde je jedan od fudbalera na koje je kraljevski klub potrošio najmanje novca minulih godina, a dobio mnogo. I tek će.

Odnos cene i kvaliteta u obrnutoj srazmeri.