Rade Krunić za MOZZART Sport: Kad vidimo Ibru, bude nas pomalo sramota... Skakao sam od sreće kad smo izvukli Zvezdu
Vreme čitanja: 13min | uto. 16.02.21. | 18:53
Vezista Milana i osvedočeni zvezdaš jedva čeka gostovanje na Marakani
Udariće prekosutra Dejan Stanković na svog najvećeg rivala iz igračke karijere. Udariće dvojica Italijana na sedmostrukog prvaka Evrope iz svoje zemlje. Ali će i sa suprotne strane na Crvenu zvezdu da udari njen navijač koji se nadao se da će jednog dana biti u njenom dresu.
Rade Krunić, momak iz Foče, gradio je karijeru tiho i strpljivo. Daleko ispod radara ovdašnje javnosti i dočekao da ga jednog dana veliki Paolo Maldini pozove u tabor jednog od najvećih klubova sveta. Direktno iz Serije B. Bio je to šok i senzacija za sve nas ovde. Ali navikao je Krunić da bude ispod radara. Da ga je doticalo šta mi ovdašnji novinari i navijači misle o njemu, verovatno ne bi ni stigao pod reflektore San Sira. Za njega je to bila potvrda ludačke vere u sebe i mali trijumf nad vetrenjačama protiv kojih se borio u većem delu karijere.
Izabrane vesti
Zbog ovdašnjih ’maldinija’ mu se nije ostvario san da obuče dres Crvene zvezde. Žao mu je zbog toga, ne napušta ga san da će to jednog dana i da uradi. Ali se ne osvrće unazad već gura napred kao tokom cele karijere. Tiho, strpljivo, bez sponzora, zaštinika, naklonjenih medija i zaleđine na kakve su navikle ovdašnje fudbalske zvezdice prečesto nesvesne svojih limita.
Rade Krunić je dočekao ono što nijedan Srbin u istoriji nije. Obukao je dres slavnog Milana. I nosiće ga prekosutra uveče na najvećem srpskom stadionu. Već drugu sezonu je član Milana za koji je upisao 41 utakmicu i jedan je od vojnika Stefana Piolija spremnih da poginu za crveno-crni dres.
U Beograd stiže sa nestrpljenjem, ali i dozom samokritike posle iznenađujućeg poraza od Specije koji je Rosonere koštao gubitka prvog mesta. Kako se Milanu desilo da baš sada odigra najgoru utakmicu u sezoni: Pred Zvezdu i gradski derbi...
„Ne znam šta da ti kažem... Pričali smo i posle utakmice. Ne mogu da kažem da smo ih potcenili ili da smo pretrenirani. Sve radimo kao što smo do sada radili i zaista ne znam kako to da objasnim. Način na koji smo izgubili je katastrofa. Ovako loš meč nismo odigrali za skoro dve godine otkako sam ovde“, kaže Rade Krunić u telefonskom razgovoru za MOZZART Sport.
Poraz je došao u nezgodnom trenutku i omogućio Interu da preskoči Milan pred derbi u nedelju. A donekle se očekivalo da Milan rutinski odradi posao, te da Inter kiksne protiv zahuktalog Lacija.
„Ako bog da pa da dobijemo Inter u derbiju i opet je sve na našoj strani. Ubeđen sam da bi oni kiksnuli protiv Lacija da smo mi pobedili Speciju. Baš sam imao takav osećaj. Ali kada im se otvorila takva prilika da nas prestignu, nisu je propustili. Naravno, ima još mnogo da se igra. Bože moj, mora nekad da se kiksne. Borićemo se“, smirenim glasom konstatuje Fočak.
Ne beže ni Krunić, ni Milan od borbe za titulu. Iako ovo stvarno niko nije očekivao od njih. Kako je Milan ovako uzleteo?
„Iskreno, od početka su tu manje-više isti igrači. Okosnica tima je iz prošle godine. I kada nismo beležili dobre rezultate, videlo se da kvalitet postoji. Sada to samo izlazi na površinu. Iz razloga što smo više tim nego pre, što mnogo bolje znamo šta da radimo i što svaki igrač izvlači maksimum iz sebe. Ne mogu da kažem da sam mnogo iznenađen jer sam sa tim istim igračima trenirao i ranije. Zadovoljni smo onim što radimo. Ali džaba sve što smo do sada radili ako ne nastavimo ovim putem. Sve će pasti u vodu ako ne nastavimo kao u većem delu sezone“.
Hajde da se vratimo na početak ove Milanove renesanse. Celo ovo Milanovo ’ludilo’ je krenulo po nastavku prošle sezone nakon duge pauze zbog korone. U čemu je fora?
„To je slučajnost što se povezuje sa koronom. Ajde da kažem da se namestilo što su u januaru prošle godine došli iskusniji igrači kao što su Ibra i Simon. Imali smo mi i do tada dobru ekipu ali nismo imali lidere kao što su Ibra ili Simon (Kjer op.a.). Naravno da su nam pomogli sa svojim iskustvom i mnogo doprineli da ovako igramo. A što se tiče korone i priča o fizičkoj spremi, meni to ne pije vidu. Jednostavno se namestila ta pozitivna energija. Čim uživaš u onome što radiš, lakše je igrati i podneti trku. Kada su dobri rezultati, sve je lakše“.
Pomenuo si tihog heroja Simona Kjera. Kod nas u Srbiji se slabo zna kakav uticaj ima otkako je došao i koliko dobro igra.
„Neverovatan! To je prava reč. Čim je došao, video se kvalitet. Ja ga se sećam i od ranije i uvek me oduševljavao. Iskreno, iznenadio sam se da nije igrao u Atalanti. Doduše, oni imaju neki čudan stil igre i mnogi igrači se ne snađu. On je nama od početka doneo neverovatnu sigurnost. Pravi je vođa ekipe. Za Ibru se očekivalo, ali Simon je lider iz senke. Jedan od naših najbitnijih igrača“.
Pa da se dotaknemo i čuda prirode zvanog Zlatan Ibrahimović. Šta radi taj čovek?
„Fascinantno je koliki je to profesionalac na treninzima. Nama se dešava da su nam treninzi nekad jači i zahtevniji nego utakmice protiv nekih timova. To je nešto što je u Milanovoj genetici i zato jesmo ovoliki klub. Mnogi su bili otpisali Ibru. Kao star je, 38 godina, imao je povrede, otišao u Ameriku... Ali kada je došao, odmah je svojim prisustvom podigao samopouzdanje igrača koji su većinom mlađi. Naravno, i kvalitetom o kojem ne treba trošiti reči. Naravno da smo mi igrači budno pratili taj prelazni rok zbog njega. Ja sam igrom slučaja imao neke informacije da će doći. Pričao sam sa Bobanom koji je govorio da će sve kockice da se slože čim Ibra dođe. Tako je i bilo“.
Kako izgleda trenirati sa njim?
„Imam osećaj da je sve nas ostale ponekad sramota kad radimo nešto pored njega. To ne mogu da vam opišem niti sam mogao da verujem dok nisam video svojim očima. Ajde što je to snaga, nego kako je ta snaga raspoređena... Obično ti visoki igrači nemaju taj stas i kretanje kao niži. On je neverovatno građen. Iako ima 39 godina, sa njim niko od nas ne može da se takmiči u bilo kojoj vežbi. Da li su to vežbe snage, kondicije, ma bilo čega... Fascinantan tip koji prkosi prirodi“.
Ali se stiče utisak i da je vaš mladi tim baš ono što mu je bilo potrebno i da ste sjajno legli jedno drugom?
„Naravno. Da je otišao u neki drugi veliki klub, on bi i tamo bio veliko pojačanje. Opet, imate drugačijih karaktera koji drugačije razmišljaju. A mi smo svi jedva čekali njega. Šta god da nam on sada kaže, mi to bez pogovora prihvatamo. Samo ga pratimo. Kad on priča, ćutimo i slušamo. I nemojte da mislite da je to neki strah. Ne, to je poštovanje i divljenje koje svi gajimo prema takvoj veličini. Sigurno da i njemu to prija i znači. Oseća se snažno i godi mu što mu je glavni. Naravno, on je to sve zaslužio ličnim primerom koji pruža. Kad se pričalo o skudetu i tim stvarima, samo je on pričao. Niko od nas nije verovao dok on nije došao. A on je stalno govorio da bismo se borili za skudeto da je on došao ranije. Tako je govorio čim je došao.
Da li on to stavrno misli kada tako priča? Sećamo se i mi te izjave koja je tada zvučala utopistički. Je li moguće da on zaista veruje u sve to?
„On ima takvo mišljenje kao što priča. On je jednostavno takav i ima o sebi visoko mišljenje. S pravom i pokrićem. Valjda se to vidi ove sezone. Naravno, nekad u medijima voli malo da podigne prašinu ali je generalno takav tip koji je pun samopouzdanja. Pored te vere u sebe, on veruje i u svoje saigrače. Daleko od toga da je egoista i da misli samo na sebe. Mnogo pomaže mlađim saigračima i stvarno je pravi lider“.
Neki igrači su od njegovog nedolaska neprepoznatljivi. Pozitivno neprepoznatljivi. Evo naprimer Čalhanoglu i Rebić koji su eksplodirali otkako je Zlatan došao.
„To je to što sam pričao malopte. To važi i za Kesija, i za gomilu igrača... Uvek se kod njih videlo da imaju kvalitet ali nisu uspeli toliko da ga istaknu. Prvi Čalhanoglu. Možda je kod njega bilo previše tereta očekivanja na leđima. Kada je došao Ibra, on je osetio rasterećenje i mislim da je to razlog. Hakan je neverovatan kvalitetan igrač koji može da igra u bilo kom klubu na svetu. Nekako smo se svi uz Ibru dobro namestili na terenu i svako zna šta radi. Naravno, velika je i zasluga trenera. Uopšte, svi snosimo male zasluge jer smo se potrudili. Bilo je loših utakmica, rezultata ali sada smo došli do toga da smo među favoritima za skudeto. To može samo timski i zajednički“.
Sve češće se pominju te šale na računa Balknaca u Milanu i kači se etiketa Milan-IĆ zbog Ibre, Rebića, tebe, sada i Mandžukića. Da li ste ’ekipa’ u svlačionici?
„Skoro stalno smo zajedno. Ibra zna jezik. Malo ga je bio zaboravio što se videlo kada je došao ali kako je stalno sa nama, popravio se. Sada nam se pridružio i Mandžo pa nas je sada četvorica. Šta god može da se radi učetvoro, nas četvorica smo zajedno“.
Nekako u senci Ibre je ostao i trener Stefano Pioli kojem je ovo sezona života. Kakav je on kao trener?
„Iskreno ću vam reći da je to najbolji trener kojeg sam imao u karijeri. Od svih glavnih i pomoćnih. Igračima koji ne igraju i koji nisu zadovoljni, uvek je neko drugi kriv. Najčešće trener. To kod Piolija nije slučaj. Prvo polazim od sebe. Nekada ranije, kada nisam igrao, uvek mi je trener bio kriv. U ovom trenutku znam da Pioli daje sve od sebe i da nema nikakve krivice ako ne igram. Bukvalno vidi ono što svi mi igrači vidimo. Imate slučajeva kada igrači nešto vide a trener ne vidi. E kod Piolija nema ništa da ne vidi i da ne zna. Boljeg nisam sreo. Rekao bi da ima prepoznatljivo neprepoznatljivi stil igre. Niko od protivnika ne može da provali kako mi igramo. Da li je to lopta u prostor, lopta u noge... Imamo različite stilove igre i to je ono što najviše poremeti protivnike“.
Ima nečeg ’anćelotijevskog’ u Pioliju zbog kojeg su ga jednom priliku u Italiji prozvali ’Normal one’ kao suprotnost Murinju koji je ’Special one’. Dok je Murinjo isticao da je Posebni, skromni Pioli se trudio da bude Gospodin Normalni.
„On je pre svega jedna sjajna osoba. Ne ponaša se kao neki diktator, već kao da je igrač. Kao da je naš drug iz svlačionice. Baš normalan i običan čovek koji se ponaša sa skromnošću jednog ekonoma. Kao da nije Mister. A jeste glavna osoba koja sve odlučuje i sve se pita, ali to ne pokazuje agresivno. Zato ga i toliko poštujemo i volimo. Na kraju, on je nazaslužniji za sve ovo što smo mi igrači ovakvi kakvi smo“.
A direktor Maldini? Koliko znači za svlačionicu kada vam je direktor istinska legenda fudbala?
„On je najzaslužniji što sam došao u Milan i nikada neću moći da mu se dovoljno zahvalim što mi je pružio ovakvu priliku. A to kakav uticaj Paolo Maldini ima na igrače, teško mogu da vam objasnim ovako preko telefona. Evo vam primer Tea Ernandeza. Imao je mnogo ponuda, ali kada ga je pozvao Paolo Maldini, nije imao dilemu jer mu je u neku ruku i idol. Maldinijeva reč ima težinu. Svaki dan je sa nama i uvek je tu za nas. Na skoro svakom treningu i utakmici nas gleda. Takođe, i sportski direktor Riki Masara. Sjajan čovek. Sve češće i generalni direktor Ivan Gazidis iako to nije u opisu njegovog posla. Uprava je uvek tu za nas šta god da nam je potrebno“.
Izbor urednika
Milanovi navijači se nadaju da bi Maldini mogao da ’išlifuje’ Tea Ernandeza da popravi defanzivu kao najbolji igrač svih vremena na toj poziciji.
„Moram da vam kažem da je Teo mnogo popravio defanzivu. Desi se danas da se nekad zaboravi i imate osećaj da nekad nije levi bek već krilo. Ima još prostora da napreduje. i verujem da hoće. Mlad je, voli da radi i u dobrim je rukama“.
Silom prilika je Milan nateran da ’produži klupu’. Mnogo, mnogo malera ste imali. Stalno je falilo po nekoliko igrača i svi ste dobili priliku.
„To je velika promena u odnosu na prošlu sezonu. Sada nam je klupa mnogo jača i ima mnogo kvalitetnih igrača. Kada vidite da ovaj dečko Jens Hauge nije licenciran, a odličan je igrač i odlično je igrao u Ligi Evrope, sve vam je jasno. Imamo baš dosta dobrih i zahvalnih igrača koji mogu da igraju i više pozicija. U Ligi Evrope se više nije znalo ko je starter, a ko rezervista. Svako je tokom sezone imao neku bitnu ulogu. To je naša velika snaga. Svako se oseća bitan. Da mi šef kaže da igram beka, ja ću to igrati jer smo svi na istim cilju“.
Da ti se ne naljuti Lalatović što si rekao da ti je Pioli omiljeni trener? Poznato je koliko te Lalatović voli i ceni...
„Stvarno mi je žao sto me nikad nije trenirao. A baš ga obožavam i volim da ga gledam. Rezultati govore u njegovo ime kakav je trener“.
Lalatović te je želeo u Zvezdi.
„Tada je bio prvi put da su me povezivali sa Zvezdom jer je on bio trener. Krivo mi je što se nije obistinilo ali moram da kažem da nije bilo do mene i do njega. Iako sam hteo u Zvezdu, a najviše je bilo do uprave Donjeg Srema. Nisu hteli da me puste, a ni Zvezda nije bila u dobroj situaciju. Ali da ne načinjemo tu temu...“
Nije ti prvi put da ćeš igrati protiv Zvezde. Već si bio deo jedne zanimljive utakmice.
„Bilo je 50 godina Marakane i baš je bila žurka. Mislim da se sjatilo skoro 40.000 navijača i mi smo na kraju izjednačili u poslednjem minutu. Lepe su to uspomene. Mislim sam da sam u Borcu dao gol Zvezdi i da ga čak nisam ni proslavio jer imam posebno poštovanje prema tom klubu. Iako sam profesionalac i želim da pobedim, nisam mogao da slavim gol protiv Zvezde“.
Kako si se osećao kada je žreb spojio Zvezdu i Milan?
„Ma ja sam oduševljen. U tom trenutku smo imali klupski ručak. Iako su telefoni zabranjeni, morao sam da pogledam žreb. Kada smo izvukli Zvezdu, skočio sam od radosti. Toliko sam bio srećan da nisam mogao da se suzdržim. Ne mogu ja njima dobro da objasnim šta je Zvezda. Pitaju me da li sam igrao za Zvezdu kad sam toliko srećan, a kada im kažem da nisam, onda im je čudno. Za mene to ima poseban značaj koji ne mogu da opišem“.
Za razliku od prethodnih puta, sada ti dolaziš protiv Zvezde kao favorit. Međutim, među Zvezdinim navijačima provejava misao da je Milanu bitnije prvenstvo nego Liga Evrope.
„Naravno da smo favoriti i da se to ne dovodi u pitanje. Generalno, mi smo čitavu Ligu Evrope igrali sa nekim kombinovanim sastavom. I tako smo sve utakmice odlično odigrali, osim tog poraza od Lila. Sigurno da nam je bitnije prvenstvo ali ćemo dati sve od sebe da doguramo što dalje u Ligi Evrope. Imamo dovoljno dobrih igrača koji se mogu rotirati. Na kraju krajeva, sada smo i navikli na ritam od dva meča sedmično. Favoriti smo i do nas je. Ali moramo biti ozbiljni, za razliku od prethodne utakmice protiv Specije. Naravno, ne potcenjujem Zvezdu koja ima odličnu ekipu. Mislim da nam je situacija obrnuta. Kao što je nama važnije prvenstvo, Zvezdi je važniji ovaj meč protiv nas jer verujem da će lakše osvojiti domaće prvenstvo nego mi. Imam osećaj da je Zvezdi utakmica protiv nas bukvalno sve i da se dugo sprema za ovo. Bar sam ja stekao takav utisak“.
LIGA EVROPE: (3,70) Crvena zvezda (3,40) Milan (2,10)
A da li se u vašoj svlačionici više priča o Zvezdi ili o derbiju sa Interom u nedelju?
„Iskreno, o derbiju. Naravno, idemo utakmicu po utakmicu. Šef je danas rekao da moramo da razmišljamo prvo o Zvezdi, pa da onda ide priča o derbiju. Ali i sami znate da je derbi u Milanu sve i da se samo o njemu priča među ljudima“, završava razgovor Rade Kurnić koji se iskreno raduje povratku u Beograd i Srbiju na megdan klubu za koji navija od malih nogu.
Krunić je ove sezone bio jedan od četvorice igrača koji su se rotirali na dve pozicije u veznom redu. Ukupno je igrao na 23 meča u svim takmičenjima od moguća 33. A igrao bi i više da zbog koronavirusa nije morao da propusti neke duele. Igrač je Milana koji je ove sezone najviše puta ušao sa klupe i ’zatvorio’ mnoge bitne pobede, zbog čega mu Stefano Pioli bezrezervno veruje. Iako ga je u zimskom prelaznom roku tražila nekolicina klubova, Milanu nije padalo na pamet da se rastaje sa Piolijevim omiljenim džokerom i vojnikom koji bez pogovora odrađuje zadatke koje mu trener dodeli. Ovaj Milan nije samo Zlatan Ibrahimović ili Điđo Donaruma. Ovo je ekipa sastavljena od mnogo neophodnih šrafova koje je Pioli uklopio u podmazanu mašineriju.
Rade Krunić jedan je od njih...