Radionica Sergeja Jakirovića za pokvarene igračke

Ako usred jula zabasate u Maribor pripremite se na to da je čitav grad otputovao na more. Na svakom bogovetnom izlogu, bilo da pođete u pekaru, u banku ili bioskop, ljubazni vas domaćini obaveštavaju da je njihov radni kolektiv otišao na zasluženi odmor i da će se vratiti - u najboljem slučaju - za 21 dan, a ponegde je povratak najavljen tek s početkom školske godine, 1. septembra. 

“Da nema oblike grada”, rekao sam svom saputniku, “mogli bismo ovaj skup praznih ulica nazvati vuko*ebinom”. Mora da je to imao na umu i Sergej Jakirović kada je tim Hala poveo na pripreme baš u Maribor. Njegove su pripreme tamo bile i povod za put dvojca bez kormilara u Sloveniju. Želeli smo da vidimo uživo kako izgleda najveće englesko čudo iz prošle sezone.

I izgledalo je tačno onako kako može da očekuje bilo ko ko je poslednjih godina pratio uspon u karijeri trenera Jakirovića. Izgledalo je kao radionica. Svedeno. Fokusirano. Po planu.

Još od kada je sa Goricom napravio prve velike trenerske korake u Hrvatskoj fudbalskoj ligi, Sergej Jakirović je ostavio utisak tipa koji ima jasan plan, a taj plan ni u vlažnim snovima neće podrazumevati pružanje više nego što je tim zapravo dug. Tako je od samih početaka Jakirović predstavljao neku vrstu antagoniste onima kojima se svaka priča o fudbalu svodi na kreiranje savršenih scenarija. Malo je fudbalskih fanatika koji nisu igrali Menadžera, ali ponekad se o starnom životu govori kao o apstrakciji te vrste. Nedostaci rezultata objašnjavaju se nedostatkom tačno određenog profila igrača, a potencijalna rešenja za probleme svode na transfere ili taktičke revolucije. Jakirović je od starta pokazao da je fudbal igra prilagođavanja, poput Bizmarkove definicije politike - umetnost mogućeg.

16.00: (1,23) Čelsi (6,50) Hal (12,0)

Tako je u Zrinjskom, koji se mučio i sezonu završio kao šesti na tabeli u Bosni i Hercegovini, bilo moguće da se sastav tima ojača igračima iz druge hrvatske lige koje je Jakirović poznavao do detalja. Ti su igrači dolaskom na viši nivo dobili sijaset novih mogućnosti i priliku za individualni razvoj. Bilo je potrebno da neko njihov eksponencijalni rast uklopi u timski rast. Zbog toga što je to urađeno uspešno, Zrinjski je pregazio sve pred sobom i postao šampion Bosne i Hercegovine.

Sličan princip rada Jakirović je imao i u Rijeci koja je, budimo pošteni, transferima koje je baš on inicirao, imala period trgovine za pamćenje, podigla kvalitet tima koji joj je u bliskoj budućnosti doneo titulu i zaradila lep novac za balkanske prilike i kontekst kluba. Dinamo Zagreb bio je logična posledica, a njegova majstorska radionica nije menjala principe, samo se prilagođavala novim zahtevima i većim tržištima. Tako je bilo i u Kajzerisporu u kom je morao da traži način da se nosi sa embargom u kom je klubu bilo zabranjeno da dovodi igrače i na pozajmicu.

To su sve bili faktori koji su od Jakirovića - i ovako vrlo visprenog Hercegovca, umerenog i konciznog - pravili boljeg trenera, svakim prilagođavanjem koje je napravio. 

MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!

Kada ga je u Turskoj primetio vlasnik Hal Sitija, u tom momentu potpredsednik Fenerbahčea, video je u stručnom štabu Kajzerispora upravo tu crtu koja u današnjem fudbalu počinje da nedostaje - fudbalske trenere spremne na prilagođavanje i rad u okvirima mogućeg. A Hal baš i nije imao mnogo mogućnosti.

Pred početak sezone u Čempionšipu predviđali su im engleski mediji borbu za opstanak, ali ko je došao do ovog, devetog pasusa teksta, već dobro zna šta je Hal uradio sa tim predviđanjima. Ismejao ih je i plasirao se u Premijer ligu. Bio je to još jedan uspeh u nizu za nekadašnjeg reprezentativca Bosne i Hercegovine, hrvatskih korena koji i sam tvrdi da baštini hrvatsku trenersku školu, ali u svom karakteru nosi tipičnu balkansku otpornost i adaptibilnost. I istovremeno još jedna prilika za sumnju u njegove sledeće korake.

Naročito za one koji već dovoljno komplikovanu igru, kakva fudbal sa neograničenim brojem varijabli već jeste, dodatno komplikuju pričama o projektima, o dugoročnim strategijama, o pažljivom biranju profila i o tome da na najvećoj sceni ne vrede ista pravila. Sa iskustvom prelaska iz hrvatskog prvoligaša koji se bori za opstanak, u bosanskohercegovačkog prvoligaša koji se bori za Evropu, pa odlaskom u dva gradacijski još veća hrvatska kluba, hrabrošću da ode u turskog prvoligaša koji se bori za opstanak, pa u potencijalnog Čempionšip fenjeraša, Jakirović je očigledno imao drugačije poglede.

Jer je u svakom od spomenutih klubova pravio iskorak i prevazilazio očekivanja istim sistemom rada. Ne šta bismo voleli da imamo, nego šta tačno imamo na raspolaganju. Ne kako maštamo da igramo, nego kako ovi igrači mogu da igraju. Ne kako ćemo dovesti one koji su u skladu sa našim standardima, nego kako ćemo unaprediti ove i kako ćemo ih ubediti da u njih verujemo. I kako ćemo, naposletku, za manje para od konkurencije, dovesti pojačanja.