Radosav Petrović: Plata je najspornija tačka u svim pregovorima! Naš maksimum je 20.000 evra

Gromko i odlučno. I – racionalno. Umeo je Radosav Petrović kao fudbaler da bude prilično emotivan, međutim, nova uloga zahteva od njega suptilnost i trezvenost kakvu je pokazao u prvom velikom obraćanju medijima otkako je postao sportski direktor Partizana.

Prošlo je pet sedmica od imenovanja nekadašnjeg reprezentativca, bačenog u vatru usred priprema, kad su već četiri posla oko dovođenja fudbalera završena, da bi u petak, posle promocije Idrisua Babe u, zasad, poslednjeg novajliju, popularni Raća detaljno predočio šta navijači crno-belih od njega mogu da očekuju.
“Svima je jasno kakva je ekonomska situacija i kroz kakav period Partizan prolazi. Znamo da navijače ne zanimaju dugovi, finansije i organizacija, normalno je da gledaju sve kroz rezultat, što je prirodno za veliki klub. Naši finansijski okviri su limitirani, najplaćeniji igrač u Partizanu ima mesečnu platu 20.000. Nismo u situaciji da plaćamo velika obeštećenja, pa možemo da dovedemo nekog kao slobodnog ili sa opcijom otkupa koja zavisi od nas, da ne bismo došli u situaciju kao sa Jovanom Miloševićem. Ne možemo sebi da priuštimo da igrači zarade ovde veliki novac. Što se tiče pozajmica, svi klubovi čekaju prvo da prodaju one koji im nisu u prvom planu, zato neke stvari nismo mogli ranije da završimo. Nismo hteli da dovodimo samo da zadovoljimo glad javnosti za pojačanjima, jer ne možemo sebi da priuštimo rizik da promašimo pet-šest pojačanja i nastavimo dalje“, u dahu je pričao Radosav Petrović u pres-sali stadiona u Humskoj.

Taj detalj, da niko u prvom timu ne zarađuje više od 20.000 evra, zapravo je i kamen spoticanja kad se povede priča o potencijalnim transferima.
“Plata je najspornija stavka u svim pregovorima. Naši analitičari imaju podatak da smo pogledali više od 150 igrača, razgovarali sa preko 50, a 90 procenata tih razgovora završilo se u petom minutu kad smo otvorili temu plate. Okolnosti su se promenile u odnosu na ranije, sad fudbaleri platu od 20.000 evra mogu dobiti u Bugarskoj, Mađarskoj, pa i u Drugoj ligi Turske. Mi na emociju i na osećaj pripadnosti možemo da razgovaramo sa našim igračima, a kad su stranci u pitanju logično je da će izabrati neku drugu opciju. Verujem da ćemo i mi doći u poziciju da se takmičimo sa drugim klubovima. Voleli bismo da plate budu 50.000 ili 70.000 evra, ali ne verujem da je neko mislio da ću ja iz kopački da postanem sportski direktor i da odmah slupam 8.000.000 evra na pojačanja. Ovi ljudi su to mogli i bez mene ili sa nekim direktorom koji je dokazan. To nam najviše otežava, ali ne koristimo kao alibi“.

I kroz Petrovićevo izlaganje moglo je da se oseti ono što je pre nekoliko dana potencirao Danko Lazović. Reč – odgovornost.
“Moja je odgovornost da treneru omogućim tim koji želi, ali nisam došao ovde da se razbacujem, niti da trošim veliki novac. Na kraju krajeva, da je Partizan u sjajnoj situaciji, doveo bi dokazanog sportskog direktora, dao bi mu platu od 300.000 do 500.000 evra i to bi bio garant uspeha. Mene su ljudi doveli jer znam kako klub funkcioniše. Trudimo se da ispunimo želje struke i da budemo racionalni“.

Kad je reč o finansijama i o logistici, utisak je da su Crvena zvezda, pa i Vojvodina daleko iznad.
“Ne znam okvire u kojima oni rade, osim ono što se piše. Radimo sve da pružimo maksimum“.

Koliko je zapravo emotivan i koliko sve što se dešava u Humskoj vidi kao brigu brinući se maltene o svojoj kući, Radosav Petrović je ilustrovao anegdotom.
“Pre neki dan smo Ljubiša Ranković (saradnik Saše Ilića u stručnom štabu, op. a.) i ja bili na ručku sa mojim bivšim trenerom, Slavišom Jokanovićem. Pričao je, naravno, o Partizanu, pa kad je video kako izgledamo umorno, rekao mi je: ’Raćo, osmeh na lice! I kad smo u g...ima, mi smo Partizan’“.