Rasing i Kruzeiro, dva usnula velikana, u borbi za kontinentalni trofej

Asunsion je jedan od najstarijih gradova na kontinentu, osnovan 15. avgusta 1537. godine, a zovu ga "Majka gradova" jer su odavde nekada polazile kolonijalne ekspedicije koje su osnivale druge gradove kao što su Buenos Ajres, Santa Fe, Kordoba itd... Asunsion je dom za više od 500.000 stanovnika i važi za mlad grad pošto su dve trećine žitelja uzrasta do 30 godina, a puno ime grada je Nuestra Senjora Santa Marija de la Asunsion.

Grad nema mnogo konvencionalnih turističkih atrakcija, ali zato za fudbalske fanatike, on je jedan od nezaobilaznih centara ovog sporta, naročito večeras (21.00) za kada je zakazano finale drugog po snazi klupskog kontinentalnog takmičenja, odnosno Kopa Sudamerikane, između Rasinga iz Aveljanede i Kruzeira koje će se odigrati na stadionu Ueno La Nueva Olja, nekadašnji Heneral Pablo Rohas, domu Sero Portienja, sa kapacitetom do 45.000 mesta.

Kakav je bio svet kada su Rasing i Kruzeiro poslednji put bili međunarodni šampioni? Od kada je Akademija podigla svoj poslednji međunarodni trofej u Superkupa Libertadores 1988. godine, prošlo je 36 godina. Mnogo toga se promenilo širom sveta, ali jedno lice se ponavlja u instituciji iz Aveljanede. Gustavo Kostas, tada igrač, a danas trener koji oživljava duhove slave i nekog drugog vremena koje se danas posle toliko godina čini gotovo mitološkim.

21.00: (2,40) Rasing (3,00) Kruzeiro (3,00)

Rasing će imati priliku da osvoji novu međunarodnu titulu posle 36 godina kada se ove subote suoči sa Kruzeirom u finalu Kopa Sudamerikane. Superkup 1988. godine, bilo je takmičenje koje je okupljalo sve dotadašnje šampione Južne Amerike i u kojem je Akademija slavila upravo protiv onih iz Belo Orizontea. U tom takmičenju Gustavo Kostas, sadašnji trener, bio je jedan od centralnih bekova tima, ali to nije bila jedina stvar koja se promenila za više od tri decenije.

Od tada, Rasing je osvojio tri lokalne titule, čime je ujedno prekinuo 35-godišnju sušu bez nacionalnog trofeja. U međuvremenu institucija je bankrotirala i „prestala da postoji“, prema rečima poverenika Lilijane Ripol u martu 1999. godine, prošla je kroz menadžment koji je stvorio široko rasprostranjeno odbijanje među navijačima i izbegao ispadanje u niži rang. Ali onda su došla dobra vremena, idol poput Dijega Milita vratio se da obnovi Rasing, a institucija se ponovo podigla sve dok ponovo nije bila na ivici međunarodne slave.

U međuvremenu, svet je nastavio da se vrti. Tada je bilo toliko drugačije da je godinu dana nakon osvajanja Superkupa pao Berlinski zid koji je delio Zapadnu Nemačku od Savezne Nemačke. Ubrzo nakon toga, Karlos Menem preuzeo je dužnost predsednika Argentine i deset godina vladao. Zemlja je takođe pretrpela političku nestabilnost, pet predsednika je prošlo za nedelju dana, socijalna epidemija, koralito kriza i Argentinci koji su migrirali, sve dok je Rasing osvojio titulu Apertura 2001, prvu posle 1966. godine.

Na globalnom nivou, u napadu na kule bliznakinje 2001. poginulo je 2.977 ljudi, 2004. godine pojavio se Fejsbuk, prva velika društvena mreža, Argentinac Horhe Bergoljo je 2013. godine postao prvi južnoamerički papa nakon ostavke Benedikta XVI i pandemije virusa Covid-19 koja je 2020. Godine svet uvela u do tada nezamisliv scenarijo koji se mogao videti samo u postapokaliptičnim filmvima.

U nacionalnim sportovima, zauzvrat, bilo je mnogo događaja. Argentinska fudbalska reprezentacija stigla je do tri svetska finala i pobedila u jednom 2022 godine, osvojila četiri Kopa Amerike i videla uspon Lionela Mesija. Umro je Dijego Armando Maradona, muška teniska reprezentacija je osvojila svoj prvi Dejvis kup 2016, košarkaši su osvojili olimpijsko zlato u Atini 2004, a Las Leonas je bio svetski šampion u Pertu 2002.

Od 18. juna 1988. godine, kada se Akademija sukobila protiv Kruzeira, prošlo je 13.307 dana i tim iz Aveljanede će ponovo imati priliku da podigne trofej te prirode upravo protiv istog brazilskog tima koji je to uradio poslednji put, kada je svet bio mnogo drugačiji od današnjeg, ali Kostas je već bio u Racingu, isti čovek koji sada iz želi da ponovi podvig i zauvek zapečati svoje ime na Olimpu idola u El Silindru.

Sa druge strane, sveo ovo važi i za Kruzeiro, koji je svoj poslednji međunarodni trofej podigao 1997. godine, pobedivši u finalu Kopa Libertadores peruanski Sporting Kristal. Bila je to druga kontinentalna titula za Lisice, posle one iz 1976. godine i pobede nad River Plejtom. U međuvremenu, osvojili su još tri naslova šammpiona brazila i četiri nacionalna Kupa. Brazilska fudbalska reprezentacija došla je do dva finala svetska finala i pobedila u jednom 2002. godine, osvojila je pet puta Kopa Ameriku i vedela uspone mnogih svojih idola, poput Luisa Nazarija de Lime, čuvenog Ronalda, Ronaldinja, Nejmara… Umro je najveći, Eston Arantes de Nescimento, Pele.

U međuvremenu, Lisice su prvi put u istoriji ispale u Seriju B. Kao spasitelj u najcrnjim danima, pojavio se niko drugi do Ronalda. Legendarni brazilski fudbaler kupio je Kruzeiro, klub u kojem je započeo karijeru. Na početku igračke karijere Ronaldo je za Kruzeiro debitovao sa 16 godina i na 14 mečeva postigao je 12 golova. Lisice su ubrzo povratile status člana elitnog ranga brazilskog fudbala, a par godina kasnije, ponovo su u finalu nekog međunarodnog takmičenja.

U septembru je Fernando Diniz stigao u Kruzeiro i iako se u početku činilo da se ne snalazi, u polufinalu Kupa Sudamerikane imao je prvi ključni trenutak na čelu tima. Nakon što su u tom slučaju pobedili Lanusa, sada će igrati protiv Rasinga u finalu turnira. Od njegovog dolaska rezultati nisu bili najbolji, ali on već ima šansu da osvoji titulu i klub se sa velikim ulaganjima priprema za 2025. godinu.

Uprkos odličnom učinku na mestu tehničkog direktora Fluminensea, Diniz nije mogao da postigne rezultate u svojoj privremenoj ulozi u reprezentaciji Brazila. Međutim, Kruzeiro ga je angažovao da se izvuče iz lošeg trenutka kroz koji je prolazio. Iako su još uvek bili u konkurenciji u kontinentalnom kupu, njihovo prisustvo na domaćem turniru je bilo slabo, a nakon remija sa Kujabom odlučili su da otpuste Fernanda Sibru. U svakom slučaju, promenom trenera ni oni nisu napredovali. U sedam utakmica ostvarili su samo jednu pobedu, tri puta odigrali nerešeno, a ostatak izgubili. U seriji protiv Lanusa nisu dostigli visok nivo igre, ali kod kuće nisu izgubili (1:1) i kao gosti su znali da iskoriste situacije koje su morali kako bi ostavarili minimalnu pobedu.

Iako vodi ekipu tek dva meseca, izgleda da Diniz ne ispunjava očekivanja, ali je njegov dolazak samo početak snažne investicije koju Kruzeiro želi da uloži tokom ovog kraja godine i tokom sledeće sezone. Kako se priča, glavna meta nove uprave predvođene Pedrom Lorenkom je Gabigol, koji je posle osvajanja Kupa Brazila sa Flamengom uveravao da će mu ovo biti poslednje finale sa njima. Još jedan od dragulja brazilskog fudbala prošle sezone bio je 23-godišnji vezista Kristijan, koji igra za Atletiko Paranaense. Iako je njegova vrednost 7.000.000 dolara, slobodan je 2025. godine i za sada nije blizu sklapanja nove veze sa svojim klubom. Štaviše, na sličnoj poziciji je i Džon Arijas, 27-godišnji Kolumbijac koji je stari poznanik sadašnjeg trenera Lisica. Ali, pre svega toga, sledi finale i ogromna želja navijača za novim trofejom.

Drugo nadnacionalno kontinentalno takmičenje u Južnoj Americi, iliti Kopa Sudamerikana, jedan je od retkih trofeja koji nedostaju u vitrinama tima iz Aveljanede, koji nije osvojio međunarodnu titulu od 1988. godine kada je pobedio na Interameričkom kupu protiv Eredijana iz Kostarike. U stvari, te iste godine su osvojili i Superkup Južne Amerike, iliti Superkup Libertadores nakon što su pobedili upravo Kruzeiro. Ipak, ovaj trofej retko se spominje u istoriji, ne samo Rasinga, već gotovo svakog kluba koji je do njige došao, između ostalog i Kruzeira koji ga je podizao u dva navrata 1991. i 1992 godine.

Superkopa Sudamerikana, kao još jedan od naziva nekadašnjeg takmičenja, 1988. godine, bio je prvo izdanje južnoameričkog klupskog turnira koji je okupio sve do tadašnje šampionske timove Kopa Libertadores u organizaciji Južnoameričke fudbalske konfederacije, KONMEBOL. Rasing je zahvaljujući osvojenoj tituli, igrao na Rekopa Sudamerikani 1989. godine protiv Nasionala iz Urugvaja, šampiona Kopa Libertadores 1988. godine. Turnir se odvijao u potpuno eliminacionom formatu, u četiri kola od osmine finala do finala. Pošto broj učesnika nije dozvoljavao da se tabela u potpunosti sastavi, neki timovi su favorizovani automatskim plasmanom u kasnijim fazama, kao što su Nacional, koji je učestvovao od četvrtfinala i Rasing koji je prošao bez igre iz osmine finala do polufinala.

Najblaže rečeno, tih godina činilo se da KONMEBOL, kao vrhovna fudbalska organizacija Južne Amerike, beš i nije znala šta čini. Mnogobrojni međunarodni kupovi održavali su se krajem osmadesetih i tokom devedesetih, poput tog Superkupa, pa Masterkupa, Oro Kupa, Kopa Merkosur, Kopa Merkonorte itd. Stadioni su se punili, kao i kasa organizacije, a klubovi su zauzvrat dobijali trofeje, koji su izložili u svoje muzeje, za koje danas vodič kroz isti mora da zastane i priseti se zbog čega se on zapravo nalazi tu, i šta je to takmičenje uopšete predstavljalo tada. Ako je uopšte i imalo nekog značaja. Ipak, početkom novog milenijuma, svi ti kupovi koji su se održavali svake godine paralelno sa standardnim kontinentalnim turnirima, stopirani su i sve je svedeno na tri nadmetanja. Kopa Libertdores kao najjače kontinentalno takmičenja, Kopa Sudamerikana kao drugo po snazi i Rekopa Sudamerikana koja suočava osvajače prethodna dva takmičenja.

Dakle, prvi sukob ova dva tima bio je u prvoj utakmici finala Južnoameričkog Superkupa 13. juna 1988. Utakmica je odigrana na El Silindru i Rasing je uspeo da pobedi 2:1 golovima Migela Kolombatija i Voltera Fernandeza. Pet dana kasnije serija se preselila u Belo Orizonte, rezultat je bio 1:1, pa je Akadmija prvi i jedini put krunisana na ovom turniru. Kruzeiro je uspeo da se osveti četiri godine kasnije 1992. godine, kada su se ponovo sastali u finalu istog turnira. Tom prilikom Lisice nisu pokazale milost i u prvoj utakmici, slavili su sa ubedljivih 4:0 kod kuće. Gustavo Kostas, sadašnji trener ekipe iz Aveljanede, startovao je u sve četiri utakmice finalnih serija. Poslednji meč između Rasinga i Kruzeira odigran je u grupnoj fazi Kupa Libertadores 2018. godine. Prvi meč je odigran na stadionu Presidente Peron, gde je akademski tim ostvario važnu pobedu od 4:2 sa tri gola mladog Lautara Martineza. U drugom meču, odigranom u Brazilu, domaći pobedili sa 2:1.

Rasing je put do finala ovogodišnjeg izdanja počeo osvajanjem prvog esta u Grupi H sa 15 postignutih bodova, posle pet pobeda i jednog poraza, ispred Bragantina sa 13, Kokimbo Unidosa sa 5 i Sportiva Lukenja jednim osvojenim bodom. U osmini finala, četa Gustava Kostasa savladali su Uačipato ukupnim rezultatom 8:1 (2:0 u Čileu i 6:1 u Aveljanedi), dok su u četvrtfinalu bili bolji od Atletiko Paranaensea, iako su izgubili 1:0 u Brazilu, na El Silindru uspeli su da se oporave protiv pobede sa 4:2. U polufinalu su se suočili sa još jednim pretendentom na titulu, Korintijansom. U Sao Paulu bilo je nerešeno 2:2, dok je u revanšu kod kuće Akademija ponovo ojačala i ostvarila pobedu od 2:1.

Sa svoje strane, Kruzeiro je bio apsolutni lider Grupe B sa 12 registrovanih jedinica koje su rezultat tri pobede i tri remija. Tim Fernanda Deniza bio je ispred Universidad Katolike iz Ekvadora sa 11, peruanske Aliance sa pet i Union La Kalera sa četri boda. U osmini finala, tim iz Belo Orizontea savladao je glavnog pretendenta na titulu, Boku Juniors sa 5:4 u penal završnici, pošto su izgubili 1:0 u prvoj utakmici na La Bombonjeri, a zatim su se oporavili kod kuće sa 2:1 na Mineiraou. Kasnije, u četvrtfinalu, savladali su Libertad sa 2:0 u Paragvaju, a zatimbili izjednačeni 1:1 na svom terenu. Konačno, u polufinalu rival je bio Lanus, sa kojim su remizirali bez golova kod kuće, ali su zato na La Fortalezi, ostvarili minimalnu pobedu od golom mladog Kajo Žoržea, čime su izborili ulaznicu za odlučujući meč.

Što se tiče trenutne forme, Rasing je u nesumljivo boljem momentu, koji iza sebe ima niz od pet pobeda u svim takmičenjima. Pored toga što imaju priliku da podignu internacionalni trofej, Akademici su i dalje u konkurenciji za naslov nacionalnog šampiona, gde na pet kola do kraja prvenstva, zaostaju četiri boda za trenutno vodećim Vlezom. Niz od pet pobeda ekipa sa El Silindra ostvarila je savladavši Korintijans u polufinalu ovog takmičenja, Instituto, Barakas Sentral, Independiente Rivadaviju i San Lorenco u Profesionalnoj ligi, sa ukupno deset postignutih i samo dva primljena gola.

Sastav koji Gustavo Kostas najavljuje za noćas, ne razlikuje se mnogo od dosadašnjih u kljičnim duelima sa prepoznatljivom ofanzivnom formacijom 4-3-3. Na golu će biti čileanski čuvar mreže Gabrijel Arijas, centralni dvojac odbrambenog sektora čini će Agustin Garsija Basto i Marko di Sezare, dok će bekovi biti Gabrijel Rohas levo i Gaston Martinera desno. Za vezi red zaduženi su Huan Nardoni, Agustin Almendra i Santijago Sosa, dok će po bokovima delovati Maksimilijano Silas i kolumbijac Huan Fernando Kintero, a kao najistureniji biće Adrijan Martinez.

S druge strane, Kruzeiro se nalazi u zaista promenljivoj rezultatskoj fazi, gde su u poslednjih pet utakmica u svim takmičenjima naizmenično zabeležili tri poraza i tri pobede. U domaćoj Seriji A zauzimaju 7. poziciju, bez izgleda za napredovanjem, jer na četiri kola do kraja šampionata zaostaju devet bodova za Sao Paulom koji se nalzi na šestom i poslednjim mestom koje vodi u naredno izdanje Kopa Libertadores. Tako da, ako Lisice žele da se sledeće sezone naću u kontinentalnoj eliti, a što očito žele i pokazuju nagažovanjem pojedinih zvučnih imena, moraće da noćašnje finale reše u svoju korist.

I Fernando Diniz za noćas najavljuje svoj najjači sastav, što znači da će se na golu naći čuveni Ramos Kasio, dok će odbrambenu liniju činiti Žoao Marselo i Lukas Viljalba centralno i Marlon Rodriges levo i Vilijam Furtado desno. Vezni red u dva reda čini će Lukas Romero i Vales Souza Silva kao defanzivni vezni, dok će nešto ofanzivnije delovati Mateus Pereira centralno, Mateus Enrike levo i Gabrijel Veron desno, a ko jedini u napadu naćiće se Kajo Žorž.

Od 2002. godine, od kada ovo takmičenje nosi zvaničan naziv Kopa Sudamerikana, kao zvaničan naslednik Kupa KONMEBOL, u finalu za trofej su se do sada u pet navrata borili argentinski i brazilski timovi. Za sada je, statistika na strani Gaučosa sa četiri naslova naspram jednog na strani Karioka.

Za ovogodišnje izdanje Kopa Sudamerikane, KONMEBOL je povećao iznos u odnosu na prošlu godinu, a pobednik će dobiti 6.000.000 dolara. To je velika razlika u odnosu na vicešampiona s obzirom da će onaj ko izgubi dobiti 2.000.000 dolara. Ova nagrada je isključivo ono što se dobija za pobedu u finalu, ne uključuje prethodne runde. Tim koji bude proglašen šampionom, sa prethodnim fazama ovog takmičenja, ukupno će inkasirati oko 9.000.000 dolara.

KOPA SUDAMERIKANA – FINALE (NEUTRALNI TEREN, ASUNSION)

Subota

21.00: (2,40) Rasing (3,00) Kruzeiro (3,00)

***kvote su podložne promenama

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ