Rusija je suđena Saši Zdjelaru: Snašao bih se u sistemu naše reprezentacije, jer tako igra i CSKA
Vreme čitanja: 8min | sre. 06.03.24. | 16:20
Vezista Armejaca za Mozzart Sport govorio o povratku u državnu selekciju, kao i o skoro dve uspešne godine u Moskvi
Nominalno će biti gost, a suštinski domaćin. Godinu i po dana je stanovnik Moskve, igra na visokom nivou za jedan od najboljih timova Rusije i zato deluje prirodno što se Saša Zdjelar oseća ugodno pred spektakl u režiji Zbornaja komande i Orlova, kad se budu sastali na stadionu Dinama u prijateljskom susretu.
Biće to prilika da centralni vezni CSKA pokaže da je zaista sudbinski vezan za Rusiju. Ne samo što igra u najvećoj državi sveta, nego što je već dva ulazio u završnicama susreta protiv tamošnje reprezentacije. Najpre kontrolnog u Monte Karlu 2016, 1:1, te takmičarskog 2020. u Beogradu kad smo slavili sa 5:0. Kako to samo sport može da uredi, opet su četiri godine razmaka, ponovo su preko puta Rusi, koji se baš raduju susretu sa ekipom Dragana Stojkovića Piksija.
Izabrane vesti
Naročito ako se zna da su posle vojne operacija u Ukrajini „osuđeni“ da igraju sa selekcijama poput Kube, Katara, Kenije, Kameruna, ranije Tadžikistana, Uzbekistana, Irana. Sad im u goste dolazi tim koji je spojio učešća na Mundijalu i Evropskom prvenstvu.
„Siguran sam da će prirediti spektakl. Čujem da će stadion biti krcat, logično je da imaju više navijača, ali već znam da će veliki broj naših ljudi iz Moskve doći da pogleda utakmicu. Primetio sam minulih sedmica da uživamo lep status, u medijima i među običnim svetom se lepo priča o Srbiji, dolazimo kao prva evropska selekcija koja je pristala da igra sa Rusijom posle dugo vremena i ovde su oduševljeni što smo prihvatili poziv. Zato sam ubeđen da će ambijent biti izvanredan, da će svi uživati“, emotivno će Zdjelar u razgovoru za Mozzart Sport.
Meč je zamišljen kao susret prijatelja. Fudbal jeste glavni motiv okupljanja Rusa i Srba, ali biće i pevačice Aleksandra Prijović i Pelegaja, koje će pevati himne, zatim Marko Radinović, za koga je najavljeno da će izvesti numeru Kaćuša. I još niz propratnih manifestacija. Plan je bio i da i Novak Đoković, možda sa Danilom Medvedevim, upotpuni spektakl, ali njih dvojica imaju obaveze na mastersu u Indijan Velsu. Što ne umanjuje značaj duela.
„Siguran sam da će se Rusi postarati da sve protekne savršeno što se tiče organizacije. Inače, imaju mladu, kvalitetnu reprezentaciju, predvodi je Valerij Karpin, sa idejama modernog fudbala. Naročito španskog, pošto je dugo igrao u Primeri. To znači veliki broj dodavanja, razmene pasova, trčanja... Nešto slično kao što igra njegov klub, Rostov. Uprkos tome, smatram da je Srbija kvalitetnija u ovom trenutku, što pokazuje podatak da smo se posle 20 godina vratili na kontinentalnu scenu i bićemo u Nemačkoj na Prvenstvu Evrope“.
Pošto je posle dugo vremena pozvan pod zastavu logično bi bilo da se nada pozivu i na završni turnir. Samo što Saša Zdjelar ne gleda tri meseca unapred, niti želi da umanji vrednost momaka koji su izborili plasman na EP. Samo da demonstrira javnosti ono što je selektor Stojković primetio, da može da bude uticajan.
„Voleo bih da dobijem koji minut, pokažem šta mogu, pomognem u nekim detaljima. Na primer, u CSKA igram u identičnoj formaciji u kojoj je raspoređena naša reprezentacija. Sa te strane bih se osećao sigurno, ne bi mi bilo potrebno prilagođavanje. Znam zahteve igre i verujem da bih se dobro snašao. Pre svega kad je u pitanju balans ekipe, prenošenje lopte s jednog na drugi kraj terena. Opet, konkurencija je velika, sve su to sjajni igrači i odlični momci, što znači da kao i uvek, sve zavisi od selektora. U ovom času mogu samo da kažem da je lepo posle dugo vremena opet biti deo selekcije. Do završnog turnira ima baš dosta vremena, rusko prvenstvo je tek nastavljeno minulog vikenda, veliki broj utakmica je na programu i kroz njih moram da zavredim ponovni poziv. Nisam bio ni na jednom takmičenju posle Mundijalita na Novom Zelandu i bilo bi lepo ako bih se našao u Nemačkoj“.
Baš smo to tražili kad su Orlići pokorili svet, da što više momaka iz omladinskog tima bude u A ekipi. Sad su tu Vanja i Sergej Milinković Savić, Andrija Živković, Nemanja Maksimović, Mijat Gaćinović, Predrag Rajković, Srđan Babić, Miloš Veljković, sad Saša Zdjelar, kao i njegov saigrač iz CSKA Milan Gajić.
„Veliki broj tih momaka predstavlja oslonac reprezentacije, što je pokazatelj njihovih vrednosti, kao i da srpski fudbal uvek ima na koga da računa“.
Baš kao što CSKA računa na Sašu Zdjelara. Otkako je leta 2022. stigao iz Partizana propustio je samo osam od 67 utakmica. Uglavnom u kupu, kad nisu bili na programu toliko bitni mečevi, dok je u prvenstvu jedino izostajao zbog kartona. Na svih ostalim bio je čovek od poverenja trenera Vladimira Fedotova. Istog onog što je godinu ranije predvodio Soči protiv crno-belih i može biti da se baš tad „zaljubio“ u mogućnosti bivšeg prvotimca OFK Beograda.
„Malo mi je bilo glupo da ga pitam da li me je doveo baš zbog učinka u dvomeču kvalifikacija za Ligu konferencije, ali znam i sam koliko dobro sam tad igrao. Podsećam da je u to vreme Soči bio drugi tim Rusije, imao baš kvalitetan sastav, ali i mi smo bili sjajni. Pričao sam sa trenerom i tim utakmicama, ne o mom učinku“.
I čim je došao, maltene posle samo tri sedmice, počeo je Zdjelar da igra, da i u Rusiji pokazuje ono što ga je krasilo na prethodnim adresama.
„Samo u prvih nekoliko sedmica sam bio rezerva, dok se nisam prilagodio, pošto je CSKA već imao formiran tim i ulazio sam po 15-20 minuta. Onda sam u Samari bio starter i praktično otad sam redovan na terenu. Prvu sezonu u Moskvi pamtiću najviše po učinku u drugom delu, kad smo posle pauze ušli u veliku seriju pobeda, baš smo se podigli do nivoa u kome nas je krasilo ogromno samopouzdanje i kad bi se računao samo učinak u proleće 2023. bili bismo tim sa najviše bodova, najbolji u tom periodu sezone. Pošto znamo kakvu moć ima Zenit, to naše drugo mesto na kraju je protumačeno skoro kao da smo titulu osvojili. Opet, uzeli smo Kup Rusije, što je bio prvi trofej u tom takmičenju posle deset godina, prvi pehar za klub posle titule 2016, a ako se zna da u međuvremenu nismo bili među prva tri u ligi, onda je sezona ocenjena uspešnom“.
Ovako (još) nije takva, ali postoje objektivne okolnosti što su Armejci sedmi na tabeli.
„Zasad ne pronalazimo odgovarajući ritam. Izgubili smo dosta bodova u završnicama utakmica, a na sve to neki od naših najboljih igrača iz minule sezone su otišli. Jedan u Bešiktaš (Bahtijor Zajnutdinov), dvojica u Dinamo (Horhe Karaskal) i Spartak (Hesus Medina). Ne samo da smo oslabljeni, nego su se naši direktni konkurentni pojačali i kad se sve to ima u vidu, nismo na mestu gde želimo, međutim, tek je krenuo drugi krug prvenstva, uveren sam da ćemo se opet podići kao i lane“.
Za one koji ne prate redovno Premijer ligu Rusije dovoljno je podsetiti da Zdjelar uživa veliko poštovanje saigrača, trenera i navijača, ali i medija, koji ga često intervjuišu i(li) biraju u tim kola.
„Verujem da svi primećuju da se ne štedim, kao što nikad nisam. Isti sam po tom pitanju i dok sam bio u Partizanu, ranije OFK Beogradu. I što sam na svakoj utakmici konstantan. Kad pogledamo ceo opus, ne oscilira, uglavnom držim isti nivo i čini se da to ljudi prepoznaju. Brzo sam savladao ruski, što je njima posebno značajno, a i u odnosima sa kolegama sam pošten, pa se to, valjda, vraća. Tačno je da je moja želja bila da posle Partizana zaigram u „ligama petice“, da to bude prirodan nastavak, ali kad se pojavio CSKA, posle razgovora sa Zoranom Tošićem i Bibarsom Nathom, shvatio sam da je to klub za mene. Odličan, i u evropskim okvirima, bez obzira što trenutno ne može da igra međunarodna takmičenja. Kvalitet lige nije opao uprkos svim dešavanjima, dolaze ovde stranci, i te kako kvalitetni i zato smatram da sam napravio dobar izbor“.
Da se Zdjelar od prvog časa oseća ugodno u Moskvi postarali su se i navijači CSKA. Inače, zbratimljeni sa Grobarima, pa im je bilo drago da vide nekadašnjeg crno-belog vezistu kao miljenika. Video snimci kako pozdravljaju Sašu kad god to okolnosti dozvole postali su viralni, uvek se tu nađe i srpska, pa i pokoja Partizanova zastava, što vezisti omogućava lakši pristup profesionalnim obavezama.
„Pre mene su ovde bili i dubok trag ostavili Miloš Krasić i Zoran Tošić. Dodao bih i momke sa naših prostora, poput Ivice Olića, Elvira Rahimića, Nikole Vlašića... Povezanost CSKA sa balkanskim fudbalerima je posebna, neraskidiva. Oduševljen sam kako nas gledaju, kako su mene prihvatili i moj prvi zadatak je da sačuvam neokrnjenom sve što su prethodnici gradili. Znate da postoji maltene zabrana ulaska najvatrenijih pristalica na stadion, ali zato pred trening dođu, traže autogram, fotografiju ili ne traže ništa. Žele samo da me vide, jer znaju da sam dugo bio u Partizanu, a to njima baš znači. I da uvek dajem celog sebe“, dodao je Saša Zdjelar, prvotimac CSKA.
GROBARI, PREPOZNAJTE TRENUTAK
Naredni meč CSKA igra u petak u Samari, što znači da će u subotu Saša Zdjelar moći na miru da se posveti praćenju 172. večitog derbija.
„Gledam svaku Partizanovu utakmicu, kad to obaveze dozvole. Pred ovu, želim ekipi da uzme tri boda koja joj po svemu pripadaju. Da i ovaj derbi odigra kao decembarski, na našem stadionu. Nisam očekivao da će crno-beli biti ovako dobri, ali su ljudi u klubu očigledno doveli kvalitetne igrače u minula dva prelazna roka, tačno je da smo na nekim utakmicama imali i sreće, ali se ona zaslužuje poštenim odnosom, a i to je deo osvajanja prvenstva. Ovom prilikom bih pozvao navijače da i posle derbija budu iz ekipu, da prepoznaju trenutak, jer se dugo čeka nešto veliko i sad nije vreme za bilo šta drugo osim za podršku. Lepo je što je bilo oko 7.000 gledalaca protiv Železničara, ali siguran sam da bi moglo duplo više da se okupi na tribinama“, dodao je Zdjelar.