Ružno pače

Možemo da raspredamo o teorijama zavere i govorimo o tome što nagradu deli francuski list i što se Zlatna lopta tamo i uručuje. Možemo i hoćemo da citiramo i Munira Nasrauija, oca Lamina Jamala, koji je rekao da je Frans Fudbal naneo veliku moralnu štetu njegovom sinu, jer jasno je da je baš on ubedljivo najbolji na planeti. Ali možemo da budemo i iskreni i kažemo da je Usman Dembele apsolutno zaslužio  nagradu za najboljeg fudbalera sveta u sezoni 2024/2025.

I zbog toga kako je igrao. I zato što njegova priča nije ništa manje inspirativna nego Jamalova imigrantska.

Jer Usmanu Dembeleu pretila je ozbiljna opasnost da njegovo nasleđe budu podrugljivi komentari i priče o momku s mnogo talenta i nimalo pameti. Francuz je bio sinonim za dečaka zarobljenog u telu fudbalera, momčića koji će, na opšte zgražavanje sada bivšeg golmana Borusije Romana Vajdenfelera, na prvi poziv Barselone tako da skoči da je u Dortmundu ostavio i kopačke. On je takođe momčić koji će do duboko u noć sedeti za kompjuterom, a izjutra se samo ne pojavi na treningu što su mnogi dovodili u vezu i sa njegovih 14 manjih ili značajno većih mišićnih povreda zbog kojih je čak 784 dana proveo u ambulanti.

Usman Dembele je bio tip koga je ta ista Barsa sa cenom od 148.000.000 evra (sa sve bonusima) učinila tada drugim, a sada trećim najskupljim igračem u istoriji fudbala, a onda ga, maltene uz uzdah olakšanja mada i razočaranja, pustila za tri puta manje novca. Nakon što je postao klupski rekoder po broju kazni dobijenih zbog kašnjenja i sličnih dečjih bolesti. On je bio tip koga je Luis Suarez navodno hteo da izbaci iz svlačionice zbog neprofesionalnosti. Zbog koga Ćavi moli stadion Kamp Nou da mu ne zviždi, jer nema pomaka u pregovorima oko novog ugovora. Koga navijači tamo još pamte po promašaju protiv Liverpula na 3:0 u polufinalu Lige šampiona. Koji onda ustaje da se buni jer četiri godine sluša samo gadosti o sebi dok ga klub “ucenjuje”. Pa tamo ostaje još jednu sezonu?! On je bio igrač koga Didije Dešan menja u 41. minutu finala Mundijala 2022.

Dembele je bio fudbaler koga je čak i Luis Enrike, nema tome ni godinu dana, ostavio u Parizu kada je njegov Pari Sen Žermen putovao na gostovanje kod Arsenala.
“Ako neko ne želi da se povinuje ili da poštuje očekivanja od tima, onda to znači da nije spreman da igra. Ovde sam da bih stvorio tim i u tom timu bi u budućnosti mogao da igra i Usman Dembele”, zagrmeo je Enrike jasno poručujući Dembeleu da bi mogao i da – ne igra.

Kad je sinoć primio nagradu, Dembele je za Enrikea rekao da mu je kao otac. Kako i ne bi kada je kod njega odigrao ubedljivo najbolju sezonu u karijeri, a bilo ih je ipak izuzetno dobrih. Čak 35 golova i 16 asistencija. I kruna Lige šampiona u kojoj je pogodio osam puta, a još šest golova namesti saigračima. Kad su u aprilu Arsenal i PSŽ opet igrali na Emirejtsu, tada u polufinalu takmičenja. Dembele je bio strelac jedinog gola na utakmici. U epskih 5:0 protiv Intera u finalu dve asistencije i savršena partija.
“To kako se branio, samo to je vredno Zlatne lope. Tako se vodi tim. Golovima, titulama, liderskim osobinama, time što igraš odbanu, što vršiš presing… Gospodin Usman Dembele je moja Zlatna lopta, nemam nikave sumnje”, govorio je tada egzaltirani Luis Enrike.

Talenat je naravno uvek bio tu. Čuven je već snimak mladog Dembela – inače rođenog u Normandij od oca s korenima na Mauricijusu i Senegalu i majke iz Malija – iz perioda u Renu kada ga novinar pita da li je levonog ili desnonog, a Usman odgovara: “Hmm, levonog”. A kada ga novinar onda pita zašto je penal šutnuo desnom nogom, samo je rekao: “Zato što njome bolje šutiram”. Videlo se to i kada je PSŽ prošle sezone izbacio Liverpul na penale, a Dembele svoj jedanaesterac izveo tako što se namestio da šutira levom, a onda promenio trk i pogodio – desnom.