Samo Advokatska kancelarija Endijaje može da odbrani Silasa i Krunića

Bilo je to u onom periodu kada je Luka Jović tek stasavao i negde nagoveštavao da bi mogao da postane igrač za koga će Real Madrid izdvojiti preko 60.000.000 evra. Zaslepljen svetlima Lisabona i tamošnjeg velikana Benfike, sadašnji reprezentativac Srbije nije bio konkurentan na treninzima Orlova. O takmičarskim utakmicama da ne govorimo.

Bio je to signal za tadašnjeg sportskog direktora Benfike Ruia Koštu da se obrati srpskom tinedjžeru, pokazavši mu na mobilnom telefonu galeriju golova iz Crvene zvezde.

„Luka, znaš li možda ovog igraća? Hoću da ga dovedem u Benfiku. Pogledaj kakve golove daje za Crvenu zvezdu, a ima 18 godina“, uz osmeh je bivši vezista Milana pričao Luki Joviću.

Namera je bila jasna, želeo je da pokaže srpskom tinejdžeru da mu i dalje veruje. Sličan manevar mogli bi u Crvenoj zvezdi da primene kada je reč o Radetu Kruniću i reprezentativcu Konga Silasu. Ovaj Rade Krunić iz Crvene zvezde i onaj iz Italije, koji je bio standardan u Milanu, ne igraju isti sport. Nisu iste ličnosti, niti imaju bilo šta zajedničkog. O Silasu da ne govorimo. Ne smemo da stavimo ruku u vatru, ali nekada deluje da bivši član Štutgarta ne bi znao na karti sveta da pokaže gde se nalazi Beograd, njegova sadašnja destinacija. Toliko je izopšten iz svega, i utisak je da ga baš toliko ne zanima šta se dešava oko njega.

Na sve to treće Zvezdino kasno pojačanje Nemanja Radonjić još nije ubedio Vladana Milojevića da je doveo telo u stanje da može da parira igračima iz Lige šampiona. Govore o tome nešto i izmena iz rane faze duela iz Monaka, kada je Vladan Milojević posle povrede Bruna Duareta odlučio da uvede povremeno negledljivog Dalsija Gomeša.

Gledajući sa kratke vremenske distance, Crvena zvezda je napravila sportski podbačaj u finišu prelaznog roka, jer su Krunić, Silas i Nemanja Radonjić fizički i psihički nepripremljeni u periodu kada pred kapiju srpskog šampiona staju i prolaze zlatni vozovi. Ni najbolji sportski advokati ne bi mogli da obore tu tezu.

Sve je, međutim, drugačije izgledalo pre sad već skoro dva meseca, a i cela priča za godinu dana bi mogla da dobije sasvim drugačiji kontekst, samo što Crvena zvezda korz istoriju nije klub spreman da nekog čeka i kasno ubire plodove.

Baš kao i ovog leta, Crvena zvezda je i početkom septembra 2023. godine zapečatila prelazni rok sa trojicom igrača. Kao kapitalna pojačanja za Ligu šampiona stigli su Šerif Endijaj, Naser Điga i In Bom Hvan. Prvi utisak je bio razočaravajući, pošto se potegla priča da je angažovanje napadača iz Senegala uništilo i onako krhku timsku hemiju kod Baraka Bahara. Jeste Naser Điga znao da u niskoj zoni odigra korektan meč na Etihadu, ali je, kasnije, rastao uz ozbiljne greške. Znao je da prokliza u duelima sa igračima poput Činedua iz Kragujevca, napravio je penal u beogradskom duelu sa Jang Bojsima... I o Hvanu su vladala podeljena mišljenja, mada ko je hteo da zagrebe ispod površine video je da je to fudbaler iz neke druge dimenzije, bez obzira što nije bio uigran sa ostatkom tima.

Ispostaviće se da je pomenuta trojka jedan od najboljih poteza kluba. Senegalac Endijaje je početak mandata obeležio amaterskim promašajem u duelu sa Čukaričkim, i bilo mu je potrebno vreme da se oslobodi te senke. Posebno, kada je i u Bernu bacio u vodu dva zicera i verovatno evropsko proleće.

Srećom po Zvezdu i Šerifa, Vladan Milojević je prepoznao natprosečne fizičke kvalitete reprezentativca Senegala, i nije želeo da ga talas većine uvuče u mulj pogrešne odluke i odstranjivanja snažnog centarfora. Možda nije jedan od najboljih napadača u novijoj istoriji Crvene zvezde, ali je jedan od retkih sposobnih da se takmiči na nivou Lige šampiona i snažnim telom parira modernoj selekciji Monaka. Ono što je Šerif radio u prvom poluvremenu, nateravši Singa da izgleda kao omladinski reprezentativac neke afričke zemlje, spada u red najdominantnijih partija nekog Zvezdinog igrača u Ligi šampiona. Uz to Šerif Endijaje je bio najbolji strelac crveno-belih, ušao u istoriju večitih derbija u dve kategorije, postigao dva gola u Ligi šampiona (toliko ima Pavkov). I vrlo lako bi mogao da postane korektna prodaja.

Baš kao i Điga koji je doveden "ispod žita", solidno je i plaćen, ali predstavlja primer dobrog skautinga. I mogao bi da donese ozbiljan profit. O Hvanu je više iluzorno pisati. Teško da će takav stranac više igrati u Srbiji.

Možda se 2025. godine ispostavi da je Crvena zvezda napravila odličan potez angažovanjem Krunića, Silasa i Radonjića... Mada teško je gledati isti film dva puta. Postoji i razlika.

Hvan, Điga i Endijaj su u Crvenu zvezdu došli gladni sportske afrimacije i šanse na velikoj sceni.

Silas, Radonjić i Krunić zasad deluju siti. Na Vladanu Milojeviću je da im probudi makar glad.