Sećanja na Mihu: Kladio se u pun rezervoar Ferarija da neće promašiti slobodnjak

Nije slučajno Roberto Mančini za slobodne udarce Siniše Mihajlovića pričao da su oni bili ti koju su rešavali utakmice u momentima kad Lacio nije imao drugih opcija. O topovskoj levici legendarnog Mihe se maltene sve zna. A opet, sećanja na nju žive kroz sećanja njegovih nekadašnjih saigrača.

U ovom slučaju, Lučana Zaurija. On i Miha su bili saigrači u Laciju. Srbin je tad bio pri kraju karijere, a Zauri tek stigao iz Atalante. Bio je to period kad se završavala era Serđa Kranjotija i klub je tonuo u krizu koja ga je dovela maltene pred kolaps, pa učestvovao u podizanju kad je došao Klaudio Lotito. Nekadašnji desni bek prisetio se kako je izgledala svlačionica Lacija u tom trenutku.
"Sećam se prvog dana u Formelu: Stam, Stanković, Peruci, Kouto, Inzagi, Mihajlović. Jedva sam izustio 'dobar dan', vladalo je veliko poštovanje, ali je bilo i šala. Kladili smo se u sve: od toga da pimplujemo loptu 50 puta potkolenicom do još trideset puta medicinkom. Siniša bi se na slobodnim udarcima kladio u pun rezervoar svog Ferarija. Niko nije mogao da ga pobedi", prisetio se Zauri.

Tokom karijere u Laciju za saigrače je još neka poznata imena poput Gorana Pandeva, Fabija Liveranija, Tomaza Rokija, Masima Oda, ali je izdvojio dva - Paola Di Kanija i Miroslava Klosea. Posebno je sa Kloseom bilo zanimljivo.
""Di Kanio bi nas terao da gledamo 'Hrabro srce' pred derbi, a tu je i Kloze. Pozvao sam ga kod sebe u Pešinu zajedno sa Marketijem i Kandrevom. U mom kraju je običaj da se kolje svinja, to je tradicija. On se pojavio u čizmama, farmerkama i slično, misleći da on treba da je zakolje: 'Možda si pogrešno razumeo, Miro...'. Objasnio mi je da je to bio običaj u njegovom selu".

Pričao je o tome i kako je malo nedostajalo da završi u Juventusu. Lično ga je tražio Lučano Mođi.
„Bili su u potrazi za bekom, pa je Lipi došao da me gleda u Bergamu. Pored toga, Mođi je izjavio nešto poput: 'Želim samo Zaurija'. Ali Atalanta je tražila previše novca".

Ispričao je kako je izgledao početak ere Klaudija Lotita. Bila je to sezona 2003/04. Među onima koji su napustili klub bili su Dejan Stanković, Gaicka Mendijeta, Seržo Konseisao, Enriko Kjeza, Dijego Simeone i mnogi drugi. Većina kao slobodni igrači. Lacio je ulazio u novu eru. Zauri je bio jedan od novajlija.
„U leto 2004. godine ostalo nas je desetorica. Tek što smo osvojili Kup Italije, otišli smo na turneju u Japan sa desetinama igrača iz omladinskog pogona. Kada smo se vratili, upoznali smo Lotita: imao je tri telefona i svima je odgovarao, ne znam kako je to uspevao. Noću sam išao u Vilu San Sebastijano da razgovaram o novom ugovoru. Njegov vozač je dolazio po mene u blindiranom automobilu".

Posebno stresan period bio je u Sampdoriji, klub je već tada nagrizala finansijska kriza koja će pre skoro dve godine doživeti kulminaciju u vidu ispadanja Sampa u treći rang, ali su nekim čudom uspeli da se spasu zbog finansijskih nepravilnosti u Breši kojoj su oduzeti bodovi.
„Prve godine nam niko nije davao ni prebijene pare, ali smo stigli do kvalifikacija za Ligu šampiona zahvaljujući Paciniju i Kasanu. Ušao bi u sobu i zatekao prevrnut dušek: to je bio on (Kasano). Uz to, oteli smo Skudeto Romi. Pre te utakmice sam se raspitivao gde bismo mogli da izađemo, ali sam posle pobede tražio da nam se obezbedi malo sigurnosti. Sreli smo neke od mojih bivših saigrača iz Lacija: izgrlili su nas. Nažalost, sledeće godine smo ispali iz lige. Bio je to udarac nožem, ali bez Pacinija i Kasana...”, završio je Zauri.