Sedam utisaka iz Kruševca: Partizan ima i dušu i stav

I reakcije su mu bile odgovarajuće, jer je posle eliminacije od AEK-a došao u Pančevo i odmah stavio do znanja Železničaru da će ga pobediti, kidisao je ga golu Oleksandrije u dvomeču, zaleteo se i na neuobičajeno defanzivni Radnički, pa i na Škote. Iako nije uvek dobio šta je želeo ili bar ne odmah, stav je bio jasan. Atak po svaku cenu. Na kraju krajeva, kako obuzdati mladost i(li) reći momcima koji kipte od energije: „E, sad ćemo obazrivo da uđemo u utakmicu“. To ovi dečaci ne znaju.

MALO SE PRIČA O BOGDANU KOSTIĆU

(MN Press)

Među njima se nametnuo kao tema – Bogdan Kostić. Pojavio se niotkuda, iz škole, a da se o njemu nije baš govorilo kao o Ognjenu Ugrešiću ili Vanji Dragojeviću, međutim, mladi Čačanin pleni harizmom, dovoljno da na terenima Mozzart Bet Superlige bude prevaga u korist Partizana. I ne samo u našem prvenstvu, pošto smo videli kako je reagovao kad ga je Blagojević promovisao u startera protiv Oleksandrije.

U Poljskoj gol, u Kruševcu još dva. Nije do brojki, nego do načina na koji Bogdan Kostić završava akcije. On puca odmah. Kao kauboj. Ne petlja, nema potez viška, ne namešta se, ne iritira publiku. Direktan je i to se u savremenom fudbalu ceni.

Samo tri dana pre susreta sa Hibernijanom nije bio starter usled promocije Dembe Seka i selidbe Nemanje Trifunovića ne levi bok. Kako biste vi reagovali u takvim okolnostima da vam je 18 godina? Bili biste ljuti? Razumeli bismo vas. Bogdan je račun ispostavio na drugoj adresi, pravilnim kanalisanjem energije.

OSVETNICI ZA PROZIVKE IZ KRUŠEVCA

Šta važi za Bogdana Kostića, važi i za ostale dečake u crno-belom. Na stadionu Mladosti su se pojavili u kostimu Zoroa, da osvete prošlogodišnju ekipu iz koje su ostali samo Bibars Natho i Mario Jurčević ako poredimo startere iz prethodnog i ovog sad meča Partizana i Napretka.

Pokazali su ogromnu želju da vrate dug za 0:0 u Beogradu, ali još više da pokažu Kruševljanima kako njihove prozivke od prošlog leta, kad je Partizan igrao kvalifikacije za Ligu Evrope, nisu bile prikladne. Tad su posle šest golova koliko je ekipa Aleksandra Stanojevića primila u Poljskoj od kijevskog Dinama napisali na Tviter profilu: Zna li se, možda, kako se završio drugi set sinoć?

Momčići koji su sad na terenu dobro znaju istoriju kluba, njegovu veličinu i vrednost u ovdašnjem fudbalu i izgledalo je da su na teren izleteli kao iz katapulta. Kočoperni su, ne daju na sebe, a ni na Partizan.

MORATE DA VOLITE OVAJ TIM

Baš zbog prethodne konstatacije, Grobari uživaju dok gledaju sadašnji tim. Poistovetili su se njim, dao im je dušu, posebnu emotivnu notu, dao im je i, kao u pesmi, „golove za pamćenje“ (pogledati pod Jovan Milošević). Samo je na Kipru izneverio u smislu energije, što su objašnjava pre klimatskim uslovima nego sportskom terminologijom, ali na ostalim utakmicama je uvek ponudio nešto.

U Kruševcu je to bio festival golova. I još „brdo“ šansi koje su mogle da dovedu do dvocifrenog broja pogodaka. Osim toga, ponudio je i saznanje Srđanu Blagojeviću da može da kombinuje, a da u smislu zalaganja i ideje ostaje veran principima, jer su svi prihvatili isti model i nema veze koga trener koristi, jer svi jure.

Napred, da daju gol. Nazad, da ga sačuvaju. Ne uspeva im uvek, ali se pojedinci uvek ponašaju kao tim. Što bi davno rekao Željko Obradović: „Greše, ali ginu, to je prvi preduslov“.

NE MORA BAŠ SVAKI PUT DA SE KREĆE IZ POSLEDNJE LINIJE

Kad se pobedi, onda je sve potaman. Još ako je trijumf ubedljiv niko ne vidi mane. A bilo ih je... U izobilju. Potencijalno najveću grešku na Topčiderskom brdu bi mogli da naprave ako bi ignorisali loše detalje iz meča sa Napretkom.

Na primer, dva primljena gola za samo minut!? Nedopustivo. Padovi koncentracije. Razumljivo. Sekova potreba da igra za sebe? Može i bez toga.

A može, valjda, nekad i da se ne počinju akcije iz poslednje linije, kao što je želeo Marko Milošević pre nego što je poslao „kratak“ pas ka Vanji Dragojeviću, što je rezultiralo pogotkom Andrije Majdevca. Bilo je još sličnih reakcija iskusnog golmana i apsolutno razumemo i stručni štab i orijentaciju da čuvar mreže barata dobro nogama, samo ne mora baš svaki put. Sad je bilo bez većih posledica, a sledeći put?

NE PREDAJU SE NI VETERANI, NI ĐURĐEVIĆ

(Star sport)

Baš za ovakve utakmice, kao što je bila u četvrtom kolu, Partizanu je potreban Bibars Natho. Odmah se videlo koliko veteran može da pomogne, kad je vrtiću potrebna podrška mentora. Jedan gol je dao, jedan namestio, mada je možda snažniji utisak od statističkih parametara ostavila njegova mirnoća, potrebna da diriguje igrom ekipe.

Da su osim mlađarije i veterani imali doprinos vidi se i po asistencijama Aranđela Stojkovića (obratite pažnju na dodavanje spoljnom Nathu), Marija Jurčevića (za prvi gol Andreja Kostića), te Gajasa Zahida (Vukašinu Đurđeviću).

Upravo poslednja akcija na utakmici ima značaj za ljude u Partizanu, jer su posle deset meseci dočekali Zahida u akciji posle operacije ligamenta kolena, a i trzaj glavom Đurđevića će biti od koristi mladom štoperu posle niza grešaka na prethodnim utakmicama.

TEŠKO JE ČUVATI VISOKE ŠPICEVE

Dao je Partizan sedam golova, a da nijedan nije glavom, što je pravi kuriozitet ako se zna da u timu ima veliki broj visokih fudbalera. Naročito u ofanzivnom delu tima. I tek će ih imati.

Videlo se da čak ne mora da bude opasan u vazduhu, ali da poseduje igrače takve konstitucije koje je baš zahtevno čuvati. Najbolji primer je Jovan Milošević kad se sam na centru zaleteo maltene na petoricu protivnika i našao način da ih nadmudrio u akciji okončanoj pogotkom. Zatim i Andrej Kostić kad je drugi od dva gola dao udarcem sa distance.

Startni špic crno-belih je visok 190 centimetara, rezervni 188, krilni napadač Demba Sek 190, a Matija Popović čak 193. Vrlo neprijatno za Partizanove rivale.