Slavko Perović: Dudić najveći trener u istoriji Radničkog, do ponedeljka će odlučiti da li ostaje

„Možda dragi Bog čuva najlepše za kraj“. Ove gotovo proročanske reči trenera Radničkog 1923 Feđe Dudića, izgovorene pred utakmicu sa TSC-om u poslednjoj rundi Mozzart Bet Superlige, mogu da posluže kao savšeni lajtmotiv ove prilično turbulentne sezone ekipe sa stadiona Čika Dača, koja je nakon niza pehova, uspona i padova, velikih pobeda i bolnih poraza uspela da u završnim metrima nikad neizvesnije prvenstvene trke obezbedi novu evropsku vizu, pa će tako drugu godinu zaredom predstavljati Srbiju u kvalifikacijama za Ligu konferencije.

Zasluženo mora se priznati, ako se ima u vidu da su Šumadinci tokom čitavog proleća konstatno bili među četiri vodeća tima na tabeli, kao i da su u ključnim momentima, kada su ih mnogi već otpisali iz trke iz Evropu, stegli zube i pokazali karakter.

Pritom su Kragujevčani od prvog do poslednjeg kola ostali dosledni svom prepoznatljivom stilu igre, koji jedni nazivaju „organizovanim haosom“, a drugi, pak, „fudbalskom renesansom“, i to čak i u onim situacijama kada bi mnogi timovi odlučili da spuste ručnu i igraju isključivo na rezultat. Upravo su takvom igrom otvorenog garda sa puno energije i žara, na gol više i bez ikakvih kalkulacija, puleni Feđe Dudića kupili naklonost šire fudbalske javnosti, a prvenstveno svoje publike, koja ih je i tokom ove sezone bodrila u zavidnom broju. Samo ovog proleća je utakmice Radničkog na Čika Dači pratilo između pet i deset hiljada ljudi, što je poseta o kojoj većina drugih superligaških timova može samo da sanja.

Možda ovogodišnji plasman u Evropu nije doživljen sa takvom pompom i euforijom kao pređašnji, što je u neku ruku i razumljivo jer se ovde ljudi isuviše brzo i lako naviknu na uspeh, ali je u isto vreme bio nekako spontaniji i emotivniji, s obzirom da je ostvaren na jedan spektakularan, gotovo filmski način, uz strepnju i neizvesnost do poslednjeg minuta.

„Ova ekipa je zaslužila da na ovakav način izbori plasman u Evropu, s obzirom na način na koji je igrala čitave sezone, sa puno strasti, energije, uspona i padova. Mislim da nekako ne bi bilo prirodno da smo to učinili nekoliko kola ranije, bez obzira što bismo na taj način izbegli svu ovu strepnju i stres do poslednjeg minuta. Ovako je to bilo nekako slađe i emotivnije, u našem stilu“, konstatuje sa smeškom na licu Slavko Perović, sportski direktor Kragujevčana i jedan od glavnih arhitekata evropskog Radničkog.

(MN Press)

Ako je plasman u Evropu prošle sezone došao neočekivano, s obzirom na to da niko Radnički nije video među evropskim kandidatima, naročito nakon poražavajućeg starta prvenstva, onda drugi izlazak na međunarodnu scenu predstavlja pouzdan znak rezultatskog kontinuiteta.

„Najlakše bi bilo reći da smo uspeli ponovo. Ali, kada dva puta uzastopno uradiš nešto što je nerealno, onda to više nije slučajnost, već postaje neka vrsta standarda. Plasman u Evropu je nagrada, ali i test spremnosti i karaktera. Svesni smo da uspeh obavezuje i da će biti veliki izazov nadmetati se na tri fronta, ali to je nešto za šta smo se sve ove godine borili i za šta smo živeli. I zato idemo dalje, hrabro i odvažno, sa verom u sopstveni rad i mogućnosti“.

EVROPA BEZ IGRANJA NA ČIKA DAČI NIJE PRAVA STVAR

Imaće Šumadinci motiv više da se u svojoj drugoj evropskoj epizodi prikažu u što boljem svetlu. Prošlogodišnja nesrećna eliminacija od Mornara u drugoj rundi kvalifikacija za Ligu konferencije bacila je u izvesnoj meri senku na istorijski uspeh Crvenih i ostavila dubok ožiljak na evropskom licu Kragujevčana koji još uvek nije zarastao.

„Taj Mornar nam je ostao kao kost u grlu i nešto što je u izvesnoj meri pokvarilo taj naš istorijski uspeh u prošloj sezoni. Sada imamo šansu da popravimo utisak i dostojno predstavljamo naš grad i državu Srbiju. Znamo gde su nam limiti, ali isto tako smo svesni da smo ih dva puta probijali. Možda sanjamo nemoguće snove, ali hodamo čvrsto po zemlji. Nikada nikome nismo pretili i previše obećavali, ali se isto tako nikoga nismo plašili. Nastavićemo da se ponašamo, radimo i igramo onako kako smo to činili i do sada, čistog obraza i uzdignutog čela, pa ćemo videti šta će nam to doneti na kraju“.

Igranje u Evropi je čast i privilegija, ali u isto vreme i ogromna obaveza koja iziskuje ispunjenje brojnih uslova, naročito u pogledu sportske infrastukture. Ostaje da se vidi mogu li Kragujevčani u propisanom roku ispuniti zahteve UEFA kako bi svoje evropske utakmice igrali na Čika Dači, što je san svih pristalica Radničkog i nešto bi fudbalsku euforiju u srcu Šumadije dovelo do tačke usijanja.

 „Svi mi znamo koliko je teško našim navijačima palo to što prošle sezone nismo bili u mogućnosti da igramo evropske utakmice u Kragujevcu. I zaista, mislim da Evropa bez igranja u Kragujevcu nije prava stvar i da je to nešto što mi kao klub dugujemo ovom gradu. Mislim da bi to bila istorijska stvar za Kragujevac i da bi ta utakmica zapalila atmosferu u gradu. Zbog toga ćemo učiniti sve što je u našoj moći kako bi Radnički svoje evropske utakmice igrao na svom stadionu. Zaslugom generalnog direktora Igora Konatara mnogo toga je urađeno oko stadiona u poslednjih godinu dana. Ostaje nam da ispunimo još neke uslove kako bismo mogli da igramo Evropu na Čika Dači“.

DUDIĆ SE IZJAŠNJAVA DO KRAJA SEDMICE

Ipak, pre nego što se pozabave infrastrukturom, čelnici Radničkog moraće da reše situaciju sa šefom stručnog štaba Feđom Dudićem, čiji ugovor ističe krajem meseca. Plan je da dve strane već za vikend sednu za pregovarački sto i popričaju o eventualnom produžetku saradnje, što je želja svih u klubu, a posebno navijača koji su i na zadnjoj utakmici protiv TSC-a skandirali: „Feđa ostani!“

Dudić (MN Press)

„Pre svega, moram da kažem da je Feđa Dudić za ove dve godine koliko je na klupi Radničkog postao najveći trener u istoriji kluba i ovog grada u svim sportovima. Pitanje je da li će bilo koji trener nakon njega dostići njegovu slavu i reputaciju koju ima u gradu, klubu i među navijačima. Samim tim je i izlišno pričati o našim željama i naporima da ga zadržimo na klupi. Mi smo već obavili jedan razgovor nakon utakmice sa TSC-om, gde smo se dogovorili da kad malo ova euforija splasne i glave se razbistre ponovo sednemo za sto i da se on izjasni o daljoj saradnji. Mišljenja sam da on ima veliku želju da ostane i pokuša da na neki  način ispravi ono sa Mornarom iz prošle sezone, tako da sam u tom pogledu optimista, ali opet treba sačekati kraj nedelje kako bismo imali jasniju sliku o nekom budućem modelu saradnje“.

Nakon što reši pitanje šefa stručnog štaba, sportski sektor Crvenih moći će podrobnije da se pozabavi igračkim kadrom. Iako tvrdi da je zadovoljan trenutnim rosterom, Perović naglašava da će Radnički nastojati da se dodatno pojača kako bi bio konkurentniji pre svega na evropskoj sceni. Sa druge strane, Radnički je klub koji egzistira od prodaje igrača, pa je samim tim nerealno očekivati da zadrži glavne nosioce iz minule sezone.

 „Mogu reći da Radnički nikada u svojoj istoriji nije imao širi roster sa toliko kvalitetnih opcija na svim pozicijama. Naravno, to ne znači da nam ne trebaju pojačanja, pre svega za Evropu, tako da ćemo svakako nastojati da nadogradimo postojeći roster. U isto vreme moramo imati u vidu da ovaj klub živi od prodaje igrača i da samo kroz izlazne transfere može da napreduje u finansijskom, organizacionom i takmičarskom pogledu. Istina je da smo iz prevelike želje da ponovimo uspeh iz prethodne sezone odustali od prodaje pojedinih igrača u prošlom prelaznom roku, što mislim da ne bismo trebali da radimo ubuduće. Primera radi, bilo je nekako prirodno da Kilijan Bevis kao jedan od naših najboljih igrača u poslednjih godinu dana bude prodat zimus. Imali smo prilično unosne ponude za njega iz Azije, gde je i on mogao lepo da zaradi, a i klub da profitira, ali ih nismo prihvatili upravo kako ne bismo slabili ekipu. Sada kada malo realnije sagledamo stvari, on nam je od tog trenutka malo toga dao. Ali opet, treba razumeti igrače. Ma koliko da smo mi kao Kragujevčani vezani za ovaj klub, moramo biti svesni da niko ovde nije došao da završi karijeru, posebno od mlađih igrača, već zbog toga što smo se profilisali kao dobra međustanica i klub koji igračima nudi priliku za napredak i afirmaciju. Neminovno je da jedan takav igrač u jednom trenutku ode iz kluba kako bi na njegovo mesto došao neko drugi. Na nama je samo da se potrudimo da do Evrope ne dođe do prodaje ključnih igrača, iako ne možemo da biramo trenutak u kojem će doći neka dobra ponuda koju klub ne može da odbije“.

SIMOVIĆ I MITROVIĆ VOJVODE KLUBA, MILOŠEVIĆ JEDAN OD NAJBOLJIH GOLMANA U LIGI

Povoljna okolnost za Kragujevčane jeste to što najveći broj igrača ima ugovore sa klubom i za narednu sezonu. Na prste jedne ruke mogu se izbrojati igrači kojima ističe saradnja ovog leta. To su mahom oni iskusniji, poput kapitena Milana Mitrovića, njegovog parnjaka u zadnjoj liniji Slobodana Simovića i golmana Marka Miloševića, koji je bio jedna od ključnih karika rezultatskog uspeha Crvenih u protekloj sezoni.

Simović (MN Press)

„Za Simovića i Mitrovića mogu slobodno reći da su oni vojvode ovog kluba i momci koji su u poslednje dve godine bili lideri ekipe, kako na terenu, tako i u svlačionici. Samim tim oni imaju pravo da u Radničkom igraju onoliko koliko to budu želeli. Činjenica je da su ti momci potrebni klubu i da je njihov značaj u prenošenju tog pobedničkog mentaliteta i DNK kluba na nove igrače neprocenjiv. Što se nas tiče, učinićemo sve što je u našoj moći da oni i naredne sezone budu deo Radničkog, a verujem da i kod njih postoji obostrana želja. Kada je reč o Marku Miloševiću, on je ove sezone pokazao da je jedan od najboljih golmana u ligi. On je neko ko nam je svojim odbranama doneo najviše direktnih bodova i sigurno da bez njega ne bismo ostvarili ovaj uspeh. Pritom, on je neko ko je lider u svlačionici i ko svojim karakterom i mentalitetom dosta pomaže treneru. Njegov značaj za ekipu je nemerljiv, ali isto tako treba biti realan pa shvatiti da je on u nekim godinama kada još uvek može da napravi unosan inostrani angažman. Svakako da postoji želja da ga zadržimo makar za početak sezone i prve evropske utakmice, pa da nakon toga ponovo porazgovaramo o njegovim planovima. U svakom slučaju, šta god da odluči, mi ćemo to ispoštovati jer je Marko to svojim odnosom prema klubu apsolutno zaslužio“.

To što je Radnički u poslednjem momentu izborio plasman u Evropu ne remeti puno planove sportskog sektora Crvenih vezane za predstojeći prelazni rok. Akcenat će, prema Perovićevim rečima, biti na jačanju defanzivne linije, budući da tu ima najviše rupa koja treba popuniti kvalitetnim pojačanjima.

„Radnički trenutno ima jako dobar roster, ali to ne znači da se nećemo potruditi da on bude još bolji. Plan je da se pre svega pojačamo u defanzivi iz prostog razloga što tu imamo najmanje kvalitetnih opcija, posebno na mestu štopera, gde smo nakon odlaska Šejna O’Nila ostali sa samo trojicom igrača (Simović, Mitrović, Zeljković). Svakako ćemo gledati da dovedemo jednog, a možda i dvojicu igrača kako bismo pojačali konkurenciju u zadnjoj liniji. Takođe, s obzirom da je Radoviću istekao ugovor, potrebno nam je i pojačanje na poziciji levog beka. Što se tiče ofanzivnog dela ekipe, tu smo prilično dobro popunjeni, s obzirom na to da na svakoj poziciji imamo dve, pa čak i tri kvalitetne opcije. Tu ćemo reagovati samo ako dođe do prodaje nekog igrača. Takođe, mi smo do sada uglavnom dovodili slobodne igrače, a sada smo u situaciji da možemo da platimo i obeštećenje za nekog igrača, što je još jedan pokazatelj napretka i prosperiteta kluba“.

Utisak je da je Radnički u finišu sezone kuburio sa bonus igračima i da mu je u tom pogledu potrebna sveža mlada krv, neko poput Milana Aleksića ili Bogdana Mirčetića, ko će praviti razliku na terenu i ko bi u perspektivi mogao da donese ozbiljan finanijski benefit klubu.

„Većina klubova bonus igrače doživljava kao nužno zlo, a po meni oni su blago ove naše lige, jer su to igrači koji u perspektivi mogu svaki klub da dignu na viši nivo. Činjenica je da u Srbiji samo ekstremno mlad i perspektivan igrač može da donese neki ozbiljniji prihod klubu. Mi smo najbolji primer za to s obzirom da nam je prodaja Milana Aleksića prošlog leta finansijski stabilizovala klub. Naravno da smo uvek otvoreni za dobrog mladog igrača koji bi se dobro uklopio u naš sistem igre i koji bi u perspektivi bio interesantan fudbalskom tržištu. Uostalom, naša klupska politika i jeste da konstantno tragamo za takvim igračima i nemamo nameru da nje odustanemo“.

RADNIČKI KAO RASADNIK REPREZENTATIVACA

Osim što se profilisao kao pogodna sredina za razvoj i afirmaciju mladih igrača, Radnički je u poslednje dve sezone postao pravi rasadnik reprezentativaca. U ovom trenutku klub sa Čika Dače u svojim redovima ima četiri seniorska (Vidosavljević, Stankovski, Bevis i Isa Ba) i dva mlada reprezentativca (Mirčetić i Lijeskić), što je podatak kojim se, ako izuzmemo „večite“, malo koji superligaški klub može pohvaliti.

„Jako smo ponosni na činjenicu da u svojim redovima imamo šestoricu aktivnih reprezentativaca, što je nešto što je do pre dve godine, složićemo se, bilo prosto nezamislivo. Pritom je svaki od tih igrača prvi reprezentativni poziv dobio tek nakon dolaska u Radnički. To je ogromna satisfakcija za naš klub i dokaz da neko prepoznaje ono što radimo“.

(MN Press)

Poslednji u nizu igrača Radničkog koji su dobili poziv u nacionalni tim je Milutin Vidosavljević, koji se našao na širem spisku selektora Srbije Dragana Stojkovića Piksija za prve dve utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo protiv Albanije i Andore.

„Vidosavljević je po meni jedan od boljih igrača u ligi i neko ko je statistički gledano najviše toga dao Radničkom u poslednje dve sezone. Samo je jedan lider sa tako jakim karakterom poput njega mogao da se na takav način vrati na teren posle teške povrede koju je doživeo na početku sezone. Utoliko mi je draže što su ove njegove igre ispraćene pozivom u reprezentaciju. Takođe, kao neko ko je na različitim funkcijama u savezu i ligi iskoristio bih priliku da se zahvalim selektoru Stojkoviću koji ima dovoljno hrabrosti i želje da u reprezentaciju zove igrače iz Mozzart Bet Superlige, čime značajno pobošljava brend ove naše lige i daje joj na težini, a samim tim i povećava tržišnu vrednost igrača. Činjenica je da pre njegovog dolaska to nije bio slučaj“.

A kada se već dotakao domaće lige, Perović konstatuje da je ona prilično potcenjena i da se uglavnom potenciraju neke negativne stvari, dok one pozitivne prolaze nekako ispod radara. Posebno mu smetaju insinuacije o njenoj (ne)regularnosti, koje su provejavale u javnosti uoči poslednjeg kola.

„Ako je neko kritikovao neke stvari vezane za ligu i srpski fudbal, onda sam to bio ja. Ali sada mogu slobodno da kažem da možemo biti ponosni na našu ligu, jer teško da je bilo koje prvenstvo u Evropi bilo tako interesantno i neizvesno do poslednjeg kola kao ovo naše. Bukvalno se do poslednjeg minuta nije znalo koja će ekipa ići u Evropu. Na kraju su se, eto, u Evropu plasirale dve ekipe koje su finansijski i logistički bile slabije od preostale dve. To je samo dokaz da ova naša liga ide u dobrom smeru i da zaslužuje mnogo više poštovanja i promocije, uprkos svim tim spekulacijama o njenoj regularnosti“,  zaključio je Perović razgovor za MozzartSport.

Igrači Radničkog su trenutno na zasluženom odmoru, a ponovo će se okupiti 16. juna, kada je zakazana prva prozivka na stadionu Čika Dača. Ekipa će u Kragujevcu trenirati sve do 30. juna, kada se seli na Zlatibor, gde će brusiti formu sve do 12. jula.