Slom Barselone: Ispala iz svih takmičenja, od 45 utakmica samo je u tri izgledala moćno

Svetski mediji bruje o sramoti na tribinama, katalonski najavljuju unutrašnju istragu kako bi se spoznalo otku 30.000 navijača na Nou Kampu, kao da žele da potisnu u drugi plan dešavanja na terenu. Na njemu Barselona nije bila Barselona, nego provincijski tim, oskudnih akcija, znanja i kvaliteta da se domogne završnice makar i drugog po važnosti kontinentalnog takmičenja.

Štagod pričali predsednik Đoan Laporta i trener Ćavi Ernandez, kako je ovo proces i da će se uskoro vratiti kao bitan faktor na svetkoj sceni, Barsa privodi kraju sezonu koja može da se okarakteriše samo jednom rečju – katastrofa!

Bez zareza, bez „ali“, bez izgovora. Crno, bez imalo belog.

Mesec i po pre kraja takmičarskog ciklusa, španski velikan je ispao iz svih takmičenja i ako je lane makar osvajanjem Kupa kralja zamaskirao, takođe, bled učinak, sad izvesno neće biti pehara da pokrije mrlje rukovodstva, stručnog štaba i možda talentovanog, ali nedovoljno zrelog igračkog kadra. Do ove tačke Barselona je odirgala 45 utakmica i samo se za tri se može reći da je oduševila. Bilo je to u derbiju sa aktuelnim prvakom države, Atletikom (4:2 kod kuće), Napulju, kad je autoritativno razbila Napoli (4:2) i malo kasnije u El Klasiku, pošto je na još jednom gostovanju potukla Real (4:0). Ispoistavilo se da su to incidenti koji potvrđuju pravilo da je igrala uglavnom loše, a povremeno dobro. Samo 270 minuta kvalitetnog fudbala su skroman učinak za tačno osam meseci takmičenja koliko je prošlo od premijerne pobede nad Sosijedadom.

Barselona je matematički „živa“ samo u Primeri. Suštinski je „mrtva“, sedam kola pre kraja zaostaje za Realom 12 bodova i bez obzira što ima meč manje (sa Rajo Valjekanom) sigurno neće osvojiti titulu. Poslednji put je bila prvak pre tri godine, a u međuvremenu gleda supremaciju madridskih timova (Reala i Atletika) što je za nju posebno bolno... Od 30 dosadašnjih utakmica jeste dobila dva derbija, ali je previše kiksirala i koliko je to greška u koracima Ronalda Kumana toliko je i odgovornost Ćavija Ernandeza. Ako je naslednik Holanđanina dobio pohvale za promenu stila i poboljšanje na tabeli (ekipa bila deveta kad ju je preuzeo), onda je logično da bude kriv za greške protiv Osasune, Graande, Espanjola...

Prvi put posle dve decenije Barselona je ispala u grupnoj fazi Lige šampiona, tako što je od šest mečeva (doduše, u zahtevnoj grupi sa Bajernom, Benfikom i kijevskim Dinamom) dobila samo dva. I to jedva, po 1:0 nad Ukrajincima. Jesu Lionel Mesi i Antoan Grizman napustili klub u letnjem prelaznom roku, bilo je potresa na klupi i u upravi, ali da se ugled kluba baš toliko sroza... Malo ko je očekivao.

I „utešna nagrada“ ispostavila se problematičnom. Prešaltala se Barselona u Ligu Evrope, posle sjajnog izdanja protiv Napolija mnogi su joj prišili status favorita za pehar. Neopravdano, jer mladi – a, za mnoge i nedovoljno kvalitetni – sastav je tek posle velikih problema izbacio Galatasaraj, a u dva susreta nijednom nije dobio Ajntraht iz Frankfurta. Deveti tim na bundesligaškoj tabeli.

„Razočaranje je veliko. Ogromna šteta za nas, bili smo uzbuđeni, hteli da osvojimo Ligu Evrope, ali moramo da čestitamo Ajntrahtu, obe utakmice je bio bolji. Moramo biti kritički nastrojeni prema sebi. Nismo bili dovoljno dobri i zato smo ispali. Ne bih rekao da je ovo neuspeh, jer ne želim da koristim tu reč, mogu samo da konstatujem kako ćemo naučiti nešto iz poraza. Svaki poraz nas još više uverava u naše ideje. Samo je pitanje vremena i strpljenja“, ističe Ćavi, spremajući podlogu za narednu sezonu u kojoj mu je predsednik Laporta nagovestio nekoliko atraktivnih potpisa.

U ovoj, Pjer Emerik Obamejan, Adama Traore i Feran Tores nisu bili dovoljni za pomak. Osim evropske scene i ogromnog zaostatka u prvenstvu, Barselona je rano završila pohod na još dva pehara. U Kupu kralja je dobila samo trećeligaša Linares Deportivo i već u osmini finala zastala nad Atletik Bilbaom, dok je u polufinalu Superkupa (prvoj sanici takmičenja) igranom u Rijadu izgubila od Real Madrida (2:3). Klub koji se redovno pojavljivao u završnim borbama ostao je bez finala, sa saznanjem da je brzo napredovao i još brže se sa te najviše tačke – kad je tukao Atleitko, Napoli i Reala – survao u podrum.

Dovođenje Erika Garsije kao da je Vidržil van Dajk, preklinanje Usmana Dembelea da ostane, povratak Đoana Laporte skoro kao da je će predsednik da igra fudbal. Premalo za veličinu Barse. Čak i kad nije na maksimalnom broju obrtaja, kad je bilo utakmica u kojima se mučio ili uočljivo grešio, Real je za ovakve Katalonce svemirski brod. A oni se prvo prema njemu mere.