Slučaj Antoni, “porez na Junajted“ i legitiman kandidat za najgore pojačanje u istoriji Premijer lige
Vreme čitanja: 3min | čet. 23.01.25. | 13:38
Plaćen je 100.000.000 evra, a ako gledamo samo prvenstvo Engleske, Brazilac je ubeležio više žutih kartona nego golova i asistencija zajedno
Bilo je to leo 2022. godine, uprava je dala svu slobodu Eriku Ten Hagu da selkektira tim kakav mu je potreban za omiljeni mu 4-2-3-1 sistem igre. Svi su čekali Frenkija De Jonga, on na kraju nije stigao, ali daleko od toga da navijači Mančester junajteda nisu imali povoda da krstere Jutjubom gledajući klipove zvučnih pojačanja od kojih su neki bili Ten Hagovi “vojnici“.
Stigao je te sezone još jedan Ajaksov proizvod Lisandro Martinez, iz Fajenorda je Ten Hag doveo Tajrela Malasiju, sasvim sigurno najzvučnije pojačanje bio je Realov Kazemiro, koji je kao jedan od najtrofejnijih vezista u istoriji fudbala potpisao kad su propali pregovori sa De Jongom. Ali najskuplji od svih bio je Antoni, fudbalski plesač sa cenom od 100.000.000 evra koja je pratila lepotu njegovog poteza.
Izabrane vesti
U slučaju Brazilca, potvrdila se ona stara da je lepota prolazna, pa je Antoni od igrača koji je trebalo da diže Old Traford na noge stigao do tekstova o tome da je on legitiman kandidat u izboru za – najgore pojačanje u istoriji Premijer lige.
Nije to laka tema i do definitivnog odgovora teško ćemo doći, jer ima tu i drugih “istaknutih“ nominovanih. Na prvu nam padaju na pamet Endi Kerol u Liverpulu, Nikola Pepe u Arsenalu ili drugi mandat Romelua Lukakua u Čelsiju. Tad je plaćen 113.000.000 evra za osam golova i kontrolu štete u pozajmicama i transferima koji su u klupsku kasu bar vratili nekih 45.000.000.
No, ima i Antoni svoje argumente za raspravu. Jeste počeo briljantno, golovima protiv Arsenala, Mančeser Sitija i Evertona u prva tri meča u Premijer ligi, ali je potonuo tako duboko da je bilo teško i pronaći ga u mulju u koji je zaglibio. Na kraju, ako računamo samo prvenstvene utakmice, ostaće upisano da je igrač od 100.000.000 evra dobio više žutih kartona (10) nego golova (5) i asistencija (3).
Lako je naravno pametovati s ove vremenske distance, mada se i te 2022. znalo da je Ajaks prilikom prodaje tada 24-godišnjeg krila mančesterskom klubu obračunao i “porez na Junajted“. Teško je i poverovati da su Englezi dali toliko para za momka koji u to vreme iza sebe nije imao nijednu sezonu s dvocifrenim brojem golova u nacionalnom šampionatu.
Cena prosto nije ista za ostale i jedan od najbogatijih klubova planete, a Junajted i dalje to jeste. I koliko je to dobro, jer Ten Hag je mogao nemilice da troši, iako je klub punu deceniju bez trofeja, toliko je i loše. Dovoljan dokaz za tu tvrdnju je lista najskupljih pojačanja u istoriji kluba. Na njoj prvi Pol Pogba (105.000.000 evra), Antoni, pa Hari Megvajer (87.000.000), Džejdon Sančo (85.000.000), Romelu Lukaku (84.700.000), Anhel Di Marija (75.000.000)... Sve sami promašaji. Manji ili veći? Nije ni važno, niko nije bio potpuni pogodak, a ovoliki novci ne bi smeli da se daju tek tako.
Antoni će na kraju ostati upamćen kao apsolutna greška. U prvoj sezoni i nekako, u drugoj samo jedan gol u Premijer ligi, jesenas 407 minuta na terenu, računajući sva takmičenja, bez konkretnog doprinosa u prvenstvu naravno, sa samo jednim golom, u Liga kupu protiv trećeligaša Barnslija.
Još u vremene Ten Haga u hijerarhiji su ga preskočili Markus Rašford, Alehandro Garnačo i Amad Dijalo, koji će verovatno biti prvi pik uz desnu aut liniju. Jer i Rašford i Garnačo imaju udvarače sa juga kontinenta, dok Antoni izvesno ide na pozajmicu u Betis.
Niko na Old Trafordu neće za njim plakati. Naprotiv, moliće se samo da se na leto ne vrati. Jer za cenu od oko 10.000.000 evra po golu traži se mnogo više od beskorisnih driblinga u mestu.
A, ako u Betisu Antoni ponovo procveta? To će onda potvrditi da Junajted prosto ima specifičnu težinu i da ne može svako da igra na Old Trafordu. Niti svako može da vodi giganta iz Mančestera. To je verovatno još veći problem.