Špancima ponovo nije bio dovoljan Mundijal da bi osvojili Zlatnu loptu

Fudbalski svet je dobio novog krunisanog kraja - Hari Kejn je prvi put u svojoj karijeri postao osvajač Zlatne lopte Frans fudbala, ostavivši iza sebe iznenađenu špansku javnost. Engleski napadač je u uzbudljivoj završnici na svečanosti u londonskom Teatru Paladium poneo ovo prestižno priznanje, nasledivši prošlogodišnjeg pobednika Usmana Dembelea.

Ugledna Marka piše da se ponovila istorija iz 2010. godine i da Španicima ponovo nije bilo dovoljno to što su osvojili Mundijal da bi njihov igrač podigao Zlatnu loptu. Baš kao što je Lionel Mesi tada odneo nagradu ispred šampiona sveta Ćavija i Inijeste, tako je ovoga puta Kejn nadmašio Lamina Jamala, iako je mladi španski biser bio jedan od onih koji su predvodili svoj nacionalni tim do krova sveta. Jamal čak nije bio ni drugi, nego treći iza Embapea, a kao utešnu nagradu opet je dobio priznanje za najboljeg mladog napadača na svetu.

Kako piše Marka, 100 novinarskih glasova koje je delegirao Frans Fudbal donelo je odluku na osnovu jasnog prioriteta: individualni učinak stavljen je ispred kolektivnih trofeja. Dok je Lamin Jamal imao primat u timskim zaslugama zbog svetske titule, Kejn je iza sebe ostavio nestvarnu sezonu u dresu Bajerna iz Minhena i selekcije Engleske. U periodu od 1. avgusta 2025. do 31. jula 2026. godine, engleski golgeter je postigao neverovatna 73 gola na 65 utakmica, računajući klub i reprezentaciju, čime se približio istorijskom učinku Lionela Mesija iz sezone 2011/2012. Samo u dresu Bajerna upisao je 61 pogodak i sedam asistencija, donevši Bavarcima triplu krunu (Bundesligu, Kup i Superkup), dok je sa Engleskom zauzeo treće mesto na Mundijalu i poneo zvanje petog najboljeg strelca u istoriji svetskih prvenstava sa ukupno 14 golova.

Golgeter iz Londona nije skrivao suze radosnice dok je u svom rodnom gradu primao svoju prvu Zlatnu loptu u karijeri, uz dve već osvojene Zlatne kopačke. Pored zahvalnosti saigračima iz Bajerna i nacionalnog tima, Kejn je imao posebne reči za Totenhem, klub u kojem je trasirao svoj put, ali i za porodicu.
„Ostao sam bez reči. Velika je čast osvojiti ovo priznanje, pogotovo što se ceremonija održava u mom rodnom Londonu. Konkurencija je bila neverovatna i presudili su detalji i naporan rad. Bez mojih saigrača iz Bajerna i reprezentacije Engleske ovo sigurno ne bih uspeo da ostvarim. Napredovao sam kao igrač i ponosan sam što ovaj trofej nosim u Minhen. Moje putovanje nije bilo pravolinijski iscrtano, prošao sam kroz mnogo uspona i padova. Bezuslovna podrška mojih roditelja, koji me nikada nisu pritiskali već su me učili samo da napredujem, bila je ključna. Takođe, ne bih bio ovde bez Totenhema i svih trenera koji su verovali u mene. Moja žena Kejti je moja najveća podrška i osoba koja je najviše žrtvovala za mene. Ovo je trofej za oboje, volim te i ovo ćemo proslaviti. Nadam se da moj primer može nekom da posluži kao inspiracija da nikada ne prestane da veruje u sebe“, rekao je između ostalog Kejn.

Iz organizacije dodele otkrili su da je neizvesnost za osvajanje Zlatne lopte bila istorijska.
"Za prvu dvojicu, Harija Kejna i Kilijana Embapea, razlika je ove godine bila minimalna. Razlika u bodovima između Kejna i Embapea manja je od one koja je bila između Rodrija i Vinisijusa 2024. godine. Tada je iznosila 41 bod, a to ni tada nije bilo mnogo. Ako analiziramo glasove, u reprezentaciji Španije koja je osvojila Mundijal došlo je do podele između Rodrija i Lamina Jamala. Rodri je oduzeo nekoliko glasova Laminu u ovom konkretnom glasanju. Došlo je do određene disperzije glasova među Špancima. Španija je delovala kao kolektiv, zbog čega je bilo teško izdvojiti pojedinačni učinak. S obzirom na to da je Lamin Jamal svetski šampion, ali je postigao samo jedan gol i počeo povređen, članovima žirija je bilo teško da naprave razliku između Španaca i da istaknu nekog iznad ostalih", rekao je Vensan Garsija, glavni urednik Frans fudbala i direktor organizacije Zlatna lopta.