Spinacolino motivaciono pismo saigračima: Ponovo bih sprintao kao protiv Belgije... To su zakoni Azura!

Leonardo Spinacola je bio jedno od najprijatnijih iznenađenja Evropskog prvenstva, ali ga je povreda ahilove titive u četvrtfinalu protiv Belgije udaljila sa terena na koji će moći da se vrati tek kroz nekoliko meseci. Video snimci kako levi bek Rome proslavlja prolaz Italije u finale Eura brzo su postali viralni, a Leo je sam priznao da će imati veću tremu dok bude gledao saigrače protiv Engleske, nego što bi to bio slučaj da može da istrči na teren.

(3,00) Italija (3,05) Engleska (2,80)

Nekoliko sati pred utakmicu koja će odlučiti šampiona Evrope Spinacola je odlučio da motivacionim pismom ubrzga saigračima novu dozu pobedničke energije.

"Pred nama je poslednja bitka", počeo je Spinacola i odmah nastavio: Kada bih mogao da vratim vreme, sve bih isto učinio. Ponovo bih sprintao za tu loptu, uradio bih to još stotinu puta u pokušaju da osvojim metar više na protivničkoj polovini i okrenem utakmicu u našu korist. Nije to ništa začuđujuće. To su zakoni Azura", objasnio je Italijan.

PRELAZZI: Nije ovo taj dan, Đorđo

Nakon utakmice sa Belgijom uspešno je podvrgnut hirurškom zahvatu, da bi zatim doputovao sa ekipom u London. Večeras će sa tribina Vemblija bodriti saigrače kojima je u pismu poručio još nekoliko stari.

“Pomerate granice samo onda kada ste spremni da ponudite svoju dušu saigračima. Povreda me je udaljila sa terena, ali me nije razdvojila od tima. Moj sin Matija koji ima samo tri godine razumeo je zašto tata neće večeras moći da gleda meč sa kućnog kauča. Uzbuđen sam, ne mogu to da sakrijem. Kada sam ušao u avion osetio sam se ponovo rođenim. Za par sati biću sa saigračima na terenu, a onda i na tribinama sa sunarodnicima. Moglo je biti bolje, ali moglo je biti i gore. Pred nama je poslednja bitka, na turniru koji ću zauvek nositi u sebi. Prevalili smo ogroman put od magičnih noći na Olimpiku do hrama fudbala i okršaja sa domaćinom. U mom slučaju, sudbina je dodala još par kilometara putovanja - stazu patnje u Finskoj zbog povrede Ahilove tetive. Sada sam spreman. Osećam da imam još mnogo toga da dam. Vratiću se za par meseci, ali želim da mislim da ćemo večeras sprintati zajedno. Zamišljam Brajana Kristantea, prvog saigrača koji me je tešio posle povrede, kako podiže nešto mnogo značajnije od moje glave. Napred Azuri!", zaključio je Spinacola.