Srbin iz Rijeke: Stric mi u kafiću sredio Hrvatsku, mogli bismo da odgovorimo Zvezdi

Bila je to 2005. godine kada je tadašnji golman Smedereva sa oreolom povremenog reprezentativca Srbije, Dragan Žilić, odlučio da napravi hazarderski posao. Eho ratnih bubnjeva na prostoru bivše Jugoslavije se i dalje čuo, ali je u tom trenutku iskusni čuvar mreže bio dovoljno hrabar, neko bi rekao i lud, da prihvati poziv Rijeke. Bez obzira što je taj deo Hrvatske imao više tolerancije od kosmopolitskog Zagreba I vrlo vatrene Dalmacije.

Postao je Žilić u neku ruku deo istorije Rijeke, a sasvim slučajno njegov naslednik se rodio ili se rađa posle 20 godina na istom podneblju. Kada je Dragan Žilić bio na golu Rijeke taj klub je i dalje igrao na Kantridi, sada je domaćin na Rujevici i sa ponosom ističe da je njegov deo i mladi reprezentativac Srbije Aleksa Todorović.

Pojavio se Todorović na golu srpskoligaša kruševačkog Trajala kao tinejdžer, skrenuo pažnju na sebe i čekao da se kao ozbiljan potencijal otisne dalje. Spominjala se Belgija, Nemačka, javljali su se beogradski večiti rivali, ali je posle 18. rođendana Todorović potpisao za hrvatskog vicešampiona. Bilo je onih koji su smatrali da momak rođen 2004. godine nije dobro preispitao sopstvenu odluku zbog više faktora, ali je on uveren da je na pravom mestu u pravo vreme.

Bez obzira na to što pored trenutno neprikosnovenog Martina Zlomislića mora da čeka šansu.
“Da, zanimljiva je ta moja priča oko dolaska u Hrvatsku, odnosno Rijeku. Kada sam odbranio prvu seniorsku sezonu bilo je mnogo interesovanja. Čekala se Belgija, Nemačka… Međutim, do saradnje sa Rijekom je došlo sasvim slučajno. Moj rođeni stric živi i radi u Sloveniji i jednom prilikom se našao u kafiću sa sportskim direktorom Rijeke Manceom. Pokazao mu je video prezentaciju mojih odbrana, kasnije je gospodin Mance to izanalizirao sa trenerom golmana Rijeke. Odlučili su da me pozovu, čisto da upoznam gradi i klub. Sve mi se svidelo na prvu loptu. Klub je odličan, ima trening centar, uslovi za rad i život takođe”, počinje priču za Mozzart Sport Aleksa Todorović.

16.00: (1,57) Rijeka (3,60) Varaždin (7,25)

Kada se odlučio za jedan od najboljih hrvatskih klubova mladi reprezentativac Srbije je znao da ga Rijeka ne kupuje kao kapitalca. Nego kao momka u koga treba ulagati, kako bi u bližoj budućnosti doneo profit klubu.
“Bilo je onako iznenađenje za mnoge što sam baš izabrao Rijeku. Roditelji i porodica su bili najmanje uzdržani. Verovali su i dalje veruju u ovaj projekat. Videli su ozbiljnost kod ljudi iz Rijeke. Društvo je bilo onako. Pitali su me zašto baš tamo, kako u Hrvatsku… Uskoro su došli ovde kod mene, i danas dolaze povremeno. Videli su o čemu se radi. Na upoznavanju su mi ljudi iz Rijeke pokazali veliki respekt, i meni roditeljima. Svidelo mi se sve. Čekao se samo rođendan, odnosno punoletstvo da potpišem. Pročitao sam i da je Dragan Žilić ovde ostavio ozbiljan trag”.

Iako je sa seniorskim stažom u Trajalu važio za jednog od najtalentovanijih srpskih golmana, dolaskom u Rijeku Todorović je iskusio i drugu stranu medalje. Ne zbog toga što je morao da čeka šansu.
“Kada sam stigao Rijeka je imala dva vrhunska golmana. Pored Zlomislića tu je bio i Labrović. Bukvalno ne znaš koji je bolji, za koga da se odlučiš. Nijanse su u pitanju. Na kraju je Labrović otišao u Augzburg, sada je Zlomislić, reprezentativac Bosne i Hercegovine, neprikosnoven. Sjajan čuvar mreže, mogu mnogo od njega da naučim. Naravno i da čekam da se on proda.. Ja sam po dolasku imao velikih problema sa povredom. Prvo sa patelom, taman kada sam izlečio koleno povredio sam rame. Pauzirao sam, na pozajmici u Orijentu nisam želeo da se zadržavam. Obećano mi je da ću da branim. U Karlovcu sam branio neke mečeve, što mi je mnogo pomoglo”.

Svedok je Aleksa Todorović ozbiljne euforije u Rijeci. Tim Radomira Đalovića je u trci za titulu, ima bod manje od Hajduka, ali i nekoliko ozbiljnih skalpova ove sezone. Rijeka je pravi fenomen uzimajući u obzir broj izlaznih transfera koji nisu oslabili tim.
“Nekada i nama nije jasno kako se uopšte borimo za titulu. Klub je tako ustrojen da na početku sezone nema šampionske ambicije. Ali vremenom shvatimo da možemo. Baš smo se pitali kako ćemo izdržati ovog proleća. Kada je otišao jedan igrač, tipa Niko Galešić, govorili smo nema veze. Ali nas je napustilo nekoliko. i opet smo živi. i to ne da smo živi, nego smo zaslužili da se do kraja borimo za titulu. Hajduk smo lako dobili, ovde je stradao Dinamo. Vrlo smo nezgodna ekipa, znamo da se takmičimo. Sada postoji i druga strana medalje. Mnogo smo bodova izgubili van tih derbija. Da mogu da objasnim zašto je to tako – radio bih vam pomogao. Ali ne mogu. Ne postoji baš racionalno objašnjenjenje. Osim ono standardnog”.