Srce junačko za istoriju kluba i slavu nepostojećeg grada! Trećeligaš pokosio i Leverkuzen

Kosila je Arminija bundesligaše jednog za drugim… Padali su redom Union Berlin, Frajburg i Verder u četvrtinalu. U prvoj rundi i favorizovani drugoligaš Hanover. I došla je po četvrti put u istoriji do polufinala Kupa Nemačke.

A večeras je probila i tu istorijsku barijeru. Ni manje, ni više nego šokantnim trijumfom nad šampionom Nemačke! Trećeligaš Arminija je u Bilefeldu savladala Bajer iz Leverkuzena 2:1 i ispisala najslavniju stranicu u istoriji kluba. Nikada nije bila u šansi da se bori za trofej, a sada ide u Berlin po prvi pehar u istoriji. Protiv Štutgarta ili Lajpciga, saznaćemo sutra.

Malo je reći da je ovo senzacija. Tek četvrti put u istoriji nemačkog fudbala, trećeligaš će igrati u finalu. I to trećeligaš koji je tamo četvrti na tabeli!

Iako je Arminija nanizala pomenute skalpove, protiv aktuelnog šampiona joj niko nije davao šanse. Ali, pune tribine Šuko Arene i junačko srce igrača kao što ime kluba kaže su na kraju potpisali najveće čudo nemačkog fudbala u ovoj sezoni.

Arminija je dobila ime po vojskovođi germanskih plemena Arminijusu koji je negde tamo u devetoj godini prvog veka komandovao čuvenom bitkom u Teutoburškoj šumi protiv Rimljana. Bilo je to jedan od najtežih rimskih poraza koji je na neki način predstavljao i istorijsku prekretnicu jer se nikada više nisu vratili da pokore germanska plemena. Arminijus je odrastao u Rimu kao rob, tamo naučio sve vojne i taktičke veštine, ujedinio zavađena plemena i sravnio sa zemljom moćne rimske legije.

Sa još manjim šansama je Arminija večeras dočekala moćni Leverkuzen. Reč je o klubu koji je u prethodne dve sezone ispao dva ranga. Prvo iz Bundeslige, pa onda i iz Cvajte. A onda je doveden Mihel Knijat, koji je poput Arminijusa ujedinio skromne vojnike beznačajanih fudbalskih prezimena i od trećeg ranga krenuo u pisanje istorije...

Slavlje igrača Arminije (Reuters)

Nije Leverkuzen potcenio Arminiju. Dovoljna opomena su mu bili bundesligaški skalpovi iz prethodne tri runde. Čak je Ćabi Alonso vratio na gol Lukaša Hradeckog umesto Mateja Kovara koji je cele sezone branio kup takmičenja. Izveo je najjači mogući tim koji je imao na raspolaganju sa gomilom reprezentativaca poput Džake, Frimponga, Andriha, Grimalda, Palasiosa, Šika...

Kada su Faramaceuti poveli posle 17 minuta igre, delovalo je da sve ide po planu. Grimaldo je spasao izgubljenu loptu i centrirao na Adlijevu glavu koji je spustio na Tau na nogu i reprezentativnom štoperu je ostao lakši deo posla.

Ali, Arminija je umela da uzvrati i krenula je u pisanje istorije. Izjednačila je nakon samo tri minuta posle sjajne akcije Šnajdera, Opija i Bazija koju je posle slabe inetrvencije Inkapijea krunisao Verl. Leverkuzen je pao u nokduan iz kojeg se više nije digao…

U poslednjim minutima prvog poluvremena, Opi je iz slobodnjaka pronašao Grosera koji je bio brži od Inkapijea i preokrenuo rezultat za delirijum na Šuko Areni! Domaći fudbaleri su sa ludačkim samopouzdanjem otišli na odmor i vratili se na drugi deo čvrsto rešeni da prigrabe istorijsku šansu koja im se ukazala.

Igrali su sjajno, propustili veliku šansu za 3:1 i potom se odbranili u finišu kada je Leverkuzen imao šansu Bonifejsa i stativu Šika. To je bilo sve od Verkselfa. Samo dve napravljene izmene Ćabija ALonsa dovoljno govore koliko je večeras bio beznadežan i koliko je domaćin bio dobar. Ni sedam minuta nadoknade nije bio problem za Arminijine fudbalere. Žurka je mogla da počne…

Arminiju i Bilefeld su često pratili podsmeh i ruganje drugih. Za klub važi da je sinonim jo-jo života jer je često kroz istoriju ulazio, ispadao, vraćao se, tonuo… Iako ima 19 bundesligaških sezona, uglavnom je to bila borba za goli život. Nije izbacio ni neka velika fudbalska imena iako jeste afirmisala Sitijevog golmana Štefana Ortegu ili bivšeg reprezentativca Hajka Vestermana, a tamo su jesen karijera provodili Štefan Kunc ili Bruno Labadija. Najpoznatija stvar kod Bilefelda kao grada je urbana legenda sa početka 90-ih da on zapravo ne postoji i da je sve oko njega jedna velika svetska zavera. Ko zna nekoga iz Bilefelda? Ko zna nekoga ko je bio u Bilefeldu? Niko. Šta ima u Bilefeldu? Ništa. Dobro, ima Doktor Etker za torte i kolače, ali možda je i to izmišljeno. Uglavnom, Bilefeld ne postoji. Tako su protivnički navijači zezali Arminijine…

Ali, od večeras će se na taj klub i grad gledati drugačije i većina Nemačke će biti uz njih kada u Berlinu izađu na teren u finalu Kupa Nemačke i pokušaju da pobedom ispišu istoriju i da kao trećeligaš sledeće sezone zaigraju u Ligi Evrope.

KUP NEMAČKE – POLUFINALE

Utorak

Arminija Bilefeld - Bajer Leverkuzen 2:1 (2:1)
/Verl 20, Groser 45+3 - Ta 17/

Sreda

20.45: Štutgart - RB Lajpcig

***Kvote su podložne promenama