Stari dobri Girasi i čudesni Rajerson - Dortmund odradio više od pola posla, Atalanta šmirala (VIDEO)

Nije gotovo, ali konačan ishod se naslućuje. Više od pola posla odradila je Borusija iz Dortmunda u prvom meču protiv Atalante, dobila sa dva razlike (2:0) i verovatno napravila ključni korak ka plasmanu u osminu finala Lige šampiona. Ni jedan ni drugi tim nisu mogli da računaju na najbolje igrače. Nemcima je nedostajalo pola odbrane, Italijanima jedan od najboljih igrača - Šarl de Ketelare, te najveće pojačanje ove zime - Đakomo Raspadori. Rafaele Paladino na svoje povređene neće moći da računa ni u revanšu, dok Niko Kovač ima čemu da se nada u tom smislu. Još jedan podatak što govori u prilog tome da je domaćin noćas odgradio veći deo posla.

S puno problema susreo se Niko Kovač uoči ovog meča. Sada već tradicionalno klimava defanziva ostala je 'osakaćena' usled povreda kapitena Emrea Džana i njegovog zamenika Nika Šloterbeka - ponajboljeg igrača Milionera već neko vreme. Izostao je i Niklas Zile, te je debi u Ligi šampiona morao da upiše mlađani Italijan Luka Ređani (18), koji je sakupio tek 45 minuta u profesionalnom fudbalu. I pored toga, Borusija je uspela da uspostavi relativno visok nivo odbrambene stabilnosti, da maksimalno iskoristi segmente gde ima prednost - u kreativnom smislu - što je dovelo do toga da se gosti iz Bergama poprilično napate.

Dominirao je domaćin u organizacionom smislu, napravio više dobrih akcija, lepo kombinovao, na momente čak atraktivno - da ne kažemo zadivljujuće - pa je lako još koja lopta mogla da završi iza leđa golmana Marka Karnesekija. Pored strelaca Serua Girasija i Maksa Bajera istakli su se sve bolji i bolji Felik Nmeča, koji izrasta u klasnog vezistu, odnosno čudesni Julijan Rajerson, kome je večerašnja asistencija bila 14. u sezoni.

Ako je Borusija kao retko kada ove sezone bila dostojna fudbalskog Bošljoj teatra u vidu svog velelepnog Vestfalena, za Atalantu bismo mogli da kažemo kako u većem delu susreta nije odmakla dalje od bezličnog, beskrvnog šmiranja. Uzimajući to u obzir, italijanski predstavnik bolje niti je mogao da prođe, niti je zaslužio. Uradio je Paladino sve što je bilo do njega. Na pauzi u svlačionici ostavio nevidljivog Đanluku Skamaku i slabog Berata Đimšitija, međutim nije puno toga dobio. Defanzivno, zapravo jeste. Borusija je u nastavku napravila manje problema Atalanti, no ofanzivno nikakvog napretka nije bilo.

Nikola Krstović nije uspeo da napravi 'apgrejd' u odnosu na Sakamaku, baš kao ni naš Lazar Samardžić kasnije, kada je ušao umesto Nikole Zalevskog. Ruku na srce, srpski reprezentativac dobio je svega 12-13 minuta u finišu, tako da nije ni imao vremena da se istakne.

Pomenuti Zalevski bio je među najboljim igračima Atalante. U prvom delu dve dramatične situcije u šesnaestercu Borusije dogodile su se posle njegovih prodora; često je lopta bila i u Edersonovim nogama, s tim da je malo je prave vajde bilo od toga.