Stojaković nije fer prema Karabeljovu

Janis Karabeljov pošten prema Partizanu, a Partizan nije fer prema Bugarinu. Tako bi u najkraćem mogao da se opiše status veziste u danima kad je glavna tema u Humskoj trener, mada sve što se dešava oko Nenada Stojakovića ne bi smelo da zaseni ono što je ostalo na marginama pre, tokom i po okončanju premijernog meča u kalendarskoj godini, u kome letošnji novajlija nije dobio priliku da bude čak ni rezerva.

Stojakovićevo „nemam komentar“ na pitanje zašto Karabeljova nije bilo u sastavu sa utakmicu sa Radničkim iz Niša je sramota, jer bi trener Partizana, bilo da se zove Marko Nikolić, Aleksandar Stanojević, Savo Milošević ili kako god, trebalo/morao da prokomentariše izostanak fudbalera koji je bio tu kad je struci bio potreban. I kad je bez pogovora izvršavao sve poverene mu zadatke.

Bilo da je starter, bilo da je rezervista, bilo da je štoper u pojedinim fazama meča, bilo da se „spuštao“ do poslednje linije po loptu kako bi započinjao akcije. Na kraju krajeva, Karabeljov je imao intervenciju u večitom derbiju kojom je držao Parni valjak u životu, asistenciju vrednu produžetaka u revanšu protiv Hibernijana, izjednačujući pogodak u Nišu i pobedonosni u Bačkoj Topoli, a ako je reč o utakmicama u kojima je bio redovan na terenu za vreme mandata Srđana Blagojevića, morao bi Nenad Stojaković da se seti kako je Janis igrao čak i levog beka, jer drugih opcija za taj deo terena nije bilo na početku njegovog mandata. Tad je bio dobar, sad odjednom nije i zato izjava „nemam komentar“ nije poštena prema fudbaleru koji je zdrav i koji sigurno ima šta da ponudi ovakvom Partizanu.

U redu, nije ekstrakvalitet, sigurno sa 30 godina nije materijal za prodaju, razumljiva je i potreba kluba da se forsiraju mlađi, ali u situaciji kad je Parni valjak bio prvi na tabeli logično je zapitati se ima li tu i doprinosa Janisa Karabeljova. I zašto je odjednom postao – višak.

Da će tako biti nagovešteno je još pre kraj prethodne godine. Iskusni vezista je čelnicima kluba predočio želju da ode, jer je shvatio da mu se sprema. Na to ukazuje minutaža pod komandom Nenada Stojakovića: na prve dve utakmice, protiv Železničara i Javora bio je starter, na naredne tri rezervista i pošto je razumeo da više nije kao pre – jer je doveden kao želja Srđana Blagojevića – pitao je ljude iz kluba da mu izađu u susret i dozvole odlazak. Uprkos interesovanju Šalkea i Visle iz Krakova, ostao je. Problem je nastao kad mu je rečeno da može da ide, jer je Janis Karabeljov otkazao iznajmljeni stan i pošto odlazak nije realizovan – jer i klub mora da se uključi u realizaciju posla, a nije – izgledao je kao čardak. Ni na nebu, ni na zemlji. Zato se i desilo da po povratku ekipe sa priprema u Turskoj boravi i noći u Sportskom centru „Zemunelo“. Profesionalni sportista!? Bez stana u metropoli kakva je Beograd. Nedopustivo.

I tad je Janis ćutao. Kao što je ćutao tokom meča sa Radničkim, posmatrajući lošu izvedbu saigrača na terenu. Niko ne može da zna da bi sa njim bilo bolje, ali Partizan se olako odriče igrača koji su nagovestili da su, ako ništa drugo, bar stabilni, iskusni i da nisu promašaji. Već je precrtao Gajasa Zahida, sad je skrajnuo i Janisa Karabeljova, budite sigurni da bi se to desilo i Bibarsu Nathu, ali je problem što Izraelcu duguje oko 1.000.000 evra i niko ne želi baš toliko da se igra vatrom.

Ako je opredeljenje da se šansa u kontinuitetu pruža mlađima, jer takve poruke mesecima dolaze iz Humske, zašto je onda doveden 30-godišnji Saša Zdjelar? Još važnije: Saša Zdjelar sigurno nije igrač koji će da sedi na klupi. Još manje na tribinama. A tek neće da ćuti. Niti bi trebalo. Takav karakter je potreban ovom timu.

Samo, ko onda ispašta?