STRAHINJA ERAKOVIĆ – A mogao je da igra tenis ili za Australiju u tandemu sa Degenekom...

Svi oni koji u stanju euforije čekaju Mundijal u Kataru, prelistavajući fudbalske spomenare, treba da budu pošteni prema sebi. Malo ko je verovao da će Strahinja Eraković skočiti do sazvežđa reprezentativnog fudbala, posle prvih paritura u seniorskom dresu Crvene zvezde. Bio je večiti derbi u oktobru 2020. godine, bio je i prvi veliki kiks Čupe... Ali ne postoji bolji primer od popularnog Čupe na koji način treba Crvena zvezda da se ophodi prema deci iz klupskog inkubatora.

Tu jednu grešku zamračili su serije dobrih igara u kontinuitetu, koje su naterale Dejana Stankovića, posle duela sa Glazgov Rendžersom, da kroz osmeh prokomentariše kako je srpski fudbal dobio novog Alesandra Nestu, i da Erakoviću trenutno nedostaje “samo 200 grama tehnike”.

Štoper Crvene zvezde biće jedini predstavnik Mozzart Bet Superlige u selekciji Dejana Stankovića, čime je nadogradio neverovatan dvogodišnji uspeh. Na poziciji štopera u Crvenoj zvezdi delovao je kao u pionirskim ili omladinskim danima. Tada je bio suviše dominantan, iako je igrao sa godinu ili dve starijim momcima. Uzimao loptu lagano, čitao igru, demonstirao umetnost defanzive.

"SA ŠEST GODINA STARIJIM BRATOM DRAO KOLENA"

Dovoljno za poziv u reprezentaviju i prvi Mundijal koji su sa ushićem dočekali u porodici Eraković. Otac Željko prisećao se ne baš lakih trenutaka u odrastanju Zvezdinog bisera, posebno dečačkih dana na ulicama Batajnice kada je morao da se odvoji majke.

“Znate kako, pre nego što je došao u Crvenu zvezdu Strahinja je karakter pobednika i borca izgradio u našoj ulici. Već kada je imao četiri godine vodio je ljute borbe sa šest godina starijim bratom. Voleo je da sa njegovim društvom igra fudbal, mada je moj stariji sin u tom društvo bio jedan od najmlađih. Voleo je da pobeđuje starije, mada jsu ga odrana kolena pratila kroz celo detinjstvo”, kaže za Mozzart Sport Željko Eraković, inače poznatiji Delija iz Splita.

Strahinja kada je imao četiri godine

Morala je i sudbina da se umeša, onaj nekinevidiljivi faktor koji će Strahinji i porodici Eraković u poslednje tri godine stalno slati poklone.

“On je kao klinac pokazivao ozbiljan talenat kada je u pitanju tenis. Srećom završio je u fudbalu. Imao je sreću da je, igrajući za školu fudbala Lola iz Batajnice, na jednom turniru pobedio Zvezdu. Već sutradan ga je Tomislav Milićević pozvao na trening u Ljutice Bogdana”.

TEŽAK RASTANAK SA MAJKOM, ALI PORODICA JE OSTALA U SRBIJI

I pre nego što je debitovao za seniorski tim Crvene zvezde Strahinja je imao zavidan CV. Znalo se da pripada grupi najtalentovanijih igrača omladinske škole, redovan je bio na spiskovima mlađih selekcija Srbije, davao golove u derbiju, nosio kapitensku traku.

“Kada je dobio poziv iz Crvene zvezde naša porodica je bila na dobrom putu da se odseli u Australiju. Moja supruga ima njihov pasoš, takođe i Strahinja. Baš je bila velika dilema pred nama. Ostati ovde zbog Strahinje ili otići. Presudilo je to što smo veliki zvezdaši, doneli smo tešku odluku da Strahinji damo šansu da pokaže šta može i ispriča svoju fudbalsku priču. Bilo je ljudi koji su nam se smejali. Kao što ne iskoritite šansu da odete u Australiju. Srećom, ostali sm ovde”.

Bili su to teški dani za porodicu Eraković, bez obzira što je Strahinja gazio po terenima podno južne tribine Marakane.

“Moja supruga je otišla u Australiju. Zamislite sada dete od devet godina koje se pozdravlja sa majkom na aerodromu. To je jako teško za gledanje. On je to muški podneo. Bio je to težak period za našu porodicu. Razdojili smo se 2010. godine, supruga je bila tri godine u Australiji, potom sam ja otišao i ostao do 2019. godine”.

U petlićima Crvene zvezde (Strahinja je treći u gornjem redu s desna)

Otkrio nam je Eraković senior još jedan zanimljiv podatak.

“On je 2019. godine imao poziv FS Australije da dođe na okupljanje njihove mlade reprezentacije. Odbili smo to. Odnosno odbio je Strahinja, shvatio sam to posle kratkog razgovora sa njim. On je već u kadetima kod trenera Mirka Bunjevčevića ušao u neku pravu priču. Videlo se da može da postane neko i nešto u fudbalu. Trener Bunjevčević mu je baš prijao”.

Ponos izbija iz rečenica glave porodice Eraković.

“Meni je najvažnije da je ostao i dalje skroman kakav je bio. I dalje se druži sa drugarima iz omladinske škole. Oboža svog buldoga Tokija”, jasan je Željko Eraković.

"ON JE IMAO NAJVEĆU ŽELJU DA SE SPUSTI U RUPU"

Kao treneru i fudbalskom radniku, Mirku Bunjevčeviću, izuzetno imponuje što je ostavio ozbiljan trag u razvoju trenutno jedne od većih nada srpskog fudbala i defanzivcu koji u budućnosti može da postane okosnica državnog tima.

"Bio sam mu trener u pionirima i kadetima Crvene zvezde, neke tri godine. Strahinja je praktično dete obojeno u crveno-belo, kao i njegova čitava porodica. Upoznao sam ga u pionirima, bio je kapiten, odmah se videlo da će da izraste u pravog vođu i lidera, sjajnu ličnost i ozbiljnog igrača. Veliki je radnik, uvek je bio vredno i radno dete. Odlazak na svetsko prvenstvo je velika nagrada za što je uradio do sada, kao i za njegovu divnu porodicu, sa kojom sam blizak. Ali, ovo je tek njegov početak. Biće još svetskih prvenstva i velikih utakmica, ima mnogo prosora da još napreduje i izraste u još boljeg igrača".

Pobednički karakter, radna etika i velika motivacija, ključni su za sazrevanje Strahinje Erakovića tokom tih najranijih dana.

"Kako bih rekao, ključna je bila ta njegova ljubav prema fudbalu i Zvezdi. Ogromne ambicije i velika da se spusti u tu "rupu", zaigra na Marakani. Sva ta deca imaju istu želju, ali njegova je bila nenormalno velika. Jasno je pokazivao da je na putu da napravi veliku karijeru, koja je sada već dobra. On je rođeni lider, još tada kada sam ga vodio u pionirima i kadetima bio mi je produžena ruka na terenu. Uvek je karakter bio pobednički. Kroz utakmicu i treninge, kroz razgovor, pokazivao je da izuzetno hrabar. U ovom trenutku je tehnički i taktički otišao prilično daleko, za ozbiljan fudbalski nivo".

Imao je vatreno krštenje u seniorskom timu, bledo izdanje u večitom derbiju, na koji se nadovezala i greška u meču sa Inđijom. Ipak, Dejan Stanković mu je ukazao poverenje, nije ga sklonio, već ga dodatno izgurao, što se ispostavilo ključnim u njegovom finalnom sazrevanju na seniorski fudbal.

"Zvezda je veliki tim, istrpeli su ga, iako suštinski Zvezda ne trpi greške, mora da pobeđuje jer su titule najbitnije. Napravili su fudbalsko blago, stvorili velikog igrača od svog deteta, to ni sa čim ne može da se meri".

Sa kućnim ljubimcem

Strahinja je pokazao da podjednako dobro može da igra u sitemu i sa dvojicom i trojicom štopera, pa i na desnom beku, kao u evropskim mečevima ove sezone.

"I tu se jako dobro snašao, odmah je pokazao da više nije bonus, već je igrač na koga Zvezda može da računa. Stasao u prvom timu. Ovo je kruna, daj Bože da dobije priliku da zaigra i na Mundijalu. Ali i da se to ne dogodi biće mnogo prilika da se to dogodi u budućnosti".

Nema sumnje da se bliži trenutak u kom će Eraković morati da napravi naredni iskorak u svojoj karijeri. Tada će biti važno odabrati novu sredinu u kojoj bi nastavio svoj razvojni cikljus.

"Holandija i Belgija su zemlje koje prijaju mladim igračima i u kojima bi dodatno napredovao, ali siguran sam u da već sada može da zaigra ligama petice. Lično, voleo bih da gledam u Engleskoj, kao mog Gorana koji je nosio dres Totenhema. Zvezda neće lako da ga pusti, jer joj treba snažan tim za Ligu šampiona naredne sezone. Jasno je da su transferi izvor prihoda, ali u Zvezdi će proceniti da li je sada pravi trenutak ili za godinu ili dve. Premijer liga je najveći izazov, tu ste na fudbalskoj mapi, to je prava fudbalska izložba. Eto, to je neka moja želja".