Sutra umesto 10 ćevapa ide 11

Bosna i Hercegovina će sutra u penziju ispratiti najvećeg kojeg je imala u fudbalu. Svaka čast nekim ranijim jugoslovenskim generacijama, Safetu Sušiću, kasnijim bh. reprezentativcima poput Salihamidžića, Barbareza, Pjanića… Ali, niko nije simbol bosansko-hercegovačkog fudbala kao Edin Džeko.

Popularni Dijamant će sutra poslednji put u karijeri obući dres reprezentacije čiju je istoriju pisao. Bio je glavna zvezda ekipe koja je 2014. prvi put otišla na Mundijal, a bio je i kapiten ove druge uspešne generacije koja je učestvovala na minulom Mundijalu i beleži sjajne rezultate i sada u Ligi nacija. Baš u tom takmičenju će sutra Džeko odigrati poslednji meč u dresu Zmajeva. Na Bilinom polju u Zenici će poslednji ples imati u okršaju protiv Švedske i sa 40 godina staviti tačku na reprezentativnu karijeru koja traje skoro dve decenije.

Koliko je Džeko poseban za Bosance (malo manje za Hercegovce), govori i gest Udruženja sarajevskih ćevabdžija. Kao što je on sinonim i simbol za bh. fudbal, tako su i ćevapi simbol Sarajeva i Bosne i Hercegovine. Pomenuto Udruženje je rešilo da sutra na poseban način oda priznanje odlazećem kapitenu tako što će ćevabdžinice u Sarajevu služiti 11 ćevapa na porudžbine sa “10 u pola”. Čuvena ‘desetka’ sa roštilja će sutra prvi put u istoriji zapravo postati ‘jedanaestica’ zbog broja na dresu koji je Džeko nosio u nacionalnom timu.
“Jer, Edin nije bio samo broj 11. Bio je čovek uz kojeg smo slavili, tugovali, verovali i ponosili se. Njegovi golovi, utakmice, pobede, ali i način na koji je predstavljao Bosnu i Hercegovinu, ostavili su trag koji će biti teško ponoviti. Zato smo želeli da napravimo nešto što je naše, sarajevsko i jednostavno. Nešto što pripada gradu u kojem se ćevap jede s posebnom ljubavlju i u kojem se o velikim ljudima uvek priča uz pola somuna, luk i čašu razgovora”, poručili su iz Udruženja sarajevskih ćevabdžija.

Džeko na današnjoj konferenciji za medije uoči sutrašnjeg meča nije komentarisao gest ćevabdžija, ali je naširoko pričao koliko je ovo sve posebno za njega.
“Teška utakmica za mene lično, ali na kraju je sve oko reprezentacije. Osećam se malo zbunjeno… Definitivno želim da uživam, ali i da ostvarim dobar rezultat što je najvažnija stvar za mene i uvek je bila. Daćemo maksimum iako će utakmica biti malo emotivna. Reprezentacija mi znači sve. Igranje za reprezentaciju protiv najjačih reprezentacija sveta mi predstavlja nešto veliko. Zenica je posebna, Zenica je naš dom, ima posebno značenje, tu smo navikli da igramo. Kako se približava utakmica, sve sam emotivniji i osećam neki pritisak u grudima. Onaj dečački osećaj. Reprezentacija sama po sebi je emocija, biće tih emocija i posle mog igranja za reprezentaciju, ali na neki drugi način kao navijač. Sasvim sam siguran da će ti igrači sa kojima još igram i koji ostaju u reprezentaciju, nastaviti mojim stopama. Biće teško sakriti emocije pre i nakon utakmice, ali kad krene meč, to sve staje. Nije ovo revijalna utakmica”.

Mnogo je onih koji bi ga i dalje rado gledali u dresu Zmajeva, ali Džeko se ne igra sa tako bitnim odlukama…
“Ovo je taman. Ne bih odlučio da to nije. Čvrsto sam rešen. Dušan Tadić je mlađi od mene, oprostio se malo ranije, bilo je prostora da se vrati i da pomogne i meni je to sasvim u redu. Ako on misli da ga nacija treba, to je po meni legitimno. Ne samo za Dušana nego za sve. Ja sam malo stariji tako da tu nema prostora i vremena za nešto drugo. Znam koliko sam dao, znam da je to moj maksimum i ono što je do ovog momenta pomagalo reprezentaciji Bosne i Hercegovine. Ostavljam ekipu u dobrom stanju, s dobrim momcima koji su me nagovarali da ostanem još. Nije im drago što idem, to su moja mlađa braća, ali ostavljam ih samo na terenu i nikako drugačije”.

Plasman na dva Mundijala je nešto što će najviše pamtiti.
“Dva svetska prvenstva su nešto što će mi najviše ostati u sećanju. To je kruna kvalifikacija, nešto najlepše što se desilo za mene i za reprezentaciju Bosne i Hercegovine. Bilo je dosta golova, ima taj prvi, taj posljednji koji je bio jedan od najemotivnijih, ali vidjećemo. Ima tu dosta golova koji su bitni, ali taj protiv Velsa ima najveću snagu i emociju. Razmišljao sam šta i kako, znajući da ću na početku u Šalkeu gledati da se polako uvodim u ritam jer sam imao povredicu protiv Amerike na Mundijalu. Više iz tih razloga sam gledao kad da budem najspremniji i kad mogu da pomognem”, objasnio je zašto je odlučio da propusti prva dva meča u Ligi nacija i oprosti se baš protiv Švedske.