Sve je to normalno: Orlovi kardinalnim greškama pobedili sami sebe

Prolaze godine, decenije, ali Srbija (nekad Jugoslavija) ne ume protiv Rusije. Mogu baćuške da prespavaju dobar deo utakmice, mogu Orlovi da drže loptu do beskraja, ali na kraju se sve završi pobedom fudbalera iz najveće zemlje sveta.

Poznata priča ponovila se i u prvom kolu drugog izdanja Lige nacija. Rusija je samo malo dodala gas u pravom trenutku, dočekala tradicionalni set grešaka srpske odbrane i pokazala zašto je za klasu ispred Orlova – 3:1 (1:0). Prelazak u viši razred u odnosu na prošlo izdanje Lige nacija neće proći bez gorkih pilula. Prva je progutana u Moskvi.

Ipak i pored blede igre Orlova, dve činjenice moraju se imati na umu: od srpskih igrača koji su istrčali na teren, samo je Strahinji Pavloviću počela liga, ali on još nije debitovao za Monako. I drugo, ovo je bilo prvo okupljanje širom Evrope raširenih srpskih fudbalera posle devet meseci, zaigrali su u potpuno novoj formaciji i nije bilo ni očekivano da sruše u Moskvi Ruse, koji su, iako bez nekoliko standardnih prvotimaca, u punoj takmičarskoj formi.

Uz sve te olakšice, mora se, ipak, priznati da izdanje na VTB stadionu u velikom delu meča nije oduševilo. Bilo je „milion“ grešaka u poslednjoj liniji i skoro svaka je surovo kažnjena, igralo se presporo, sa premnogo pasova unazad, dok je ofanzivni trio često bio potpuno odsečen od lopte. Sve su to elementi na kojima će morati dobrano da se poradi, ako Tumbaković ostane pri tome da ovu formaciju priprema za oktobar i meč godine protiv Norveške u Oslu.

Utisak broj jedan je taj niz ozbiljnih kikseva u poslednjoj liniji. Gorostasni Artjom Dzjuba je dobio sve bitke sa srpskim defanzivcima, koji su mu čak i poklanjali šanse, pa na kraju i gol za konačnih 3:1. Grešio je Maksimović, grešio Pavlović, poželeće da što pre zaborave ovaj meč. Jer neće imati po čemu dobrom da ga pamte.

Ni lopta nije slušala Orlove, pogotovo se po kapitenu Tadiću videlo da takmičarski meč nema u nogama još od marta, jer mu se fudbal nije lepio za stopalo kako samo to njemu ume. Mada se razigrao posle sat vremena meča, prodisao je, imao nekoliko dobrih poteza, ali od njega se očekuje mnogo više. I Sergeju je lopta bežala, nedostajalo je tačnih pasova, a od njih dvojice sva kreacija zavisi.

Pogotovo u prvom poluvremenu veliki problem je bio protok lopte. Kako je doturiti do trojice najofanzivnijih igrača. Fudbalska filozofija Ljubiše Tumbakovića je celog života bila da se igra na posed, da se drži lopta, ali previše je bilo pasova unazad, presporog otvaranja, odigravanja, manjka ideje.

U drugom delu je bilo bolje, pogotovo posle golova, kada se oraspoložio Tadić, a Srbija je došla do gola iz akcije kakve su tipične za ovakvu formaciju: Lazović se probio s boka i poslao loptu na peterac, na zicer Mitroviću, koji takve šanse ne promašuje.

Šteta je što je Filip Đuričić pred sam kraj promašio kolosalnu šansu da upiše gol u reprezentativnom dresu, da poraz učini makar podnošljivijim.

Za izdanje u Moskvi Srbija nije zaslužila prelaznu ocenu, ali šansa za popravni je u nedelju. Na Marakanu stiže Turska, pobeda je imperativ da se makar podigne brada pred oktobar i put za Norvešku.

RUSIJA - SRBIJA 3:1 (0:0)

/Dzjuba 48pen, 82, Karavajev 69 - Mitrović 79/

Stadion: VTB Arena (Moskva)

Sudija: Vili Kolum (Škotska)

Žuti kartoni: Pavlović, Ni.Maksimović (Srbija)

RUSIJA (4-3-3): Šunjin - Fernandez, Semenov, Džikija, Žirkov - Zobnin, Ozdojev, Jonov - Karavajev, Bakajev (od 68. Mirančuk), Dzjuba. Selektor: Stanislav Čerčesov

SRBIJA (3-4-2-1): Dmtrović – Milenković, Ni. Maksimović, Pavlović (od 64. Kolarov) – Lazović, Ne. Maksimović (od 85. Ljajić), Gudelj, Kostić – Milinković Savić (od 64. Đuričić), Tadić – Mitrović. Selektor: Ljubiša Tumbaković