Svetla tačka mučne noći u Leskovcu

Mnogo toga može se zameriti Draganu Stojkoviću kao selektoru, ali da je za meč odluke sa Albanijom zvao najbolje igrače koje Srbija trenutno ima - jeste. Ima pojedinaca koji zaslužuju da im se ime nađe na spisku igrača za nacionalni tim, ali da neko ko bi osetno pravio razliku svojim prisustvom na terenu nedostaje - teško. Po formi, kvalitetu, minimalne su promene koje bi mogle da budu napravljene.

U mučnoj noći u Leskovcu Srbija je doživela jedan od najvećih poraza u svojoj istoriji. Igra bez ideje protiv direktnog konkurenta za drugo mesto i baraž u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo je nešto nedopustivo. Ceh je platio selektor, koji je u poslednjem vođenju reprezentacije predstavio čak petoricu debitanata. Uvođenje Vasilija Kostova i Dejana Zukića da gase požar petanestak minuta pre kraja mogu se posmatrati kao alibi izmene (mada u tom trenutku zaista nije bilo boljih opcija koje bi mogle da prodrmaju ekipu), Andrej Ilić je imao tek nekoliko minuta da pokuša nešto, dok su se Veljko Milosavljević i Aleksandar Stanković našli u startnoj postavi. Nažalost, štoper Bornmuta nije imao debi kao u Premijer ligi, kad je odigrao fantastično protiv Brajtona. Pritisak je učinio svoje, pa je mladi štoper ceo meč bio u grču.

Za razliku od Milosavljevića, Stanković je imao vrlo dobro izdanje. Igrao je u oba smera, pokušavao da gura loptu unapred, nekoliko puta probio odbranu rivala dodavanjima u prostor za krila, stigao je i da interveniše pred našim golom kada je u poslednjem trenutku zaustavio Manaja u šansi za 2:0. Igrao je sa samopouzdanjem koje je sinoć nedostajalo Orlovima. Da je bilo više takvih igrača, verovatno bi i rezultat bio bolji.