Tim nezrelih igrača poveren nezrelom treneru: Mota uči vožnju u luksuznom automobilu

Tim za Ligu Evrope. Možda. Kako izgleda, pre će biti za Ligu konferencije. U Ligi šampiona je pokazao koliko (ne) može, a posle eliminacije iz tog takmičenja da nije sposoban da se nadmeće za još jedno učešće u eliti. Mikele di Gregorio, Federiko Gati, Lojd Keli, Veston Mekeni, Niko Gonzales, Kenan Jildiz, Pjer Kalulu, Teun Kompejners...  I tako u nedogled, niko nije igrač dostojan Juventusovog dresa ili svega što bi velikan iz Torina trebalo da predstavlja. A valjda neće, zarad italijanskog fudbala, fudbala uopšte, sporta generalno, opet da se ušunja u Ligu šampiona, jer ne liči ni na šta.

Crno-beli su sramotnim izdanjem protiv Atalante pokazali da im svetlija nijansa dresa u ovom trenutku ne pristaje i da je, kako je konstatovalo uredništvo torinskog Tuto sporta, „budućnost Juventusa crna“. Sa ovim igračima, ali i sa ovim trenerom, neće biti velikih rezultata kakvim se navijači nadaju. Ako je postojala iskra na kojoj se gradio optimizam onda je posle poslednjeg meča nedeljnog programa 28. kola Serije A ugašena i Alijanc stadion je pretvoren u pepeo (0:4).

Bruka Juventusa kakvu klub nije pretrpeo 58 godina sugeriše da je projekat vraćanja na nekadašnje staze negde debelo omanuo. Pogrešilo se u startu i kad osnova nije valjana onda je kuća trošna.

„Razlog je u prirodi projekta: tim nezrelih ljudi poveren je nezrelom treneru. Previše je to za dres Juventusa za koji je, sedam meseci posle ustoličenja, Tijago Mota shvatio da je težak. Da budemo jasni: filozofija podmlađivanja tima, s ciljem da se obuzdaju troškovi, bila je i ostala prihvatljiva i za pohvalu, ali razmišljanje o izgradnji Juventusa bez igrača sa iskustvom i karakterom, izgleda nepromišljeno. Neiskustvu tima, Mota je dodao i svoje. Njegove uloge su pomešane baš kao i formacije. Nije izgradio grupu, kasno je razumeo poteškoće i potrebe konteksta u kome se nalazi. On je i dalje dobar trener po potencijalu, koji može da postane sjajan, ali uči vožnju i to radi sa luksuznim automobilom, koji je već dosta ulupao i rizikuje da ostane izubijan“, slikovito ističe Tutosport.

Ono protiv ekipe iz Bergama je zaista predstavljalo poniženje. Tačno je da je reč o tek drugom porazu Juventusa u prvenstvu, međutim, saznanje da je pobedio u samo 13 od 28 mečeva i da je na mnogima izgledao neuverljivo stavlja sumnju iznad ovog tima i mogućnosti Mote, najavljenog kao spasioca pošto je Bolonju uveo u Ligu šampiona.
„Duel sa Atalantom je predstavljao test i Juve je pao. Još jednom. Svaki put kada bi se tim Tijaga Mote suočio sa mečom u kome nije smeo da priušti grešku, podbacio bi. I to katastrofalno: Milan u Superkupu, PSV u Ligi šampiona, Empoli u Kupu Italije i Atalanta u noći koja je mogla da rehabilituje sezonu, a pretvorila se u još jedno tehničko i moralno poniženje. Drugo u 11 dana. Budžet projekta koji je pokrenut u leto je nepopravljivo negativan“, dodaje isti list.

Od 22. oktobrta 1967. kad ga je gradski rival Torino porazio istim rezultatom kao Atalanta, Juventusu se nije desilo da izgubi razlikom od četiri gola pred svojim navijačima. Zato je razumljivo što su besni. Mada, bili su i pre početka susreta negativno nastrojeni prema upravi, zbog načina na koji vodi klub i neraščišćenih računa iz bliske prošlosti (problema bilo i protiv Empolija i protiv Verone), a onda su se okrenuli i prema igračima i treneru.

Mota (Reuters)

Protesti tifoza su počeli pošto je Mateo Retegi realizovao jedanaesterac, a onda se pojačavali, pre svega na račun rukovodilaca, da bi ekspres lonac nezadvoljstva proključao u drugom poluvremenu i kako je Atalanta davala golove tako su se tribine praznile. Na kraju je ličilo da Juventus nikog ne zanima. Niti publiku, makar onu koja je ostala, interesuju izgovori kakve bi im ponudili Manuel Lokateli ili Di Gregorio. U jednom trenutku su pošli na Kurvi sud, ali kad su videli netrpeljivost, kapiten i golman su se predomislili. Naročito posle eksplicitne poruke: „Sramite se“!

„Još jedna ponižavajuća partija i besni navijači“, precizira Gazeta delo sport u izveštaju sa utakmice.

Deluje da je izvorište njihove frustracije u tome što im niko nije rekao da će biti ovako loše. I što niko ne pomišlja da kaže da je kriv. Trener kao da živi u paralelnom svetu i vidi ono što drugi ne vide.

„Tužni smo i razočarani, ali bar sada nećemo više da pričamo o priči zvanoj Skudeto“, bez blama je rekao Mota posle poniženja od Atalante.

Ruku na srce, da je kojim slučajem Juve slavio izazavo bi Inter i Napoli i šampionskoj trci, ali sad nema pravo da priča o njoj. Baš kao što je van svake pameti što Mota pokušava da poraz opravda penalom za 0:1.

„Posle jedanaesterca, za koji verujem da je diskutabilan, utakmica je postala veoma teška iz naše perspektive. Izgubili smo kontrolu. Znali smo da će Atalanta čekati naše greške. To se desilo i prilikom drugog gola. Iskoristili su naše greške. Razočarani smo, jer mi smo Juventus. Opet, ovaj tim ima ogroman prostor za rast. Neću praviti scene, jer nisam takav. Ozbiljan sam i pošten čovek, prepoznajem superiornost našeg protivnika. Tužan mi je i žao mi je, ali moramo imati snage da još jednom krenemo napred“, dodao je Tijago Mota.

Navijači bi da se Alegri vrati (Reuters)

Sa ovakvom retorikom neće daleko dogurati. Pitanje je da li i do kraja sezone. Ako Juventus planira da ga smeni, a čak i to provejava kao opcija, postoji mogućnost da do završetka Serije A na klupu sedne Igor Tudor u vidu privremnog rešenje. Sportski direktor Kristijano Đuntoli mora da razmisli da li nastavlja sa Motom koji je podbacio ili će se za narednu sezonu okrenuti nekom bolje kotiranom treneru sa evroskog tržišta.

Mediji bliski crno-belima uveravaju da bi Đuntoli mogao da krene po Roberta de Zerbija, oni malo nerealniji pominju i Antonija Kontea, mada je teško zamisliti da bi sadašnji stratezi Marselja i Napolija tako lako odstali od poslova u klubovima koji makar izgledaju pristojno i timovi su im napadački potentni da bi rizikovali epizodu u Juventusu. Ima i onih koji su na tribine doneli portret Masimilijana Alegrija predstavljenog kao sveca, dok pojedini smatraju da Đanu Pjer Gasperiniju trebalo dati još jednu veliku šansu u velikom klubu. Mada, Gasp je Atalantu učinio velikom. Dovoljno velikom da predstavlja u njegovom bioskopu emituje horor film, posle koga su svi u crno-belom delu Torina užasnuti.