Trener meseca Aleksandar Stanković: Igrači su najzaslužniji, pre svega jer me trpe

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Pazara)

Obično su se Pazarci sporije budili iz zimskog superligaškog sna, pa bi, gotovo po pravilu, njihov bodovni saldo na startu proleća delovao skromo. Jedan takav, lošiji ulazak u drugi deo prvenstva koštao ih je izlaska u Evropu pre osam godina. Ova polusezona je, ipak, izuzetak, bez obzira na jučerašnji prilično težak poraz na stadionu Rajko Mitić (1:5).

Trijumf nad TSC-om (2:1) na Džaizkoin areni, pa bod na istoj adresi protiv niškog Radničkog (0:0), koji je prethodio pobedama nad Napretkom u Kruševcu (1:0) i Mladosti GAT u Novom Pazaru (1:0). Tih 10 od mogućih 12 bodova, uz četiri data i samo jedan primljen gol, promovisale su Aleksandra Stankovića u trenera meseca februara.

Stankovićev tim je u martu već doživeo dva poraza, ali to nije promenilo kompletan februarski utisak o igri njegove ekipe, koja se nalazi na visokoj šestoj poziciji, sa već obezbeđenim učešćem u plej-ofu.

"Ušao sam u elitu sa Metalcem pre tri godine u Mozzart Bet Superligu, ali prvi put dobijam neko značajno trenersko priznanje. Iskreno, bilo mi je drago kad sam saznao. Čak sam i u pripremi utakmice sa Spartakom u Subotici spomenuo to igračima. Oni su najzaslužniji, pre svega jer me trpe. Znam da sam detaljista, vidim da sam ponekad dosadan sa insistiranjem na nekim stvarima. Pre svih, zahvaljujem njima i klubu na podršci koju imam sve vreme. Iskrena zahvalnost i našim navijačima. Koliko god ovo da traje, nikada neću zaboraviti kad su skandirali moje ime, a relativno kratko sam tu. Trudiću se, stvarno, da 'pocepam'. Jedino što volim je rad. Zajedno sa asistentima, trudiću se da uvek dam celog sebe. Pazar kao grad i publika, koja je uvek na 100 odsto, zaslužuju da pobeđujemo. Drago mi je, počastvovan sam", kreće Stanković priču za Mozzart Sport.

Vladimir Gaćinović sa pazarske klupe podigao je pehar kao najbolji trener minulog avgusta, a da je imao malo više vremena na raspolaganju moguće da bi isto učinio i Damir Čakar. Tajna je…

"U grupi, to govorim od početka. Ciljano su birani igrači, po nekim karakternim osobinama. Tajna je u tom zajedništvu, ambicijama. Kad je selektirana ekipa, ti momci su dovedeni s ciljem da budu u sredini tabele, da izbore plej-of. Desilo se to što se desilo - super! Oni prate tu novu ambiciju, a jako je teško iz kola u kolo biti na maksimumu. Zbog toga mi je drago što smo u četiri kola tokom februara imali dobar bodovni saldo. Verujem da ćemo do kraja prvenstva da budemo u dobrom ritmu", veli 42-godišnji stručnjak.

"UJUTRU KAD SE PROBUDIM, PRVA MISAO JE - FUDBAL"

©MN Press

Za sebe kaže da živi fudbal i da svojim saradnicima 24 sata dnevno govori da se bore za ono o čemu svakodnevno najviše razmišljaju.

"Ljudi u fudbalu i uopšte sportu logično je da misle samo o tome, naravno i o porodici. Moja prva misao ujutru je fudbal. Težak period je iza mene. U Metalcu su mi se desile lepe stvari, dohvatio sam težak cilj i onda, kad svako od mladih trenera želi da bude na superligaškoj sceni, doneo sam tešku odluku. Bila je prava. Fudbal je odneo dosta po pitanju porodice. Stigle su četrdesete, a supruga (koja radi u Berlinu) i ja nismo kvalitetno poradili po pitanju dece. To je razlog što sam otišao, u trenutku kad je sve delovalo bajkovito. Mislim da mi je to dalo još veću energiju. Do narednog posla u niškom Radničkog prošlo je gotovo cela godina. Poziv je usledio u teškom momentu, kojeg u prvi mah nisam bio ni svestan. Ma, svi ti izazovi su me ojačali. Borili smo se grčevito za opstanak, a bilo je dosta problema unutar ekipe. Na kraju smo sve izdržali. Nakon toga rođenje deteta, baš na dan kad napuštam Niš. Dobili smo Milu. Supruga je u inostranstvu, potrebna joj je pomoć. To je značilo da predstoji nova pauza", vraća film Stanković.

Tu pauzu umalo da prekine prošlog leta.

"Imao sam dve ponude iz Mozzart Bet Superilge i jednu iz Mozzart Bet Prve lige. Ćerka se bližila prvom rođendanu, razmišljao sam puno kako bi to moglo da funkcioniše. Stigao je krajem godine poziv Novog Pazara, drugi po redu. Prvi put su me zvali posle Metalca, ali već sam objasnio zašto nisam hteo da radim. U dubini duše, jako sam želeo da budem trener Novog Pazara. Znaju to moji prijatelji, od kojih su neki i Pazarci. Kad god sam ovde vodio utakmicu, prijalo mi je. Nema veze što ovdašnja publika baš i ne gotivi gostujućeg trenera. Voleo sam tu euforiju i strast prema klubu, fudbal se igra zbog toga. To retko gde u Srbiji možeš da doživiš. Mi nismo Zvezda ili Partizan, ali konstantno imamo podršku od par hiljada ljudi. Recite mi gde to još ima u našoj ligi. To je ono što bi svako poželeo. Pripala mi je čast, presrećan sam. Za sada ide jako dobro, nadam se da ćemo nastaviti. Voleo bih da ostanem što duže, da svi zajedno napravimo dobar rezultat. Ovaj grad to zaslužuje", u dahu priča rođeni Surduličanin.

Ključnu ulogu u Stankovićevim trenerskim počecima imala je Bežanija, u kojoj je završio igračku karijeru. Kasnije u Metalcu, stvari su dobile novu, veću dimenziju.

"Završio sam Fakultet organizacionih nauka (FON) u Beogradu, a pri kraju igračke karijere već sam sebe pripremao za posao u struci. Stavio sam tačku na fudbal, bio šest meseci van dešavanja. A onda sam video da ne mogu bez fudbala. Nedeljko Ostojić me je pozvao u Bežaniju. Video je energiju, znao da sam tu završio karijeru i bio kapiten. Rekao mi je da probam. U Metalcu sam naišao na ljude poput Dragoljuba Vukadinovća i Bojana Leontijevića, koji su me podigli na viši nivo. To je bila prekretnica u karijeri, karta za trenerski uspon. Iskustvo Vukadinovića i njegovi saveti i dalje mi odzvanjaju u ušima. U Gornjem Milanovcu sam proveo dve prelepe i uspešne godine. Naučio sam da se borim za visoke ciljeve, shvatio prave i najbitnije životne vrednosti", iz duše govori trener Pazaraca.

"MOJ ŽIVOT JE ODRICANJE"

©MN Press

Imao je neophodni "vetar u leđa" kada je počinjao, a iz sadašnje perspektive opširno se osvrnuo na pozicije mladih stručnjaka u Srbiji.

"Svi se trudimo da srpski fudbal bude razvojni, ali uopšte nije, ako ne računamo tri, četiri kluba. Imao sam tu čast da budem u Metalcu, koji jeste razvojni klub. Naravno, bitan je i tamo rezultat, ali treneru ne stvara opterećenje. Gde god da ste u Srbiji, potreban je rezultat, traže se pobede. To i jeste najbitnije, ali zaboravlja se da je fudbal proces. Za neke stvari potrebno je vreme, a kod nas se sve traži odmah. Bukvalno, odmah. Zato je veoma teško trenerima. Posebno se to odnosi na one koji, poput mene, nisu imali zavidnu igračku karijeru, nisu bili reprezentativci. Teško je dobiti šansu. Zato je meni bila važna Bežanija i ta činjenica da sam dobio priliku da vodim tim čim sam upisao PRO nacionalnu licencu. Mislim da je, ipak, sve moguće ako ste nenormalno posvećeni, ako znate da na pravi način iskoriste trenutak. Kod nas možete da čujete dosta ružnog o trenerima, ali ovde ima jako kvalitetnih, mladih stručnjaka. Izmerio sam se u Nemačkoj. Jasno sam mogao da vidim njihovo razmišljanje i gde smo mi u odnosu na to. Oni su u prednosti samo zbog infrastrukture. Ustvari, to samo je izuzetno važno jer eliminiše improvizaciju, pa možeš da sprovedeš šta si naumio. Edukacija, ideja i znanje, mislim da smo mi tu iznad nekih njihovih trenera. Moja poruka mladim kolegama je budu nenormalno posvećeni i radni, mnogo više od onih koji su imali velike karijere. Šansa će u tom slučaju sigurno doći, a onda mora da se radi još jače. Ne može ništa bez velikog odricanja. Moj život je odricanje. Nije nimalo prijatno da ti dete od godinu i po raste bez oca. Srećom, sada imaju ove moderne tehnologije, pa možete da se gledate, ali jako je teško", iskren je Stanković.

Za fakultetsku diploma "krivi" roditelje.

"Dugo sam završavao FON, ali sam ga završio, a potom i master u Beogradu. Fakultet mi je mnogo pomogao. Totalno drugačija sfera od fudbala, što mi je najviše značilo u komunikaciji, u odnosu s ljudima. Marketing i PR je smer koji sam završio, planirao sam da kasnije radim u toj struci. Upoznao sam neke jako pametne ljude, što mi je u karijeri puno pomoglo. Kad bih se našao u problemu, bilo je profesora koji su znali da daju pravi savet. Moj prvi kontakt sa fakultetom i recimo četvrta godina, kakva je to bila razlika. Postao sam opušteniji, komunikativniji. Nisu bez razloga stari treneri insistirali na školi. To su neke stavri koje su se izgubile, a bitno je da smo svestrani. Fudbal će doći i proći, uspe četiri do pet odsto ljudi. Što se moje generacije tiče, dosta njih nije uspelo. Neretko se desi da sretnem čoveka da radi u kafiću, a bio je jako talentovan", akademski konstatuje šef struke Plavih.

Utisak je da je Aleksandar Stanković trener već prevazišao Aleksandra Stankovića fudbalera.

"Možda sam na granici, iako navijam za to da sam kao trener već uradio više nego kao igrač. Mislim da jesam, iako sam igrao u najjacem srpskom rangu. Nadam se da će biti još bolje i da ću radom zaslužiti da ostvarim i neke svoje snove. Svi ih imamo, a moji su da jednog dana budem u nekom još kvalitetnijem klubu. Bez ambicije, sportista je ništa", ceni Stanković.

Neke kolege posebno poštuje.

"Najviše volim Livepul i fudbal koji gaji Jirgen Klop, iako im sad baš i ne ide kako bi trebalo. Od srpskih trenera izdvojio bih Dejan Stankovića. U našim okvirima, ne u Evropi, bio je dosta direktan i agresivan gore. Želi da mi ekipa provodi što više vremena na protivničkoj polovini. To je neko shvatanje po mojoj meri. Svako od nas zna šta želi, ali za filozofiju je potrebno vreme. Recimo, u Metalcu sam posle godinu i po video da neke želje lagano sprovodim u delo. Neophodno je da se dopunjava selekcija, bez odliva. Svakom treneru potrebna su tri prelazna roka kao bi došao do neke svoje filozofije i onoga što želi", izričit je mladi stručnjak.

Jedan fudbaler iz ove generacije pazarskih Plavih pomalo ga vraća u igračke dane.

"Bojica Nikčević. Možda me najviše podseća na mene u smislu htenja, želje, energije, odnosu prema fudbalu. Pozicija u timu je slična, možda je on brži. Po igračkom karakteru mi je najbliži", smeška se Aleksandar Stanković.

"KAD SAM DOŠAO U PAZAR, EVROPA MI JE PREDSTAVLJENA KAO CILJ"

©Star Sport

Pitanje svih pitanje je da li Novi Pazar može do evrokupova.

"Sad kad se pogleda s kim se borimo, možda neko može da se pomisli da nije realno. U fudbalu, ipak, uvek bude nekog incidenta. Verujem u te stvari, uz posvećenost, rad, sreću. Pre svega je bitno da svi budu u rosteru. Ako ne sanjamo velike snove, nikada nećemo doći do njih. Kad sam došao ovde, meni je Evropa predstavljena kao cilj. U svetskim okvirima, setim se Lestera pre nekoliko godina. Da bi osvojio Premijer ligu, morao je da pobeđuje u nizu, pa se to i desilo. Borićemo se do poslednjeg trenutka. Ako smo zdravi, ne bojimo se nijednog izazova", reče pre pozdrava trener meseca februara u Mozzart Bet Superligi.