N. RakanovićNe voli Barsu i kamičak je u Čolovoj cipeli: Čistio svlačionice, vozio autobus...
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp.webp)
.jpg.webp.webp)
Vreme čitanja: 4min | pon. 18.08.25. | 17:23
Manolo Gonzales od Espanjola, drugog tima iz Katalonije, pokušava da napravi ozbiljnu ekipu
Stara kineska poslovice kaže "Čovek koji premeće planine, započinje premetanjem kamenčića". Manolo Gonzales nije bio čovek koji je od svog fudbalskog talenta mogao da zaradi veliki novac i obezbedi kuću na tri sprata sa bazenom. Nije čak nikome upadao u oko, plutao je Španijom igrajući po nižim ligama za male klubove, ali je u sebi imao želju da uspe, veću od svih ljudi iz njegovog okruženja. Ta želja i glad sa uspehom ga je posle 29 godina rada dovela do toga da predvodi Espanjol u Primeri, a onda da na premijernom meču u sezoni ispred nosa uzme tri boda Atletiko Madridu i to na spektakularan način. Za tih 29 godina, Gonzales je prošao kroz trnje i koprive, hodajući bos, ali je pobedio i usput postao noćna mora Čola Simeonea koji ni iz trećeg puta nije uspeo da ga savlada, a ima jedan od najjačih timova u Primeri.
Bivajući svestan da neće uspeti da se domogne profesionalnog fudbala, sve više je, još kao klianc, počeo da razmišlja o trenerskom pozivu. Sudbina je rešila da ubrza stvari, ali na pomalo surov način. Kad je imao 16 godina, Manolo je doživeo tešku povredu kolena koja je označila definitivan kraj preskromne igračke karijere. Čim se oporavio, vratio se fudbalu, radio je sa mlađim selekcijama Martineka, lokalnog kluba iz Katalonije, da bi se posle samo godinu dana prešao u Sant Gabrijel. Kako u pomenutim klubovima nije mogao da zaradi dovoljno novca da pomogne porodici, odlučio je da pronađe dodatni posao i počeo je da radi kao - vozač autobusa.
Izabrane vesti
Njegova standardna ruta bila je Barselona - Badalona - Santa Koloma - Montgata. Pazite, govorimo o čoveku koji je rođen u selu Folgoso de Kourel od 978 stanovnika u Kataloniji, blizu Luga. Većina bi mislila da im je posao vozača autobusa najviše što mogu da naprave, ne i Manolo koji je za volanom autobusa bio sve do 2014. godine
"Zarađivao sam za život radeći i trenirajući, paralelno, sve dok u Badaloni nisam mogao potpuno da se fokusiram na trening.Živeti od onoga što voliš je jedna od najvećih privilegija u životu", rekao je Gonzales u intervjuu za Radio Marku.
Danas nije više za volanom, već na klupi Espanjola, ali je do njega stigao posle samostalnih angažmana u niželigašima Montanjesi, Ebru, Badaloni, Penja Deportivi i B timu Espanjola. U momentu kad je preuzeo ekipu, tim sa stadiona Kornelja El Prat je bio u Segundi i nalazio se u krizi rezultata, toliko da je smenjen trener Migel Anhel Ramis.
Na dolazak Gonzalesa niko nije gledao sa previše simpatija. Naravno da proćelavog gospodina to nije mnogo tangiralo, kao što je radio kroz čitav život, tako je radio i tad. Uzeo je krampu i lopatu, ušao u rudnik i počeo da kopa. Odmah je nanizao 12 mečeva bez poraza, ušao u baraž uspeo da pobedi Ovijedo uprkos tome što je izgubio prvu utakmicu. Manolo Gonzales je prvi put u karijeri dobio priliku da radi u elitnom rangu španskog fudbala,
A onda je u Primeri ponovo uspeo da pobedi vetrenjače. Sa jednim od najskromnijih budžeta u La Ligi i škrtim vlasnicima izveo je čudo i izborio opstanak, a sve još više dobija na značaju kad se zna da Espanjol u poslednjih pet godina je samo dvojicu igrača platio više od tri miliona evra i obojica su bili promašaji. Espanjol je prethodne sezone imao peti najjeftiniji tim u La Ligi, čak su 22 igrača u takmičenju bila skuplja od čitavog tima popularnih "Perkitosa". Još jedan pokazatelj kakvo je čudo izveo Gonzales - i još uvek ga izvodi, sve sa željom da voljeni klub napravi relevantnijim nego što je to bio slučah prethodnih godina.
Navijači ga obožavaju zbog zarazne energije, ali i otvorenosti. Manolo je otvoreno priznao da ne voli Barseleonu, a kad se pričalo da će Đoan Garsija da pređe u redove najvećeg rivala rekao je kako je spreman da sebi odseće ruku ukoliko se to desi.
"Barselonu nikad nisam voleo, ali cenim Hansija Flika kao trenera. Radio sam u sredinama gde sam svakodnevno morao da čistim svlačionice, a došao sam do ovde. Kad vas Espanjol pozove, sve ostalo je suvišno. Trebalo mi je mnogo godina mučenja da bi stigao do mesta kakvo je Espanjol. Na kraju sam ostvario san da budem na klupi kluba koji volim od malih nogu", rekao je Manolo Gonzales, čovek koji je pre nego što je uspeo da se popne na planinu, zaista - preskakao kamenčiće.
