Tri stvari koje očekujemo od Paunovića u novembru

Mesec dana pauze pa se ponovo družimo sa reprezentacijama. Liga nacija nastaviće se u novembru, kada će se odigrati poslednja dva kola grupne faze. Srbiju čekaju mečevi sa Nemačkom u Beogradu (13. novembar) i Grčkom u Volosu (17. novembar).

Pravo čudo bi moralo da se dogodi da Orlovi izbegnu poslednje mesto u grupi: potrebno je da pobede Nemačku, pa onda i Grčku, a da Panceri izgube od Holandije. Malo verovatna varijanta...

Dobro bi bilo da Srbija makar izbegne direktno ispadanje iz Lige nacija A, da ne bude u dva najgora četvrtoplasirana, nego da proba kroz baraž u martu da sačuva status u elitnom društvu.

Lome se koplja oko toga šta je Srbija dobila kroz ove prethodne četiri utakmice, da li je to bilo dovoljno za makar prelaznu ocenu, koji igrači su položili ispit, koji nisu, da li je bolje da igramo sa trojicom ili četvoricom u poslednjoj liniji i tako redom. Ipak, kada dođe novembar očekujemo bar tri stvari da vidimo od selektora Veljka Paunovića, koje će jasno pokazati kakve su pouke izvučene iz ova četiri poraza.

KRAĆI SPISAK

Biće spisak kraći sam po sebi jer će se igrati dve umesto četiri utakmice, ali ne radi se samo o broju. Neće Paunoviću biti potrebna četiri golmana, šestorica štopera ili zadnjih veznih, niti petorica napadača.

Naredni kraći spisak pokazaće prvo sito za koga se selektor opredelio da mu je potreban, a ko će morati još da radi i da se trudi da bi ponovo dobio poziv. Jer, ne sme se smetnuti s uma da posle dve novembarske utakmice reprezentacija neće biti na okupu sve do marta. Da li će tada igrati baraž za opstanak u Ligi nacija ili početak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, manje je bitno. Biće svakako neke važne takmičarske utakmice, u kojima će Srbija igrati na rezultat.

Paunović je u ova četiri meča Lige nacija poslao na teren 24 igrača, dok su bez minutaža ostali Filip Stanković, Dragan Rosić, Vanja Dragojević, te momci koji su bili tu na pola etape – Ognjen Mimović, Jovan Milošević, Vladimir Lučić i Lazar Nikolić.

Još pre okupljanja sa spiska je otpao Dušan Vlahović, a ranije se povredio Nikola Milenković, dok se Veljko Milosavljević još oporavlja od teške povrede, ali je blizu povratka na teren.

Jasno je da za sve neće biti mesta u novembru i biće interesantno videti kakav će rez napraviti Veljko Paunović. Eto, makar za utakmicu sa Nemačkom neće moći da računa na Sašu Lukića i Nemanju Maksimovića, pa je pitanje da li će ih zvati za tu jednu preostalu utakmicu.

Malo je verovatno da će se za mesec dana pojaviti neko novo lice koje će Paunović pozvati pod zastavu. To nam je što nam je, samo da vidimo ko nije položio test u oktobru.

JASNA OKOSNICA TIMA

Na četiri meča Lige nacija Veljko Paunović je poslao na teren 24 fudbalera. Nije to ništa, Jirgen Klop je pod zastavu pozvao 44 igrača za četiri utakmice... Kao što je najavio, selektor Srbije je menjao, rotirao, nije uporno slao na teren najjači tim, nego je dozirao minutažu koliko je mogao, a da to, opet, ima nekog smisla na terenu.

Ipak, posle četiri meča i četiri poraza ostala je u vazduhu dilema: ko čini kostur Paunovićevog tima? Kada bude 13. novembra sastavljao tim za utakmicu sa Nemačkom, ko su igrači koji su „zakucani“ u startnih 11?

Odstupio je Paunović od svojih stavova i usred Lige nacija je promenio formaciju, te je tri poslednje utakmice Srbija igrala sa trojicom štopera. I deluje da će to biti trajnije – mada ne i trajno – opredeljenje selektora.

Ako je suditi po minutažama, ako je suditi po utakmicama koje su igrali, deluje da mesto u startnih 11 sigurno imaju Vanja Milinković-Savić na golu, Strahinja Pavlović ispred njega, a verovatno će ga imati i Nikola Milenković kada se opravi. Otvoren je konkurs za desnog štopera, gde je Stefan Gudelj mimo svih očekivanja istakao jaku kandidaturu.

(MN Press)

Desnog beka je uglavnom igrao Kosta Nedeljković, ali nije to bilo tako ubedljivo, dok su se levo smenjivali Filip Kostić i Aleksa Terzić. Ako bismo gledali vezne igrače, najbolje je delovao tandem Saša Lukić – Aleksandar Stanković, mada fudbaler Ipsviča zbog kartona neće moći da igra na sledećoj utakmici.

Dušan Tadić je apsolutno opravdao povratnički poziv i njegovo mesto je „zakucano“. Otvara se pitanje drugog ofanzivnog veziste, gde Andrija Živković nije baš briljirao tokom ovog ciklusa, dok je Lazar Samardžić ostavio dosta dobar utisak u Ajndhovenu.

Takođe, sad je već pitanje gde u ovakvoj raspodeli uloga Paunović vidi Sergeja Milinkovića-Savića, koji zbog povrede nije putovao u Nemačku i Holandiju.

I možda najinteresantnije, zbog ekstra kvaliteta, biće pitanje špica. Mihajlo Cvetković je partijom u Ajndhovenu bacio rukavicu u lice kolegama, Luka Jović je postigao gol protiv Holandije i igrao sasvim solidno, iako daleko od gola u Minhenu. Tu je i Dušan Vlahović, ako bude zdrav, koji je bio projektovan za vođu napada Srbije, ali ga nije bilo na startu Lige nacija. A, otvoreno je pitanje i kakva je uloga namenjena miljeniku nacije Aleksandru Mitroviću ako bude spreman da se javi pod zastavu u novembru.

Nekoliko mesta deluje da je „zauzeto“, ali za mnoga je i dalje otvoren konkurs u timu Veljka Paunovića. Zato još nemamo jasnu sliku koji on srpski sastav vidi kao – svoj. Najjači. Najbolji.

BAR JEDAN BOD

Osvajanje bar jednog boda u poslednje dve utakmice Lige nacija nije samo stvar estetike. Čisto da ne bude nula u koloni bodova. Taj jedan bi mogao da bude presudan da se Srbija nađe u baražu umesto u vozu koji ide direktno u Ligu B. Ali, nije ni samo to...

Ovoj reprezentaciji Srbije dramatično nedostaje neka dobra vest. Nešto dobro da joj se dogodi. Jer, Paunovićevom timu fali samopouzdanja. I vidi se to na utakmicama, da nema dovoljno hrabrosti, upadljiv je strah od greške.

(MN Press)

Nije to ništa čudno, jer su Orlovi već godinu i kusur u tunelu poraza. Zgazila ih je Engleska na Marakani, dokusurila Albanija u Leskovcu, nisu se plasirali ni u baraž za Mundijal. Na to su nadovezali vrlo neprijatan poraz u prijateljskom meču sa Španijom, pa minimalna pobeda nad Saudijskom Arabijom, a onda havarija junskog okupljanja. Na sve to nadovezale su se četiri „nule“ u Ligi nacija.

Mnogi kažu, pa čak i igrači, da je dobro igrati protiv jakih, pa čak i kad gubiš, jer dobiješ jasnu sliku gde su ti slabosti. Dobije čovek jasnu sliku i o svom telu kada ide na rendgen, pa nije baš zdravo ići tako često na takav vid snimanja. Odnosno, Srbiji bas nedostaje bar jedan dobar rezultat da malo osokoli Orlove, da im vrati mrvu samopouzdanja. I najviše je zbog toga šteta što iz Ajndhovena nije donet bod. Da dobra partija, koju su najzad odigrali, nije nagrađena remijem.

Klubovi kada hoće da podižu pobednički mentalitet, da „bilduju“ samopouzdanje timovima, zakazuju prijateljske utakmice sa nekim slabijim ekipama, niželigašima. Jeste da ti trijumfi nemaju neku posebnu vrednost, ali svaki igrač se oseća mnogo bolje kada pobedi, pa makar i protiv takvih rivala, nego kada ređa poraz za porazom. Samo što Srbija sada nema prostora ni da izvuče nekog slabog protivnika iz šešira, jer ide novembar, pa tek onda marta, ponovo sa zvaničnim utakmicama.

I zato, baš zato, makar bod na kraju Lige nacija bio bi vrlo značajan. Bar jedna dobra vest...