TSC u Ligi Evrope kao brucoš na fakultetu

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Nemačke)

Neće se ova sezona pamtiti po dobrim rezultatima srpskih klubova na evropskoj sceni. Čak pet ih je dobilo priliku da se nadmeće u takmičenjima UEFA, tri su završila u grupnoj fazi, ali ono što gledamo ove jeseni su mahom porazi. Možda je i to dobro da bi se uzela mera, jer se pre šivenja odela mora znati koja je veličina potrebna i da li vam odgovara. Nekad je tesno, nekad kratko, nekad rukavi i(li) nogavice landaraju, ali ostaje gorčina usled tri ubedljiva poraza. Partizanu su brideli obrazi zbog Nordsjilanda (0:5), Čukarički ima noćne more od Fjorentine (0:6), a TSC će što pre hteti da zaboravi Frajburg i poraz 0:5, najveći kad su u pitanju evropski mečevi kluba iz Bačke Topole. Ima ih malo, ali...

TSC je nov klub na međunarodnoj sceni, a ovako ubedljivo, kao u Nemačkoj, dosad je gubio samo od suparnika iz domaćeg prvenstva, Crvene zvezde i Partizana. Držala se povremeno četa Žarka Lazetića u Evropi ove godine, posle bolne lekcije od Brage utisak na narednim mečevima bio je solidan, jer niko nije uspeo da u potpunosti nadigra srpskog predstavnika, niti da mu do vrha napuni mrežu. Bilo je pozitivnih trenutaka: Olimpijakos je umalo savladan, prvo poluvreme protiv Frajburga u Bačkoj Topoli je bilo model po kojem bi moglo da se igra u narednim duelima, samo bi valjalo iskoristiti šanse na vreme, ne dozvoliti protivniku da igra fudbal.

Srpski koeficijent: Potop se nastavlja, vraćamo se u realnost

Školuju se fudbaleri TSC-a učešćem u Ligi Evrope. Naučili su da igraju u visokom ritmu, da se prilagode protivniku, taktički evoluiraju i odigraju na rezultat. Remi sa Crvenom zvezdom je prikazao navedene adaptacije u igri Topolčana od kada je na njihovom kormilu Žarko Lazetić. Nisu jurili po terenu za crveno-belima, skratili su im prostor i pronašli mane. Protiv Frajburga to nisu mogli i prvi put je posle dužeg vremena ekipa bila bez sinhronizacije. Sve što je zamislio stručni štab Frajburg je pročitao, ukrotio, eksploatisao mane, znao da pronađe i ubode slobodan prostor. U obe utakmice nije bilo rešenja za levu stranu ofanzive, pa su se na poziciji desnog ving beka koji je zadužen za pokrivanje između ostalih i mladog Noe Vajshaupta, izmenjala za 90 minuta čak trojica igrača. Krilni napadač je i u prvoj utakmici opteretio desni bok protvnika, koji je jedino mogao da ga zaustavi uz prekršaj.

Nije to ništa strašno, ako se uzme u obzir da neki fudbaleri vicepravaka Srbije prvi put igraju na ovom nivou i sa ovakvim protivnicima. Miloš Vulić jedini ima iskustvo igranja u Ligi šampiona, Nemanja Petrović je osetio terene poput Vajt Hart Lejna i atmosferu velikih utakmica, dok ostatak u svojoj biografiji ima po koji meč kvalifikacija, neki su sada skupljali prve minute. I Lazetić je mlad trener, kojem je ovo debitantska sezona u bilo kom takimičenju UEFA. Zato ponekad TSC deluje kao brucoš na prvoj godini fakulteta. I kada koja petica završi u indeksu – nije strašno. Uvek može da se polaže ponovo, da se do obnovi gradivo. Mada, može nekada i da se promeni fakultet.

U Mozzart Bet Superligi je na dobrom putu tim iz Bačke Topole da narednog leta ponovo izađe na evropsku scenu. Već za vikend mu dolazi prvi pratilac Vojvodina, kojoj beži sedam bodova. U slučaju pobede, otići će na plus deset pred reprezentativnu pauzu. Možda je rano za takve projekcije, ali trećeplasirani tim iz Srbije ima naredne godine zagarantovanu grupnu fazu Lige konferencije. A tamo nisu svi timovi aždaje poput Vest Hema, Frajburga ili Liverpula koji se ove sezone našao u Ligi Evrope. Uz iskustvo sticano ove jeseni i lekcije od kojih neke možda trenutno bole, mogu svi u taboru Topolčana da se nadaju boljim izdanjima ako se naredne sezone nađu u trećem po rangu takmičenju UEFA.