Tuhel je od Čelsija napravio defanzivno remek-delo i mogu samo da mu zavide... Pogotovo u Parizu

Čelsi je sinoć Juventusu naneo najteži poraz u istoriji slavnog italijanskog kluba u Ligi šampiona. Najteži u evropskim takmičenjima još od 2004. godine. Šampion Evrope je razmontirao Bjankonere, a opet su u centralnim ulogama bili odbrambeni igrači. Tijago Silva je spektakularnim čišćenjem sa gol-linije na 1:0 pokazao da je i dalje svetska klasa među štoperima, potom su njegove kolege iz poslednje linije slomili rivala na njegovoj polovini.

Prva dva gola su bila delo defanzivaca Trevoa Čalobe i Risa Džejmsa. Ništa čudno za Čelsi ove sezone...

Odbrambeni igrači Plavaca rešetaju mreže kao vezisti u drugim timovima. Džejms je prvi strelac Čelsija ove sezone sa pet golova. Čaloba i Čilvel su postigli po tri, Ridiger dva, Tijago Silva, Markos Alonso i Kristensen po jedan. Od defanzivaca koji imaju ozbiljniju minutažu, gol u dosadašnjem delu sezone nije postigao samo Sezar Aspilikueta. Čak 40 odsto Čelsijevih golova ove sezone je delo odbrambenih igrača.

Ti golovi su najbolji odgovor (ali u neku ruku i potvrda kritičarima na sve češće optužbe), da je „Čelsi previše defanzivan tim“. Istina je da Plavci ne igraju neki posebno uzbudljiv fudbal kod Tomasa Tuhela, ali je istina i da su pod komandom nemačkog stručnjaka postali izuzetno uspešan tim koji ne gubi.

Tuhelu je meč protiv Juventusa sinoć bio jubilarni 50. na klupi Plavaca. Na tih 50 utakmica do sada, njegov tim je primio samo 24 gola. To je najbolji defanzivni bilans u istoriji engleskog fudbala na prvih 50 utakmica nekog prvoligaškog trenera!

Podsetimo da su samo u Čelsiju radili defanzivni treneri poput Žozea Murinja ili Antonija Kontea. A gde su tek Alek Ferguson koji je makar u dva ciklusa imao defanzivne dinastije u Mančester Junajtedu, pa Gvardiolin Siti kojem nekad nije bilo moguće šutnuti, Vengerov Arsenal koji je mleo rivale, Klopov Liverpul koji je sa Van Dajkom na vrhuncu imao neke fenomenalne defanzivne bilanse. Ipak, nikad niko u 50 prvih utakmica nije primio manje golova od Tuhelovog Čelsija.

Prvi put u klupskoj istoriji Čelsi na pet vezanih mečeva Lige šampiona na Stamford Bridžu nije primio gol. A tu je imao i rivale poput Reala, Atletika, Juventusa... Čelsi trenutno u ligama petice ima najbolji defanzivni bilans u Evropi. Na 12 mečeva u Premijer ligi su Plavci primili tek četiri gola! Siti je primio šest na isto toliko mečeva, Napoli 7 na 13, Sevilja 9 na 13... 

„Sve je to počelo na treninzima. Strašan je rivalitet. Niko ne želi da izgubi i niko ne želi da prima golove. To se prenelo i na utakmice“, pokušao je da objasni strašan defanzivni bilans mladi Čelsijev štoper Trevo Čaloba.

Ipak, umesto pohvala, Česli je u poslednje vreme počeo da dobija sve više kritika?! Doduše, više iz zavisti ili ljubomore, nego iz nekog opravdanog motiva. Prvo su počeli navijači protivničkih klubova, potom mediji, a na kraju i sami rivali su krenuli da odapinju prozivke na račun Tuhela i Čelsija da su previše defanzivni.

„Ne interesuje nas šta drugi pričaju. Mi se trudimo da budemo dobri u svakom segmentu igre“, odgovorio im je Tuhel.

Zanimljivo je da je najzvučnija prozivka stigla od Maurisija Poketina iz Pari Sen Žermena.

„Čelsi je defanzivan tim. Najviše se oslanja na jak blok i brzu tranziciju. Mi smo drugačiji. Zato smo doveli ofanzivne bekove Hakimija i Mendeša. Morate naći balans između odbrane i napada. Bitno je i kako reagujete na izgubljene lopte, na presing... Istina, mi dozvoljavamo protivnicima previše šuteva. Ali to je jedna od karakteristika ofanzivnih timova čiji bekovi napadaju često i visoko“, rekao je Poketino pre nekoliko dana.

Šta li je treneru Svetaca trebalo da priča o stilu protivnika u vreme političke korektnosti kada se izbegava svaka moguća konfrontacija sa rivalima... Možda zato što je baš Tuhel bio njegov prethodnik u Parizu?

Pre nešto manje od godinu dana, PSŽ je rešio da smeni Tuhela koji ga je par meseci ranije doveo do prvog i toliko željenog finala Lige šampiona. Istina, izgubio je to finale ali je ono i dalje najveći rezultat u istoriji kluba sa Park prinčeva.

Ipak, stilski nije ostavio utisak da ume da upravlja luksuznim timom Svetaca onako kako bi to uprava kluba volela. Uz Nejmara, Mbapea i ostale zvezde se tražilo nešto drugačije i atraktivnije... Tuhelov PSŽ je prvo je iz Lige šampiona eliminisan od Solskjerovog Junajteda, pa je pre finala visio protiv Atalante, da bi onda uz mnogo muke prošao grupu sa Lajpcigom i opet Junajtedom... Nije tu bilo dominacije i atrakcije kakvu su Arapi i direktor Leonardo želeli.

Kada je Tuhel od Leonarda tražio još jednog štopera, a dobio zadnjeg veznog Danila kojeg nije želeo, krenuli su otvoreni rat i javne prozivke. Direktor je taj koji je moćniji od trenera pa se sukob završio Tuhelovom smenom. Nemac je tada imao sreće da je Čelsi tražio trenera posle smene Lamparda čiji Čelsi je na mahove igrao lepo i afirmisao je mlade igrače ali je odbrana bila katastrofalna i bio je potreban trener koji će defanzivno stabilizovati ekipu.

PSŽ je jedva čekao da vidi Nemcu leđa i da na njegovo mesto dovede Maurisija Poketina. Trenera koji nije osvojio ništa u karijeri ali je u Totenhemu stekao reputaciju stručnjaka čija ekipa igra dobar i dopadljiv fudbal.

Rezultat je bio da je Tuhel mimo svih očekivanja par meseci kasnije doveo Čelsi na vrh Evrope i osvojio Ligu šampiona, dok Poketino u Francuskoj nije uspeo da odbrani ni titulu prvaka države pored Lila.

Zanimljivo je da je Tuhel uspeo da do titule dođe sa brazilskim veteranom Tijagom Silvom u timu kojeg je ranije trenirao u Parizu ali mu Leonardo nije dozvolio da ga zadrži i ponudio je igraču samo jednogodišnji ugovor zbog poznih godina. Godinu dana kasnije, taj isti PSŽ je španskom veteranu Serhiju Ramosu ponudio basnoslovan dvogodišnji ugovor van svih tržišnih rezona. Ramos još nije ni debitovao za PSŽ...

Tuhel je od istih igrača koje je Lampard trenirao i koji su defanzivno delovali kao nespojivi, napravio najbolju odbranu Evrope. Sa Lampardovih 4-3-3 ili ređe 4-2-3-1 je prešao na 3-4-2-1, zaigrao sa pet defanzivaca, iskoristio Kantea i Žoržinja bolje od Lamparda i promenio stil i identitet ekipe.

A koliko je klub verovao u te igrače pre Tuhela, najbolje govori današnja situacija sa ugovorima.

Tuhel je zatekao u klubu petoricu igrača koji konkurišu za tri štoperske pozicije. Od Antonija Ridigera je napravio danas jednog od najcenjenijih štopera Evrope. Tijaga Silvu je skoro pa vratio na onaj nivo iz Milana kada je Brazilac nasledio Nestu i promovisao se u jednog od najboljih defanzivaca sveta. Večito neubedljivog Andreasa Kristensena je napumpao samopouzdanjem, a Aspilikueta se opet vratio u štopersku liniju sa bekovske pozicije i igra čak i bolje nego kada je to prvi put igrao kod Kontea. Jedino nije želeo da zadrži Kurta Zumu.

Svoj četvorici pomenutih štopera iz današnjeg tima ističu ugovori na kraju sezone pa se u teoriji može desiti da se najbolja odbrana Evrope potpuno raspadne na kraju sezone. Ako Čelsi adekvatno ne nagradi njihove sadašnje igre... Pogotovo Ridigera koji je na meti Bajerna, Reala, Pari Sen Žermena...

Dodajmo tu i da je Tuhel lansirao mladog Čalobu pošto klub nije uspeo da mu letos dovede makar jednog od štopera koje je tražio poput Markinjosa, De Lihta, Kundea i ostalih... Izvukao je maksimum iz Čelsijeve defanzivne linije do sada.

I da ne zaboravimo fenomenalnog golmana Eduara Mendija kojeg su mnogi dočekali sa skepsom kao paničnu kupovinu da se Kepa skloni sa gola. Senegalac je od dolaska u Čelsi primio samo 35 golova na 61 utakmici, a na čak 36 mečeva je mrežu sačuvao mirnom. 

I pored svih defanzivnih rekorda i podviga, Tuhelov Čelsi se definitivno ne može porediti sa Murinjovim ili Di Mateovim „parkiranjem autobusa“. Ovaj Čelsi je drugi najefikasniji tim u Premijer ligi, ima najbolju gol razliku i čak 19 različitih strelaca od početka sezone po čemu je prvi u Evropi.

Previše defanzivan ili samo pragmatičan da iskoristi sve kvalitete koje ima u timu, Tuhel niže pobede i njegov Čelsi je najbolji engleski tim u dosadašnjem delu sezone. Prvi su u Premijer ligi, biće verovatno prvi i u svojoj grupi Lige šampiona što im povećava šanse za lakšeg rivala u nokaut gazi, a u četvrtfinalu su Liga kupa Engleske... Sve ide kao podmazano.

Bilo bi posebno zanimljivo ako ga sudbina u Ligi šampiona spoji sa Pari Sen Žermenom pa da vidimo okršaj „dosadnog i defanzivnog“ Tuhelovog Čelsija i Poketinovog „atraktivnog Pari Sen Žermena“ sa svim njegovim zvezdama.