U šest rečenica je umeo sve da kaže, otkrio je velikane svetskog fudbala

“Fizički jak igrač, brz i hitar u driblingu. Poseduje maštovitosti u igri, dobro igra sa obe noge, daje golove i dobar je u skoku. Pokriva sve pozicije u napadu, zna da nađe dubinu kao retko koji napadač. S obzirom na njegove mlade godine, impresioniran sam lakoćom u njegovoj igri. Suvišno je da bilo šta još pišem. IGRAČ ZA MILAN.”

Šest suštinski bitnih rečenica, telegramski napisanih, sa ponekom pravopisnom greškom.

Skautski izveštaj Itala Galbijatija sa utakmice Barselona – Dinamo Kijev u grupnoj fazi Lige šampiona 5. novembra 1997. godine. Ekipa mitskog “Pukovnika” Valerija Lobanovskog je te večeri zaledila Kamp Nou. Dve nedelje ranije je u Kijevu pregazila Barselonu 3:0, a onda je dokusurila u Kataloniji. Dinamo Kijev je pobedio 4:0 uz het-trik 21-godišnjeg napadača Andrija Ševčenka koji je bio i povod Galbijatijevog dolaska na utakmicu.

Ne postoje informacije da li je Milan više slao skaute da gledaju ukrajinsko čudo. Osim da su Ukrajinci stavili veto na prodaju nacionalnog blaga sanjajući da će sa njim pokoriti Evropu. Milan je tada još imao iskusne Žorža Veu i Olivera Birofa u špicu, čak je osvojio iznenađujući Skudeto u sezoni 1998/99 ali je Adrijano Galijani još ranije znao da mora pripremati teren za ono što sledi i da je sveža krv neophodna. Silvio Berluskoni je bio voljan da plati. Samo da nađu metu.

Andrij Ševčenko (Reuters)

Posao su poverili “čoveku iz kuće” Italu Galbijatiju. Bio je sve. Trener, skaut, pedagog, drugi otac, ”dobar policajac”… Njegovi skautski radari su pomalo iznenađujuće okrenuli antene prema istoku i detektovali metu u Kijevu. Italijanska Serija A je tada imala paklenu plejadu napadača. Lista strelaca na kraju sezone govori sve: Oliver Birof, Ronaldo, Roberto Bađo, Gabrijel Batistuta, Alesandro Del Pjero, Vinćenco Montela, Filipo Inzagi, Dario Hubner, Frančesko Toti, Ernan Krepso… A iz Španije se spremao povratak Kristijana Vijerija. Vea i Birof su već bili zagazili u četvrtu deceniju.

Ševčenko je na prvo gledanje prošao Galbijatijev filter. Ali Dinamo Kijev nije bio raspoložen. Pukovnik je znao kakvu generaciju ima na okupu. Te sezone kada su sa Barselonom obrisali patos, u četvrtfinalu ih je zaustavio kasniji finalista Juventus. Već sledeće su bili još jači. Gro igrača su bili Ukrajinci predvođeni paklenim tandemom Andrij Ševčenko – Sergej Rebrov. Plus trojica Belorusa, jedan Rus i jedan Gruzin kojem će sudbina kasnije da opet ispreplete put sa Ševčenkom.

Dinamo Kijev je u sezoni 1998/99 igrao najlepši fudbal u Evopi. Prošetao se u grupi držeći lekcije Vengerovom Arsenalu, kao od šale je uz Ševčenkova tri gola eliminisao evropskog prvaka Real Madrid u četvrtfinalu i zakazao polufinalni okršaj sa Bajernom. Ševčenko je sa dva gola za 40 i kusur minuta bacio Bajern u nokdaun, ali Mihael Tarnat je oživeo Bavarce u 45. minutu golom u onom svom, srećnom stilu. Imao je Dinamo i 3:1, ali Nemci… Oni najgori. Bavarci. Izjednačili su i odneli 3:3 u Minhen gde su slavili 1:0 i prošli u finale gde im je sreća okrenula leđa protiv Mančester Junajteda.

Ali već cela fudbalska planeta je znala za ime Andrija Ševčenka. Milan je zadovoljno trljao ruke jer ga je još u januaru kaparisao za 42 milijarde lira (nije mnogo, Vijerija je Inter u istom prelaznom roku paltio 91 milijardu lira) ali do kraja sezone nije smelo nigde da procuri zbog Dinamovog napada na Ligu šampiona.

Ostalo je istorija… Ševčenko je postao prvi stranac u istoriji Serije A koji je u debitantskoj sezoni postao Kapokanonijere. Osvojio je i Zlatnu loptu. Odlučujućim penalom na Old Trafordu je doneo Milanu titulu prvaka Evrope protiv Juventusa. Izrastao je u jednog od najboljih igrača sveta i simbol dinastije (Anćeloti, Nesta, Maldini, Sedorf, Pirlo, Gatuzo… ) koja će obeležiti evropski fudbal.

Ševčenko pogađa odlučujući penal za trofej LŠ (Reuters)

Ševčenko nije bio pojam atrakcije. Imao je sve. U tome je bio najbolji. U savršenoj jednostavnosti da postiže golove kako poželi. Baš onako kako ga je Italo Galbijati opisao u suvoparnom i jendostavnom skauting izveštaju koji je Milanova klupska televizija objavila pre nekoliko godina u javnosti za Galbijatijev 80. rođendan.

Nisu to baš bila praistorijska vremena pa da je moralo tako. I tada su se koristili neki statistički parametri, analize, računalo se i pisalo… Ali Milan je tada bio “stara škola” i izabrao je da veruje čoveku i njegovom oku. I pogodio. Što je danas sve ređi slučaj uz XY parametre, naprednu tehnologiju, seciranje na sitna crevca… I uz sve to neko pljune 90 miliona za Harija Megvajera?! Ili plati preko 100 miliona za Kutinja, Dembelea, Feliksa, Griliša, Lukakua, Pogbu… Ili preko 200 za Nejmara…

Sve i da ništa u karijeri nije uradio osim što je pogodio Ševčenka, Galbijati je je zaslužio da ga pamte. A uradio je mnogo više od toga. Za Milan, italijanski, pa i svetski fudbal... Podario mu je verovatno najboljeg odbrambenog igrača u istoriji.

Galbijati je počeo fudbalom da se bavi u Interu. Za dve profesionalne sezone je odigrao samo jedan meč u dresu Nerazura. Kasnije je još nekoliko godina igrao za manje klubove i sa 30 godina stavio tačku na igračku karijeru.

Inter ga je zaposlio u mlađim kategorijama gde je u selekciji desetogodišnjaka prvi otkrio golmanski talenat Valtera Zenge koji će u klubu provesti 20 godina i izrasti u legendu. Radio je Galbijati sa klincima Intera i bio prisutan kada su treneri u starijim selekcijama rekli 13-godišnjem mršavku da fizički nije za fudbal i da nije prošao probu.

Istovremeno se desilo da je Galbijati promenio boje i prešao u omladinsku školu Milana. Setio se onog žgoljavog 13-godišnjaka i pozvao ga da proba u Milanu i da veruje u sebe. I to pred očima Đovanija Trapatonija, Đanija Rivere… Tri probe je morao da prođe mladić da bi Rosoneri dali zeleno svetlo. Uz obećanje da će mu dati 1.500 dolara za svaki centimetar koji poraste preko 170 jer je bio nizak, mali, zakržljao… Porastao je do 176 centimetara i pod imenom Franko Barezi izrastao u verovatno najboljeg, a sigurno najinteligentnijeg štopera u istoriji svetskog fudbala.

Franko Barezi (Reuters)

Galbijatijevo oštro oko je Interu i Milanu podarilo dve legende poput Zenge i Barezija ali i još svašta nešto. Posle godina rada u mlađim selekcijama, preuzeo je omladince Milana. Bila su to najgora vremena u istoriji slavnog kluba. Ispadali su iz lige, vraćali, pa opet ispadali i vraćali se… Menjali su se predsednici i treneri, Milan je kažnjavan zbog skandala oko nameštanja mečeva, a Italo Galbijati je u tri navrata za tri godine postavljan na funkciju šefa stručnog štaba kao privremeno rešenje iz kuće. Trenirao je Rosonere kada su ispadali u Seriju B i kada su se vraćali u Seriju A. Kod njega je u prvom timu debitovao Franko Barezi.

Konačno, dolaskom Berluskonija i stabilizacijom kluba, mogao je da odahne.

Nastavio je da trenira omladince u tandemu sa još jednim čovekom na počecima trenerske karijere. Bio je to 40-godišnji Fabio Kapelo, mnogo veće igračko ime nego Galbijati i trener nešto drugačijih kvaliteta i karakteristika. Pravili su sjajne rezultatima sa dečacima među kojima su bili imena poput Paola Maldinija ili Alesandra Kostakurte i zaslužili da kao privremeno rešenje preuzmu prvi tim Milana ne nekoliko utakmica posle odlaska “Barona” Lidholma. Završili su sezonu ali je Berluskoni ipak odlučio da na klupu dovede “prodavca cipela” Ariga Sakija i počela je nova era u italijanskom i evropskom fudbalu.

Galbijati je ostao u stručnom štabu da pomaže i uči uz jednog od najvećih vizionara svetskog fudbala, a Kapelo je prihvatio Berluskonijev ludi projekat sportskog društva u kojem je bio koordinatoir odbojkaške, ragbi, hokejaške i bejzbol sekcije Milana. Usput je pomagao tu i tamo fudbalskom klubu.

Kada je Saki otišao u reprezentaciju, Berluskoni se odlučio da pruži pravu šansu Kapelu, a Galbijati ga je sačekao u stručnom štrabu. Narednih 30 godina se nisu razdvojili. Gde god je radio Don Fabio, Italo je bio desna ruka. Kapelo je bio čovek gvozdene discipline i težak karakter kojeg su se igrači bojali, a Galbijati sušta suprotnost kojeg su igrači obožavali i šalili se sa njim. Dobar policajac i loš policajac.

Italo Galbijati i Fabio Kapelo kao trenerski tandem reprezentacije Rusije (AFP)

Sa Milanom su drmali Italijom i Evropom 90-ih, a “ružnim fudbalom” vratili Real Madridu titulu u Španiji posle čega su dobili otkaz. Nakratko su opet bili u Milanu, pa su doneli Romi toliko čekani skudeto. Bilo je i angedota iz tog perioda.

“Ukrao sam mu ključeve od kola i parkirao ih u blato pored trening centra gde se bacalo stajsko đubrivo iz konjske štale. Automobil je duboko utonuo u g…a i ljudi se počeli da se okupljaju okolo i da zagledaju. Napravio sam se lud i pitao šta li se to tamo dešava, a Italo je odgovorio: ‘Ma, neko se nešto zafrkava’. Rekao sam mu: ‘Da, ali sa tvojim kolima’ i prasnuo u smeh. Kapelo me kzanio sa 500.000 evra, a automobilu je dugo trebalo da ga očiste i pogotovo da ga reše smrada. Bilo je to najveća kazna odrezana nekom igrača u Romi. Možete da zamislite kako su me saigrači zezali”, ispričao je godinama kasnije Antonio Kasano.

Posle Rome, Galbijati je pratio Kapelo i u Juventus, radili su zajedno opet u Realu i opet osvojili titulu u samo jednoj sezoni. Bili su zajedno i kada je Kapelo bio selektor Engleske i Rusije posle čega je Italo rekao da mu je dosta.

Od 2015. je provodio godine u penzije, daleko od javnosti, odbio da ide sa Kapelom u kineski Đangsu po “laku lovu”. Nije se bavio fudbalom niti ga komentarisao u medijima, ali se 2019. aktivirao. Stigao je poziv Berluskonija i Galijanija da im opet pomogne. U njihovom ambicioznom projektu Monce, mesto u omladinskoj školi je bilo rezervisano za Itala Galbijatija i prihvatio je. Posle 30 i kusur godina se opet vratio radu sa decom i starim prijateljima. 

Preminuo je juče u 86. godini.

Sinoć mu je odata počast uoči meča Totenhema i Milana kojem je mnogo dao. Fabio Kapelo je u TV studiju komentarisao kao stručni konsultant.

“Izgubilo sam prijatelja, a svet velikog trenera i čoveka koji je mnogo poznavao fudbal. Igrači su ga obožavali zbog svega što je radio za njih. Uvek je imao pravi savet. Pogledala me je sreća u životu da sam ga upoznao. Nisam mogao da zamislim boljeg asistenta. On nikada nije pravio probleme već ih je rešavao. Fudbal je poznavao od A do Z. Zvali su me Roberto Karlos, Butagenjo, iz Engleske, Rusije… Svi su ga voleli. Iskrena i skromna osoba. Želim da napomenem ovo: On je trofejniji trener i od mene i od Sakija jer nam je pomagao obojici. Izgubio sam brata”, rekao je Kapelo.

Italo Galbijati i Fabio Kapelo na klupi Engleske (Reuters)

Italijanska trenerska škola je decenijama bila najbolja na svetu, dala je velikane poput Sakija, Trapatonija, Kapela, Lipija, Anćelotija… Ali kao u nekadašnoj jugoslovenskoj košarci, velikim trenerskim umovima su često šaputali skoro nedvidljivi pomoćnici koje su svetla reflektora retko hvatala.

Italo Galbijati je bio jedan od takvih.