U Ukrajini od danas više ništa nije isto… Rudari opet “sambaju” i konačno su na vrhu
.jpg.webp)
.jpg.webp.webp)
Vreme čitanja: 4min | ned. 10.05.26. | 16:47
Možda je u Sovjetskom Savezu bio najveći, ali Dinamo iz Kijeva to nije u Ukrajini
Još u Sovjetskom Savezu je Ukrajina bila fudbalska prestonica države. Iako je sva moć, pa i fudbalska, bila koncentrisana u Moskvi, na fudbalskom terenu je vladao Dinamo iz Kijeva. Njegov imenjak u prestonici je imao zaštitu policije i zloglasnog Lavrentija Berije, CSKA je bio pod patronatom armije, a Spartak kao najveći klub je zapravo veći deo istorije proveo pod protektoratom Komunističke partije, iako je za javnost i navijače bila zgodna etiketa „narodnog kluba”.
I sva ta moć nije mogla ništa protiv fudbalske laboratorije u Kijevu koju je do savršenstva doveo legendarni Valerij Lobanovski. Dinamo je bio najtrofejniji klub Sovjetskog Saveza, osvojio čak tri evropska trofeja (moskovski klubovi nijedan), stvorio najveće sovjetske igrače poput Olega Blohina i Igora Belanova… I tu moć samo preneo na Ukrajinu kada je postala nezavisna država. Od prvih 10 ukrajinskih šampionata, Dinamo je osvojio devet i uspostavio strahovladu. Dok se krajem veka i njemu nije pojavila konkurencija.
Izabrane vesti
Kada je sredinom 90-ih godina novopečeni oligarh Rinat Ahmetov nakon ubistva Ahata Bragina preuzeo Šahtjor iz Donjecka, nikome nije bilo ni na kraj pameti da će uzdrmati Dinamovu imperiju. Ali, malo-pomalo je rastao… I danas porastao do statusa najvećeg ukrajinskog kluba. Makar u ovom veku. Ubedljivom pobedom u gostima protiv Poltave (4:0), konačno je Šahtjor sustigao Dinamo po broju titula prvaka. Oboje ih sada imaju po 17. Ako tome dodamo da Šahtjor ima i više trofeja u Kupu Ukrajine (15:13) i evropski trofej (Kup UEFA), nema spora ko je najuspešniji ukrajinski klub od sticanja nezavisnosti.
Šahtjor je do istorijskog koraka stigao u neobičnim okolnostima koje već nekoliko godina vladaju u ukrajinskom fudbalu zbog rata sa Rusijom. I dok se žrtve mere u desetinama hiljada izgubljenih života, ko zna koliko ranjenih i povređenih i stotinama hiljada raseljenih, verovatno najveća fudbalska žrtva sukoba u Ukrajini je baš Šahtjor.
.jpg.webp)
Morao je da napusti svoj Donjeck, a bombe su uništile moderni stadion Donbas Arenu. Šahtjor je izbegao na zapad zemlje i svoje mečeve igra u Lavovu, dok je domaćin na evropskim utakmicama u komšijskoj Poljskoj. Izgubio je i neke od najboljih igrača koji su nakon početka rata jednostrano raskinuli ugovore i otišli kao slobodni. I pored svega je uspevao da se ravnopravno takmiči sa Dinamom, menjali su se na tronu ukrajinskog fudbala i vodili rivalstva kao nekada.
Vremenom su se popularni Rudari navikli na nove okolnosti, stabilizovali se i opet zaličili na nekadašnji Šahtjor. Naravno, Ahmetov i dalje sve finansira, a klub i dalje pronalazi kvalitetne Brazilce koji nose igru. Nekada su u narandžasto-crnom “sambali” Vilijan, Fernandinjo, Daglas Kosta, Luiz Adrijano, Aleks Tešeira, Brandao, Žadson… Danas su prve zvezde Pedrinjo, Kaua Elijas, Marlon Gomes, Alison, Eginaldo, Pedro Enrike, Neverton… Danas su ih se trojica našla u startnih 11, još šestorica na klupi, ali ima tu i odličnih domaćih igrača. Kapiten Mikola Matvijenko je stub odbrane i već godinama odbija ponude sa zapada Evrope, tu su i nešto mlađi Valerij Bondar i Artjom Bondarenko, golman Riznik, pa bivši Zvezdin bek Irakli Azarovi, Afrikanac Lasina Traore…
Šahtjor je u prvim godinama nakon početka rata ostao bez većine stranaca, izvodio u Ligi šampiona startne postave sa po desetoricom Ukrajinaca, ali se vremenom vraćao na staro. Prošla sezona je bila razočaravajuća pošto su je završili tek na trećem mestu sa velikim bodovnim zaostatkom za šampionom Dinamom, ali ove se mnogo toga promenilo. Pre svega zahvaljujući turskom treneru Ardi Turanu koji je promenio identitet i stil ekipe. Turčin raste u ozbiljnog trenera. I to sve se dešava u godini kada je preminula Šahtjorova najveća trenerska legenda Mirčea Lučesku.
Legendarni Rumun je bio sinonim najvećih Šahtjorovih uspeha početkom veka i proveo na klupi 12 godina. Ostavio je neizbrisiv trag. Simbolika je da danas na klupi Šahtjora sedi Turan kojeg je trenirao u turskoj reprezentaciji i preneo mu deo svoje trenerske filozofije. Videlo se to i u evropskim mečevima gde je Turčin uz sjajnu igru doveo Ukrajince do polufinala Lige konferencije.
Osim što je ispisao istoriju ukrajinskog fudbala i prvi put se izjednačio sa Dinamom po broju titula, Šahtjor je osvajanjem prvog mesta obezbedio i direktan plasman u Ligu šampiona. Čak mu Dinamo i nije bio najveći takmac s obzirom na to da je tri kola pre kraja tek četvrti na tabeli sa 18 bodova zaostatka. Pod većim pritiskom su Šahtjor držali Čerkasi i Žitomir, ali nisu izdržali trku do kraja.
Šahtjor je opet tu gde pripada. Na tronu ukrajinskog fudbala i u Ligi šampiona gde je umeo da priredi svakakva iznenađenja. Rat ui dalje traje, a kako stavri stoje, teško da će se Rudari u dogledno vreme vratiti u svoj Donjeck. Narandžasto-crna će još dugo biti fudbalska boja u nekim drugim ukrajinskim gradovima.