UEFA KOEFICIJENTI: Decenijski san postaje java - Srbija ima u džepu dva mesta u Ligi šampiona

Srpski klubovi sutra i prekosutra započinju novu evropsku sezonu. To je prilika da još jednom detaljno prečešljamo status naše zemlje (i timova, razume se) na Uefinim rang-listama koeficijenata i pokušamo da napravimo određene projekcije.

Podsetimo, Crvena zvezda i Čukarički igraju u sredu, dok Partizan i Vojvodina u borbu za zlata vredne bodove kreću u četvrtak.

Zašto zlatne?

Uvek je bilo od krucijalnog značaja koliko će naši klubovi namaknuti bodova za sopstveni i nacionalni koeficijent, međutim Srbija u nove pohode ulazi sa zaista sjajne startne pozicije. Decenijski san o dva mesta u Ligi šampiona polako postaje java kada iz obračuna izbrišemo lošu sezonu 2016/17, što u prevodu znači da u predstojećoj, iliti od sutra, počinje neka vrsta “odbrane” tog drugog mesta u elitnom takmičenju.

Da ne petljamo previše: za sezonu 2022/23 evropske ulaznice već su podeljene, završili smo na 16. poziciji, s bodom manje od Kipra, ali na “živoj tabeli” koja će biti zaključena i postati zvanična sa završenim finalom Lige šampiona iduće godine, Srbija je trenutno 13! Ovo je najbolji plasman naše lige u 21. veku i znači da bismo, ako ostanemo u TOP 15, u sezoni 2023/24 imali dva kluba u kvalifikacijama za Ligu šampiona, odnosno da bismo povratili pravo na mesto u Ligi Evrope. Samim tim Srbija bi od leta 2023. prvi put imala pet predstavnika u Evropi.

Iz priloženog se da videti da je Srbija u zaista odličnoj situaciji, ali isto tako treba podvući da ova startna pozicija neće mnogo značiti ukoliko se ponovi sezona 2016/17. Podsetimo, tada su nas, kao i sada, predstavljali Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina i Čukarički. Crveno-beli iz Beograda i Novog Sada završili su takmičenje u plej-ofu za Ligu Evrope, dok su Brđani i crno-beli ispali već u drugom kolu kvalifikacija. Rezultat svega - samo 2.875 bodova za nacionalni koeficijent. Najmanje u poslednjih šest godina.

Prema određenim procenama, da bismo ostali među 15 najjačih liga Evrope, makar dva srpska tima trebalo bi da se domognu grupne faze nekog evro-takmičenja. Ili, u težoj varijanti, da jedan tim napravi ozbiljan iskorak, obezbedi proleće u Evropi, te da konkurencija (Kiprani, Švajcarci, Hrvati, Turci, Česi...) ne zablista.

Govoreći kroz brojke, a sve imajući u vidu trend u poslednje četiri godine (niko od navedene konkurencije nije uspeo da osvoji više od 7.000), Srbiji bi oko 29.000 bodova za period 2017/18 - 2021/22 trebalo da bude dovoljno za ostanak u TOP 15. Naša zemlja trenutno je na 23.875, što će reći da bi učinak sličan onim iz poslednje četiri sezone (5.500, 6,000, 6,000, 6.375) "završio posao".

Trebalo bi da smo u poslednjih nekoliko godina apsolvirali način i sistem bodovanja koji je UEFA propisala. Zato ovoga puta nećemo da dužimo. Evo prilike da se podsetiite kroz dve jednostavne tabele:

NAPOMENA: Nacionalni koeficijent obračunava se sabiranjem svih osvojenih bodova klubova iz date države, te deljenjem sa brojem učesnika iz nje. Položaj na tabeli određuje se na osnovu obračuna pet prethodnih sezona. Dati plasman kasnije određuje broj i status klubova (fazu u kojoj startuju) iz date države u evropskim kupovima. Od ove sezone uspostavljeno je doigravanje u Ligi Evrope i Ligi konferencija, takozvano međukolo pred start prolećnog dela. Osam trećeplasiranih klubova iz Lige šampiona igraće protiv osam drugoplasiranih iz Lige Evrope za plasman u osminu finala LE, gde direktan prolaz imaju samo pobednici grupa. Po istom principu obaviće se popuna za osminu finala Lige konferencija: osam trećeplasiranih iz Lige Evrope protiv osam drugoplasiranih iz LK. UEFA neće posebno nagrađivati ekipe u ovoj fazi.

NAPOMENA: Bodovi kraj kojih je crvena zvezdica nisu kumulativni. Dakle, ne sabiraju se. Primera radi, ekipa koja ispadne u plej-ofu bilo kog od tri takmičenja dobija samo 2,5 bodova. Remiji i pobede u grupnim fazama Lige Evrope i Lige konferencija računaju se za koeficijent tek pošto budu premašeni (odbranjeni) bonus bodovi (3 za LE i 2,5 za LK) dobijeni za start u takmičenju. Prva četiri polja u koloni "Liga šampiona" prazna su jer se eliminisani klubovi sele u Ligu Evrope ili Ligu konferencija i samim tim prelaze na sistem bodovanje za ta takmičenja. Od ove sezone postoje samo dva kvalifikaciona kola za Ligu Evrope.

Od kog srpskog kluba najviše možemo da očekujemo ove sezone?

Bilo bi dosta nezahvalno odgovarati na ovo pitanje (zbog prestiža i zarade za srpskog šampiona najbolje bi bilo da se po treći put dokopa grupne faze Lige šampiona), ali ne možemo da se otmemo utisku da će preostala tri naša predstavnika imati priliku da lakše dolaze do bodova za sopstveni i nacionalni koeficijent. Dosta se pethodnih meseci komentarisalo i spekulisalo kako će izgledati sistem bodovanja za Ligu konferencije. Ocrnjena i ocenjena kao trećerazredno takmičenje, LK je u tom smislu bila velika nepoznanica, međutim otkako je UEFA zvanično obelodanila da će svaka pobeda i svaki remi u tom takmičenju vredeti isto kao u Ligi šampiona ili Lige Evrope (kada je u pitanju trka za koeficijente), postalo je jasno da u Nionu ozbiljno računaju na LK i da se nikako ne radi o skrajnutom takmičenju koje neće imati uticaj.

Istina, bonus bodovi nisu na nivou dva kvalitetnija (pogledaj tabele iznad), ali ako u obzir uzmemo maksimalan broj bodova koji je moguće osvojiti u sva tri takmičenja (Liga šampiona - 38; Liga Evrope - 34; Liga konferencija - 30) jasno je kao dan da će "mali" imati ozbiljan potencijal za napredak na Uefa listama u slučaju serije dobrih rezultata u novoformiranom takmičenju.

A nije potrebno posebno pojašnjavati koliko će slabije biti grupe u Ligi konferencija u odnosu na Ligu Evrope. I da ne govorimo u odnosu na Ligu šampiona.

S te tačke gledišta nacionalni koeficijent Srbije ponajbolje bi mogao da "nabilduje" Partizan. Crno-beli bez obzira na lošu prethodnu sezonu i dalje se solidno kotiraju na listi klupskih koeficijenata i oni će, ukoliko obezbede prolaz u grupnu fazu LK, sigurno biti u drugom šeširu uoči žreba.

Nije prethodnih godina bilo velike koristi od ostalih srpskih klubova, ne računajući večite. Tu i tamo Vojvodina je s vremena na vreme uspevala da "kljucne" po neki bodić. Ostali ništa. Imajući u vidu žreb za treće kolo pitanje je da li će i ovoga puta Čuka i Voša moći da urade nešto značajnije, pa opet, svaka pobeda dobro će doći. Pogotovo ukoliko u drugoj rundi budu "duple" protiv Sumgaita i Panevežisa.

Nadamo se dobroj "berbi" u Ligi konferencija, ali nadaju se i naši konkurenti.

Pred vama su njihovi rivali u drugim i trećim rundama u sva tri takmičenja:

12. BELGIJA (24.800 bodova)

Liga šampiona: Briž (grupna faza), Genk - Šahtjor

Liga Evrope: Antverpen (čeka rivala u plej-ofu)

Liga konferencija: Anderleht – Univerzitatea Krajova/Lač; Gent/Volerenga - RFS/Puškaš akademija

13. SRBIJA (23.875)

Liga šampiona: Crvena zvezda/Kairat – Šerif/Alaškert

Liga konferencija: Partizan/DAC Dunajska Streda – Soči/Kešla; Vojvodina/Panevežis - LASK; Čukaricki/Sumgait – Hamarbi/Maribor

14. KIPAR (22.250)

Liga šampiona: Omonija/Dinamo Zagreb – Legija/Flora

Liga Evrope: Anortozis – Rapid Beč/Sparta Prag

Liga konferencija: Apolon/Žilina – Tobol/Hajduk Split; AEL/Vlaznija – Karabag/Ašdod

15. ŠVAJCARSKA (21.925)

Liga šampiona: Jang Bojs/Slovan Bratislava – Linkoln/Kluž

Liga konferencija: Bazel/Partizani – Ujpešt/Vaduc; Servet/Molde - Trabzon; Lucern – Drita/Fajenord

16. HRVATSKA (21.650)

Liga šampiona: Dinamo Zagreb/Omonija - Legija/Flora

Liga konferencija: Osijek/Pogon – CSKA Sosfija/Lijepaja; Rijeka/Gzira – Hibernijan/Santa Koloma; Hajduk Split/Tobol – Apolon/Žilina

17. TURSKA (21.200)

Liga šampiona: Bešiktaš (grupna faza), Galatasaraj/PSV Ajndhoven – Seltik/Midtjiland

Liga Evrope: Fenerbahče (čeka rivala u plej-ofu)

Liga konferencija: Trabzon - Molde/Servet; Sivas - Petrokub

18. CEŠKA (21.100)

Liga šampiona: Slavija Prag – Ferencvaroš/Žalgiris; Sparta Prag/Rapid Beč - Monako

Liga Evrope: Jablonec – Seltik/Midtjiland

Liga konferencija: Slovačko/Lokomotiva Plovdiv – Kopenhagen/Torpedo Žodino; Plzenj/Dinamo Brest – Kauno Žalgiris/Nju Sejnts

19. GRČKA (20.200)

Liga šampiona: Olimpijakos/Nefči – Mura/Ludogorec

Liga konferencija: PAOK – Dudelanž/Bohemijans; Aris/Astana – KuPS/Vorskla; AEK/Velež Mostar – Elfsborg/Milsami

20. NORVEŠKA (19.625)

Liga šampiona: Bode (eliminisan)

Liga konferencija: Molde/Servet - Trabzon; Volerenga/Gent – RFS/Puškaš akademija; Rozenborg/Habnarfjerdir – Domžale/Honka

21. DANSKA (19.375)

Liga šampiona: Brondbi (čeka rivala u plej-ofu); Midtjiland/Seltik - Galatasaraj/PSV Ajndhoven

Liga Evrope: Randers (čeka rivala u plej-ofu)

Liga konferencija: Kopenhagen/Torpedo Žodino – Lokomotiva Plovdiv/Slovačko; Orhus/Larn – Pasoš Fereira

Kada govorimo o klupskim koeficijentima predstojeća sezona poslednja je u kojoj će Crvena zvezda imati priliku za ozbiljan skok na Uefinoj listi. Srpski prvak prošlu je završio kao 50. klub Evrope, a na aktivnoj mu pripada 42. mesto, pošto iz njegovog obračuna ispada svega 1,50 bodova. Već od leta 2022. crveno-belima će početi da se brišu poslednje četiri odlične sezone (ni u jednoj nisu sakupili manje od 6.00 bodova), tako da će opstanak u TOP 50 dalje zahtevati konstantno učešće u grupnim fazama evrokupova.

Zahvaljujući tome što mu je iz obračuna ispalo svega 0,50 bodova iz sezone 2016/17, Partizan je skočio sa 90. na 65. mesto na "živoj tabeli", dok su Čukarički i Vojvodina ispod 200. pozicije.

Za kraj, vraćamo se nakratko na nacionalni koeficijent. Svakako da je za domaći fudbal najvažnije da Superliga "odbrani" status jedne od najboljih 15 liga Evrope koji trenutno ima u džepu, ali valjda pomenuti da nije svejedno da li će biti 13. (trenutna pozicija na aktivnoj tabeli), 14. ili 15. Primera radi, ukoliko bismo zadržali sadašnju poziciju (a prema raspodeli mesta za sezonu 2021/22) naš šampion bi na leto 2023. takmičenje počeo u plej-ofu za Ligu šampiona, što će reći da bi već imao obezbeđenu grupnu fazu Lige Evrope. Takođe, osvajač srpskog kupa započeo bi sezonu u Ligi Evrope iz plej-ofa, a to bi opet značilo da u slučaju eliminacije ide u grupnu fazu Lige konferencija.