Valjda će Evropa zaista nešto naučiti od Amerikanca u Čelsiju

Nije svima bio simpatičan, ali kad je Tod Boli leta 2022. godine sleteo u London da se predstavi kao novi gazda Čelsija doneo je sa sobom nešto malo američke spontanosti i milijarderskog glamura. Bio je zanimljiv, pričao je o svemu, nije se libio ni da u razmetljivom stilu karakterisitčnom za tako bogate ljude podeli neki savet, pa je tako pričao da bi evropski fudbal mogao da nešto i nauči od Amerikanaca.

Recimo, kako da zaobiđe pravila o finansijskom fer-pleju, što su Bolijevi saradnici već radili u Los Anđeles Dodžersima kada su dovodili Šoheja Ohtanija, svetsku bezjbol zvezdu. Boli doduše na Stamford Bridž nije doveo nijednu aktuelnu fudbalsku zvezdu, ali se nadao da je kaparisao brdo budućih.

Neverovatnih 611.000.000 evra spiskao je u prvoj sezoni u Londonu, ove još 467.800.000, milijardu je odavno prebacio i da budemo odmah jasni: Sve to uspeo da uradi, a da klubu ne navuče dugove koji će mu napraviti momentalne probleme kakvi su, više zbog politike naravno, ostali iza Romana Abramoviča.

Činjenica je ipak da je Abramovič od Čelsija napravio istinski veliki klub na svetskom nivou, dok Boli bar za sada ne izgleda kao čovek koji ima predstavu šta radi. Tim Maurisija Poketina je posle dva uzastopna poraza u Premijer ligi – očekivano od Liverpula i pomalo iznenađujuće od Vulverhemptona – tek 11. na tabeli, bodovno bliži ispadanju, nego izlasku na evropsku scenu. O Ligi šampiona da ne pričamo.

U međuvremenu je Boli otpustio Tomasa Tuhela, čoveka koji je klubu doneo drugu evropsku krunu, Grejema Potera, dok sada navijači traže i smenu Poketina. S tim da je klub toliko trošio da bi sada najradije izbegao nove obaveze, a smena Poketina bi ga koštala 12.000.000 evra.

Sav bi se ovaj novac utrošen na pojačanja lako vratio da je klub imao uspeha na terenu i igrao Ligu šampiona. Ali Boli je u fudbal utrčao kao ludak bez plana. I razvalio Plavce.

Gazda Tod Boli (©Reuters)

Tuhel je recimo samo želeo da ostane trener, a kad su otišli Abramovičevi saradnici Marina Granovskaja i Petr Čeh, morao je da se bavi i transferima. Nije mu se to dopalo. Posebno jer se nije sam pitao. On je hteo Matijsa de Lihta, Rafinju, Frenkija de Jonga, Presnela Kimpembea… Dokazana imena. Dobio je Veslija Fofanu za 80.400.000 evra, Marka Kukurelju za 65.300.000, pa Rahima Sterlinga, Kalidua Kulibalija, Denisa Zakariju koga nije hteo…

Istini za volju i sam Tuhel je bio neodlučan, pa je Boli pričao da je bila “noćna mora” raditi sa njim na transferima. Zato je preuzeo sve da radi sam i tu je bio kraj Čelsijevim ambicijama. Jer ovaj Amerikanac – iako priča sa velikim samopouzdanjem – notorna je fudbalska neznalica.

A kad u ovakvim klubovima nema rezultata, samo je pitanje trenutka kada će da se jave i dugovi. Boli je investicije u pojačanja razvukao na osam do devet godina, pa klub za sada zaista nema problema, ali Čelsi je svejedno na sebe preuzeo obaveze u visini od preko DVE MIIJARDE EVRA. Ne bi bio problem da ima rezultata i da je Boli pogodio pojačanja. Kako to naravno nije učinio – ili ih je bar preplatio – neizvesna budućnost čeka Plavce.

Uefa pride stalno menja pravila, uskoro će stopirati mogućnost da se cena transfera razvuče na osam do devet godina (ograničiće ga na pet), pride će kubovi od 2025. na plate igrača, obeštećenja i provizije agenata smeti da troše do 70 odsto od prihoda. Čelsi je trenutno na 90 odsto. Žurka je prošla, dakle.

Sad, sve to može da se ispegla ako Mojzes Kaisedo, doveden za 116.000.00 evra, ode za veću sumu. Ili ako Čelsi nekako izvuče 121.000.000 uložen u Enca Fernandeza ili čak i skromnijih 70.000.000 investiranih u Mihajla Mudrika. Problem je što je to mnogo teško sa ovakvim rezultatima. Posebno kada svi znaju da oluja stiže.

A, još teže je što bi zbog pomenutog razvlačenja i ta amortizacija bila veoma spora. Primera radi, kada bi Čelsi danas prodao Kaiseda za okruglo 100.000.000 evra klupska ušteda bi, zbog ugovora na osam sezona, prva polako ističe, na godišnjem nivou iznosila svega 12.500.000 evra. Ako Plavci budu hteli da se momentalno izvuku iz krize moraće da prodaju klupsku decu, Konora Galagera ili Risa Džejmsa.

Maurisio Poketino (©Reuters)

Poketino traži strpljenje, a čini se da je vreme jedino što Plavci nemaju. I kada je Poter odlazio govorio je…

“Ne mislim da je u meni problem. U teškom smo periodu. Previše mladih igrača treba navići na zahteve Premijer lige”.

I zaista, za Bolijevog mandata stiglo je čak 28 igrača, 50 ih je otišlo, među njima i Mendi, Ridiger, Aspilikueta, Kristensen, Žoržinjo, Kante, Maunt, Haverc, Verner, Kovačić… Iz ekipe koja je 2021. Pokorila planetu ostali su samo Ris Džejms, Tijago Silva i Ben Čilvel.

Da sve bude još gore, nekad se čini da je neko samo ubadao olovkom po listi sa potencijalnim pojačanjima. Pa tako Poketino na raspolaganju ima jednu klasičnu devetku (Nikolasa Džeksona), ali zato četvoricu golmana (Roberta Sančeza, Petrovića, Betinelija, Bergtroma).

Kad na sve to nadovežete povrede, nezadovoljne…

“Ovo u poslednjih 18 meseci izgleda kao potpuni haos. Upropaštavaju dobre fudbalere”, govorio je nedavno Geri Nevil podsećajući da su Čelsi navikli na poraze i da su izgubili 30 utakmica od dosadašnje 81 otkako je stigao Boli.

Pritisak je slomio Kaiseda i sa prosekom do 23 godine najmlađi tim Premijer lige, ono malo veterana poput 39-godišnjeg Tijaga Silve nikada nije bilo u ovakvoj situaciji, Kol Palmer se još i otima, ali Plavci se muče. Primili su više golova nego što su dali u Premijer ligi, izgubili su više mečeva no što su dobili, ni ne podsećaju na strašnu ekipu pred kojom je strepela Evropa za Abramovičevog mandata.

Za njegovih 19 godina u klubu samo u sezoni 2016/2017 Plavci nisu igrali u Evropi. Ali su te sezone osvojili Premijer ligu. Trenutno nam i ispadanje iz Premijer lige deluje kao realnija opcija u budućnosti.