Veliki brat svakog tima (VIDEO)

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Augzburga)

Pehar osvojio nije, srca navijača jeste. Došao je Dušan Tadić u Fenerbahče sa zadatkom da pomogne u napadu na titulu čekanu deset godina, a postao je – legenda. Taj epitet, koji se u savremenom fudbalu možda olako prišiva, dodelile su mu fanatične pristalice turskog velikana ceneći njegove fudbalske i ljudske kvalitete, čak i posle sezone u kojoj je klub iz Istanbula ostao kratak u trci sa Galatasarajem, a posrnuo je i na drugim poljima. Samo, fudbal nisu isključivo pehari.

U to smo se uverili kad su navijači Fenerbahčea banuli na srpsku žurku u Augzburgu. Ne da bi bili partibrejkeri, nego da bi pesmom podržali Tadića i poželeli mu sreću kao kapitenu Orlova pred početak Prvenstva Evrope. Među skoro 3.000 navijača, tokom treninga otvorenog za javnosrt, bili su najglasniji. Što i nije teško, ako se zna kakvi su zaljubljenici u sport Turci, ali jeste (pozitivno) iznenađenje da baš toliko cene 35-godišnjeg vezistu.

Videlo se to od zagrevanja, preko treninga, a naročito u trenucima dok su naši igrači napuštali stadion Rosenau. Nekoliko desetina Turaka je sve vreme pevalo samo asu Fenera, stvorivši ambijent koji je na trenutke podsetio kao da smo na stadionu „Šukru Saradžoglu“.

„Došao je Tadić pre godinu dana i odmah je preuzeo komande ekipe, postao lider našeg tima. Uživamo dok ga gledamo! Ne zbog brzine, nego tehnike, snalažljivosti i vizije igre. To što on radi za nas je neverovatno“, ushićen je Taha, student ekonomije u Augzburgu.

DOĐI I UZMI ME: Happy Euro Bonus za SVE!

Zajedno sa još 60-ak drugara, zapucao je na stari gradski stadion da vidi Tadića, jer ga je pre srede gledao samo u televizijskim prenosima utakmica i na video klipovima. I kaže da ga razume kad ne isporuči na terenu sve što zna, iako se pojedini fanovi Fenerbahčea zbog toga ljute.

„Neki od naših navijača baš i ne vole Tadića poput mene. Prema njihovom mišljenju, Dušan ne daje golova koliko oni očekuju, međutim, samo zamislite gde bi bila naša ekipa da njega nema. Tadićevo prisustvo je dovoljno da podigne nivo igre i kad ostatku tima ne ide. Problem je što se naši navijači brzo naljute. Oni što ga ne vole bi hteli da svaku utakmicu Fener dobije 5:0 ili 6:0, a da Tadić postigne dva gola i još toliko namesti kako bismo osvojili titulu. Ja sam strpljiv, razumem ga“.

Pored Taha stoji Perkan, još jedan ljubitelj lika i dela kapitena srpske reprezentacije. Možda nismo ni svesni koliko ga stranci cene. A ovo nije prvi slučaj, jer su mu skandirale pristalice Sautemtona, u Ajaksu je nosio kapitensku traku, evo u Turskoj je idol.

„Legenda! Naš kapiten, veliki kapiten! Nema šta više da vam objašnjavam. Tadić je već naša legenda. Iako je proveo samo jednu sezonu u klubu, to je dovoljno, jer nam je pokazao kakav je fudbaler i čovek. Odličan u svakom pogledu, valjda će ostati još koju godinu sa nama“, priča Perkan.

A šta je to čime kapiten našeg državnog tima osvaja, pleni, kako to da ga na svim adresama vole.

„Za ostatak igrača on je veliki brat! Uvek je spreman da im pomogne, da ih sasluša, da im se nađe kao stariji. U pogledu sporta pogledajte samo kako je spreman, njegovo telo je inspiracija svima nama mlađima da se bavimo fitnesom. A što se tiče učinka, podiže kvalitet ostatku ekipe samim prisustvom. Nemam reči da objasnim koliko je uticajan“.

Prekidamo ga konstatacijom koju smo zabeležili malopre, da ga ne vole svi, u društvu sklonom preterivanju i ekstremima.

„E, to nisu navijači Fenerbahčea! Ne znam što je tako. Možda nekad pogreši u pasu, promaši šansu... Znate šta može da bude problem, što nije realizovao nekoliko penala minule sezone. Mimo toga, sve je super“.

Navijača baza Fenerbahčea je odmah iza Galatasarajove. Oko 37,6 procenata Turaka navija za Galatu, a 32,3 za Fener. To je samo u državi, slično je u Nemačkoj, gde imaju snažno uporište, uz utisak da možda nisu tako ostrašćeni kao u Turskoj. Ti podaci su dovoljni da se shvate zašto im je važno da vide „jednog od njih“.

„Ako je reprezentacija Srbije došla u naš grad i ukazala se prilika da vidimo Tadića, to je zicer koji nismo smeli da propustimo. Da dobijemo autogram i selfi, vau“, ushićen je Ersin, dok njegove kolege objašnjavaju sjajnu konekciju Dušana Tadića i Edina Džeka. „Obojica su kapiteni, vođe, naša braća! Narod ih voli bilo gde da se pojave, na ulici, u restoranu, šoping centru, jer su najbolji igrači Fenera. Nadam se da će tako nastaviti i naredne sezone, gde ćemo imati Žozea Murinja na klupi i zato idemo da osvojimo titulu“.

Žuto-plavi je čekaju deset godina i to mora da je frustrirajuće...

„Mi smo Fenerbahče, najveći klub na svetu, sa najglasnijim navijačima. Imamo šansu sa Murinjom, moglo bi napokon da se desi da budemo prvaci, ali bi mi oduzelo dugo vremena da vam pojasnim sve šta se dešava u turskom fudbalu. Nije samo ono što vidite na terenu“, sugeriše Alder da postoje i drugi motivi koji kroje sudbinu Fenerbaheča.

Jedino je sigurno – tamo Dušan Tadić uživa ogromnu reputaciju. I ovaj nalet adrenalina mogao bi da ga dodatno podstakne da i u dresu Srbije bude jednako uticajan tokom turnira u Nemačkoj. Pokazao je da može, jer je i među Orlovima i kapiten i veliki brat.

I DALJE PAMTIMO SAŠU ILIĆA U GALATI

Među 60-ak navijača Fenerbahčea „potkrao“ se i koji Galatin, tokom otvorenog treninga reprezentacije Srbije u Augzburgu. Zanimljivo, nije bilo peckanja.

„Volim Galatu, ali cenim Tadića. Stvarno je legenda. Njegova pojava na terenu, način na koji raspoređuje igrače, utiče na njihov stil, stvarno ga čini posebnim fudbalerom. Voleo bih da dođe u Galatasaraj, ali imamo Zahu, nema veze. Inače, iako je bilo davno, sećam se Saše Ilića kako je igrao za nas, znam da je bio baš dobar i da smo sa njim osvojili titulu“, pojašnjava jedan od turskih navijača.