Veliko finale sezone, na talonu je budućnost Partizana

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Madrida)

Neće biti vremena za posetu muzeju Prado, niti je bilo ko od Partizanovih fudbalera došao u Madrid radi turizma. Neće ga biti ni za uživanje u bogatoj gastronomiji, jer mora da se vodi računa o profesionalnim obavezama. Možda ga ostane taman toliko da se prošeta centralnim gradskim ulicama i oseti duh prestonice koji neprestano bubnji u ritmu muzike, hrane i, naravno, sporta. Jedna od tih ulica vodi ka trgu Puerta del Sol, u samom srcu grada. Tamo se nalazi statua medveda i drvo jagode, zvanični simbol grada Madrida.

Baš zagledani u taj motiv, izabranici Saše Ilića mogli bi da pronađu dodatni podstrek za duel sa Hetafeom (21 čas, TV Arena Premium 2, RTS 3). Jer, od svih znamenitosti Madrida – a ima ih o-ho-ho – pomenuti simbol možda ponajbolje ilustruje šta se večeras od njih očekuje. Taj medved pod stablom uklesan je u grb Atletiko Madrida, a u gradu koji mnogi posećuju zbog glamuroznog Reala, Beograđanima je potrebno da makar na dva sata budu kao ekipa Dijega Simeonea.

Praktični, mudri, da ne mare za lepotu u igri, već da samo i isključivo gledaju rezultat. Ima više načina na koje bi mogli da pokušaju da ostvare što bolji ishod pred revanš u Humskoj i svaki je daleko lakše napisati nego izvesti na travi „Koloseuma“. Tumačeći reči Saše Ilića, jasno je da bi u poslednjem kvalifikacionom kolu za mesto u Ligi konferencije i sam poželeo da njegov tim bude hrabar i odgovoran, baš kakav je duže od decenije Atletiko.

Naravno da ovo nije poređenje srpskog predstavnika sa španskim gigantom, ali jeste pravac koji bi Ilić, njegovi saradnici i fudbaleri morali da slede pred okršaj sa timom koji takođe ne uživa u estetici, ali izuzetno uživa u rezultatu. A to je ono što se u fudbalu, posebno u letnjim kvalifikacijama, jedino računa. Utisci su ionako rezervisani za neke druge priče.

Između ovog meča i onog za sedam dana na Topčiderskom brdu staje maltene cela sezona Partizana. Tako se ispostavilo još pre dve i po sedmice, kada su rukovodioci objavili da će se povući sa pozicija u slučaju izostanka plasmana u Ligu konferencije. To jeste moralno i odgovorno ponašanje i na tome svaka čast, jer je potez koji se u našem drštvu ne viđa česti. Ta objava je istovremeno stavila ogromno breme na pleća fudbalera. Iako to verovatno nije bila namera, ispalo je da od njih direktno zavisi sudbina i budućnost kluba. Zato crno-beli u južnom delu Madrida igraju „prvo poluvreme“ utakmice ne samo sezone ili godine, nego možda i čitave decenije.

Taj termin „utakmica sezone“ toliko je često upotrebljavan u domaćem sportu da je praktično izgubio na težini. U ovom slučaju je tačan i ima daleko šire značenje. Na talonu nije samo takmičarski motiv (povratak u grupnu fazu UEFA takmičenja gde kluba nije bilo prethodne tri sezone), finansijski (bar 4.000.000 evra u klupskoj kasi), promotivni (još najmanje šest evropskih utakmica) i tržišni (rast vrednosti mlađih igrača), već je na stolu, suštinski, organizaciona stabilnost Partizana.

Eventualnim iznenađenjem i eliminacijom Hetafea potpuno bi se promenila klima oko kluba, koji bi živnuo. U suprotnom, ukoliko bi rukovodioci zaista otišli posle ispadanja, to bi vratilo crno-bele ko zna koliko koraka unazad. Ne samo da ne bi bilo novca i Evrope, nego bi se ušlo u neku vrstu bezvlašća i vakuuma dok se ne izaberu novi čelnici. A već smo videli kako se ekipa mučila proletos dok je trajala borba za vlast, okončana tek na Skupštini u „Zemunelu“. Još jedan takav scenario unazadio bi klub na duže staze.

Zato je potrebno učiniti sve da se taj crni scenario izbegne. U najboljoj varijanti – preskočiti Hetafe u dvomeču (ne obavezno pobediti večeras) i mirnije ući u nastavak sezone koja je u Mozzart Bet Superligi, suštinski, već u ranoj fazi kompromitovana. Zato Parni valjak sada mora da pokaže više nego na prethodnim utakmicama. Ako može...