Venecuela, tamo gde fudbal nije broj jedan

Da, postoji i takva zemlja na južnoameričkom tlu, gde fudbal nije najpopularniji sport, zapravo u ovoj državi to je bejzbol, pa se sa pravom postavlja pitanje, kakav fudbal se tu igra? Može se reći ovako, čist fudbal (kad već postoji onaj prljav), fudbal bez previše izležavanja, bez preteranog taktiziranja, istina bez neke preterane lepote, ali sa dosta dosta trčanja. Iako se nacionalna liga Venecuele igra još od 1921. godine, na profesionalni nivo prešla je najkasnije od svih južnoameričkih, tek 1957. godine, što onda i ne čudi da klub popt Karakasa koji je osnovan 1967. godine sa svojih 12 šampionskih naslova zauzima prvu mesto po broju osvojenih titula. Dakle nema tu mnogo ulaganja, nikada ih nije ni bilo, pa su se tako i mnogi stariji klubovi jednostavno gasili ili pravili fuzije, ili pak jednostavno menjali ime i ostavljali iza sebe neplaćene račune ali i pozamašan broj trofeja koji im nije pripisan.

Večerašnji duel prestoničkih ekipa izmeću Karakasa i Metropolitanosa školski je primer onoga što se dešava na fudbalskoj sceni Venecuele već više od pola veka. Ono što je zajedničko za oba kluba je da svoje susrete kao domaće ekipe igraju na istom stadionu koji je u vlasništvu Centralnog Univerziteta Venecuele, a pored njih koriste ga još dve ekipe u Primeri, jer stadiona za fudbal i nema u tolikom broju naspram terena za bejzbol, koji se mogu naći u bilo kom parku. FK Karakas najuspešniji je klub u nacionalnom prvenstvu i klub koji je najviše pružio na internacionalnoj sceni.

Dokaz da ovaj klub iz Venecuele ne treba olako shvatiti, na sopstvenoj koži osetio je River Plejt 2007. godine kada su u okviru grupe 6 Libertadores kupa, oba puta izgubili (3-1, 1-0), potom su isto iskustvo 2009. godine imali i Čivas iz Gvadarahale kao i Lanus. Iste godine Karakas je dospeo do četvrtfinala Libertadoresa gde samo zahvaljujući Gremijevom golu u gostima (pravilo koje je tada važilo u CONMEBOL-u) pri ukupnom rezultatom 1-1 nisu uspeli da porđu u narednu fazu takmičenja. Klub nosi zanimljiv nadimak "Los Rojos del Ávila" - "Crveni sa Avile", inače Avila je magloviti planinski vrh koji se uzdiže iznad glavnog grada, i praktično predstavlja simbol Karakasa. Sam nadimak potiče od grupe momaka koji su se upravo na vrhu Avile sastali radi osnivanja tada novog fudbalskog kluba u gradu. U sezoni 1998/99 "Crvene" je sa klupe predvodio naš čuveni stručnjak Vladica Popović, što mu je ujedno bio poslednji trenerski angažman u karijeri.

Nažalost za tako kratak period nije uspeo da ostvari veći uspeh sem trećeg mesta, ali svakako je ostavio traga i na ovim prostorima osvojivši titulu i kup sa Portugesom. Sa druge strane nalazi se jedan, pa uslovno rečeno mladi klub. Pod imenom Metropolitanos nastupa od 2012. godine, a osnovan je na temeljima nekadašnjeg kluba Lara (nema nikakve veze sa klubom Deportivo Lara), koji se jednom čak upisao kao šampion daleke 1965. godine. Klub kreće od nule u sezoni 2012/13, a ta polazna nula bila je druga divizija (segunda division), jer ako rešite da igrate na profesionalnom nivo u Venecueli, krećete od drugog ranga. Već u sezoni 2014/15 ušli su u društvo najboljih, gde do danas nisu ostvarili neke zapaženije rezultate, najbolji plasman izborili su predhodne sezone kada su zauzeli osmo mesto u formatu Klausura. Nakadašnji klub Lara osporavao je klasiko sa Deportivo Petareom, međutim po gašenju i formiranju novog kluba, susreti između Metropolitanosa i Petarea nisu prepoznati kao klasik od strane navijača, ali zato je formirano jedno novo rivalstvo sa takođe mladim klubom iz komšiluka Estudiantesom iz El Paraisa, jedan od krajeva Karakasa.

Trenutno "Crveni" su nakon četiri odigrana kola i sa 10 osvojenih bodova u okviru grupe A na deobi prvog mesta sa Deportivo Tačirom, dok se Metropolitanos nalazi na šestom mestu sa 3 boda. Što se tiče međusobnih duela ovih klubova , do danas susreli su se tek 12 puta, od toga šest puta Karakas je bio uspešniji, dok Metropolitno ostao na dve pobede i to obe u gotima, dok je četiri puta meč odigran bez pobednika. Oružije kojima raspolažu ekipe uglavnom je stacionirano u napadu, kod Karakasa to su mladi osamnaestogodišnjak Saul Guarirapa i iskusni argentinac Aleksis Blanko, dok je kod formalno rečeno gostiju to Orlando Moreno, mada veoma bitnu ulogu u ekipi Metropolitanosa ima golman Tito Daniel Rohas, kome mogu da zahvale što na predhodna četiri susreta imaju tri boda i to sva tri ostvarena remijima.

VENECUELA - 5. KOLO

Utorak

01.00: (1,52) Karakas (3,60) Metropolitanos (7,00)

22.00: Atletiko Venecuela - La Guaira

Piše: Đorđe RADONJIĆ