Violinom simfonijom diriguje đak violine, ljubičasta jesen podseća na Batistutine dane

David de Hea nije Frančesko Toldo. Jasin Adli ne sme ni da se poredi sa Ruijem Koštom. Mojze Ken ne može u istu rečenicu sa Gabrijelom Batistutom. Rafaele Paladino može samo da sanja o karijeri Đovanija Trapatonija. Današnja Serija A nije ni senka najjače lige sveta sa početka veka.

A opet, emocije su slične. Nemoguće ih je isključiti. Snovi su isti. I ne treba ih sputavati. Euforija je lepa stvar u fudbalu. Svakako bolja nego apatija u kojoj je Fjorentina često živela u ovom veku nakon sloma Čekija Gorija.

U prelepoj Firenci je jutros osvanulo oblačno jutro, temperatura je desetak stepeni, ali u srcima Fjorentininih navijača greje sunce, gori vatra, plamti nada… U retko kojem italijanskom gradu (Napulj, Kaljari, eventualno Bolonja) tako se strastveno živi i diše za samo jedan klub kao u Firenci. Ništa ljude u ovom gradu-muzeju ne može brže da digne i spusti kao rezultati Fjorentine.

A oni su senzacionalni! Iznad svih očekivanja. Praktično za nevericu. Fjorentina nije prva. To bi tek bio incident. Ali jeste druga sa bodom zaostatka za prvim Napolijem.

Prvi put nakon 64 godine je Viola vezala sedam pobeda u Seriji A. Prvi put nakon devet godina ima 28 bodova iz 13 kola. Ako pobedi Inter u sledećem kolu, imaće 31 bod iz 14 kola što bi bio najbolji start u ovom veku. Ironija je da je Fjorentina najbolji start ostvarila u sezoni 2005/06 kada je imala devet pobeda uz dva remija i poraza, ali je zbog kazne imala minus jedan bod na tabeli umesto 29 osvojenih na terenu. 

Poslednji put kada je ovakva euforija drmala Firencu, bilo je to u sezoni 1998/99. Ljubičasti Fila dresovi sa reklamom Ninetndo na grudima. Tada je na golu stajao pomenuti Toldo, igrom dirigovao umetik Manuel Sezar Rui Košta, a mreže rešetao Gabrijel Omar Batistuta. Bilo je tu još nekih odličnih igrača poput Jerga Hajnriha, Tomaša Repke, Morena Toričelija, Giljerma Amora… I jedne divlje brazilske Životinje. Na klupi je sedeo Đovani Traatoni.

Viola je furiozno otvorila sezonu, Batistuta je het-trikom izrešetao Milan na San Siru (3:1), istim rezultatom je tukla Inter na Frankiju, a Batigol je presudio i Juventusu u Firenci (1:0). Kada je prvi deo sezone Batistuta zatvorio het-trikom protiv Kaljarija, Fjorentina je na polovini šampionske trke bila prva i igrala najbolji fudbal! Glasno se govorilo o Skudetu koji se čeka od 1969. godine i generacije De Sitija, Merloa, Amarilda… Batistuta je imao Italiju pod nogama, dao je 17 golova na 17 mečeva u eri defanzivnih aždaja Maldinija, Kanavara, Neste, Tirama, Ferare, Kostakurte… Tih 17 na 17 vrede kao danas 30 na 20.

Početkom februara, Viola je i dalje vodila na tabeli i dočekala Milana u jednom od derbija sezone. Milan je odolevao, igrao se 90. minut kada je Batistuta krenuo u beg Kostakurti ka golu Abijatija… I samo pao. Uhvatio se za koleno, a ceo Artemio Franki za glavu. Fjorentina je ostala na prvom mestu, ali je ostala i bez Batistute do kraja sezone. Da stvari budu gore, njegov parnjak iz napadačkog tandema Edmundo je pokazao svoju životinjsku narav i kada je bio najpotrebniji timu, otputovao na karneval u Riju. Ostavio je tim na cedilu, a Violina sezona se srušila kao kula od karata.

Ni kriv, ni dužan je titulu osvojio Milan, Fjorentina je završila kao treća. Batistuta se kasnije vratio, opet rešetao mreže, ali sa Ljubičastima više nikad nije bio kandidat za titulu. Morao je po nju da ode u Rim. Niti je Fjorentina posle njega više bila kandidat za Skudeto. To treće mesto iz 1999. je do danas najbolji plasman Viole na kraju sezone.

Sada su duhovi prošlosti oživeli u Toskani.

Nakon trećine aktuelne sezone, Viola je četvrta na tabeli. Ali sa bodom zaostatka za prvim mestom… I dalje su reflektori upereni ka Interu, Napoliju, čak i Juventusu, Atalanti… Fjorentina je uz Lacio uljez na vrhu. I tek je čekaju najteži ispiti u vidu Intera, Juventusa, Napolija… Dovoljno razloga da sa obe noge budu na zemlji i da se ne zanose. Ali, šta ako je ovo TA sezona? Šta ako drugi počnu da posustaju, a Viola zadrži ovaj korak?

Iza čudesnog starta Ljubičastih stoji fudbalska arhitektura Rafaelea Paladina, jednog od najpersepktivnijih trenera italijanskog fudbala i sasvim sigurno budućeg trenera nekog od najvećih klubova na Čizmi. Sjajno je radio u Monci, a u Firenci je nakon lošeg starta podigao letvicu. Trebalo mu je malo vremena da izgradi kičmu tima i osnovne principe igre. I posle tri meseca je uspeo da napravi osovinu.

Morao je i da menja neke stvari u hodu, pa je posle slabijeg starta odustao od omiljene formacije njegovog fudbalskog oca Gasperinija sa trojicom pozadi. Prelaskom na 4-2-3-1 su došli mnogo bolji rezultati. Ipak je Fjorentina po profilu igrača u kadru građena za formaciju sa četvoricom u poslednjoj liniji.

"Volim da eksperimentišem. Inicijalna ideja je da igramo sa trojicom pozadi, ali Fjorentini više odgovaraju 4-3-3 ili 4-2-3-1 koje mogu da primenim bez problema. Nisam taktički apsolutista, volim da menjam jer formacije zavise od igrača kojem imam", rekao je još letos na predstavljanju u Firenci.

Jedan od prelomnih momenata sezone je bilo konačno sklanjanje nepouzdanog Pjetra Teraćana sa gola. Sa njim je Viola u prva tri kola zabeležila tri razočaravajuća remija (Parma, Venecija, Monca) i primila tri gola. Sa Davidom De Heom na golu, Viola ima jednu od najboljih odbrana u ligi. Ponajviše zahvaljujući španskom veteranu koji je duže od godinu dana bio bez kluba. Čuda pravi otkako se vratio među stative. Protiv Milana je skinuo dva penala koji mu nikad nisu bili specijalnost. Protiv Đenove je u finišu meča imao tri čudesne intervencije, a juče protiv Koma tri odbrane u jednom napadu! Protiv Verone je čak i asistirao…

"Možete da pogrešite sa izborom žene u životu, ali ne smete da porgešite sa izborom napadača i golmana za sezonu", rekao je nekadašnji Fiorentinin direktor Pantaleo Korvino.

Izgleda da je imao pravo… 

Prvi put nakon 17 godina, Fjorentina nije primila gol na pet vezanih gostovanja. Jedini je tim u ligi koji nije primio nijedan gol nakon 60. minuta igre što prilično govori o defanzivnoj stabilnosti i psihologiji.

Paladinova defanzivna filozofija je ‘čovek na čoveka’ koja rezultira panikom u organizaciji igre protivnika i greškama iz kojih Fjorentina profitira. Videćemo kako će to ići protiv tri najjača tima u ligi sa najvećim individualnim kvalitetom… Iako je hrvatski reprezentativac Marin Pongračić doveden kao kapitalac da zameni dugugodišnjeg komandanta odbrane Nikolu Milenkovića, češće je bio povređen nego što je igrao, ali je Paladino našao rešenje u kući. Hrabro je gurnuo u vatru 19-godišnje dete kluba Pjetra Komuca koji je do tada imao pola sata prvoligaškog fudbala u karijeri. I za tri meseca od njega napravio reprezentativca Italije! Sa često kritikovanim Lukom Ranijerijem čini jedan od najčvršćih štoperskih tandema u ligi. Desni bek Dodo je najstandardniji igrač u ekipi, a na levom boku polako nadolazi letnje pojačanje Robin Gosens.

Milanov promašaj Jasin Adli se nameće kao plejmejker oko kojeg se vrti igra Viole i već ima po tri gola i asistencije. U Milanu je za 2.000 minuta na 29 utakmica imao gol i dve asistencije. Kao dete je svirao violinu, sada diriguje Violinom igrom jer mu je Paladino našao žicu. Rimski otpaci Danilo Kataldi i Edoardo Bove donose kilometražu i mišiće na sredini terena, a navijači Viole sve češće odmaraju oči od Rolanda Mandragore i njegovih antifudbalskih kvaliteta kojima su prisustvovali prethodnih sezona.

U ofanzivnoj liniji tima polako nadolazi Paladinovo otkriće iz Monce Andrea Kolpani kojeg je lepše videti na terenu od sebičnog Žonatana Ikonea. Lukasu Beltranu je napokon trener pogodio ulogu na terenu – polušpic. Sjajno sarađuje sa iznenađenjem sezone Mojzeom Kenom.

Kada je Fjorentina letos izdvojila 8.000.000 evra za Juventusovog otpisanog talenta, retko ko je verovao da će Ken doneti golove. Oni mu nisu stajali u ličnoj karti dosadašnjeg dela karijere. Već ih je dao devet u Seriji A i ukupno 12 u svim takmičenjima. Za celu prošlu sezonu u Juventusu na 20 utakmica je imao – NULA golova. Ukupno 14 na 102 utakmice u poslednje tri sezone u belo-crnom dresu. Od početka oktobra, od Kena su u evropskom fudbalu efikasniji samo Robert Levandovski (13), Hari Kejn (10) i Vinisijus Žunior (9 golova). Ken ih ima osam za manje od dva meseca.

A tek se očekuje pravi doprinos najvećeg pojačanja Alberta Gudmundsona koji je zbog povreda odigrao tek 234 minuta u sezoni. Pa čak i za to kratko vreme na terenu je pokazao šta može i dao tri gola. Mogao bi Paladino više da izvuče i od Rikarda Sotila, Kristijana Kuamea, mladog Amira Ričardsona, a videćemo i kakav potencijal skriva mladi argentinski štoper Matijas Moreno.

"Fjorentina je postala jedna od referentnih tački italijanskog fudbala. Tim na koji ostali treba da se ugledaju. Ali da sačekamo kraj prvog dela sezone pa da pravimo matemtiku. Ovo je tim koji ne treba dirati u zimskom prelaznom roku osim ako Ikone ili Biragi požele da odu, pa da im se dovedu adekvatne zamene. Najveće pojačanje će biti zdrav Gudmundson. Možda može da se dovede neki mladi napadač kao alternativa Kernu", rekao je legendarni italijanski napadač Ćićo Gracijani.

Viola ne igra spektakularan fudbal, ali pobeđuje i pokazuje stabilnost. Tako se u Italiji tradicionalno prave uspesi.

"Ovakve pobede kao protiv koma pokazuju ljudsku stranu ekipe. Ujedinjeni smo, motivisani i pokazujemo pravi duh. A prostora za napredak ima i te kako", rekao je Paladino juče.

Uprkos euforiji kod navijača, iz svlačionice ne izlaze zapaljive i euforične izjave. Glad, skromnost i inteligencija su i dalje dominantne mentalne karakteristike Violinih igrača i trenera. Možda su i prerano uhvatili vrhunac forme i videćemo kako će se suočiti sa strahom od neuspeha kada ne budu pobeđivali. Ako hrabrost tada nadvlada strah, onda je svašta moguće… Sledeći meč je pravi ispit.

"Fjorentina je tim koja zna da se brani, a da potom isto tako kolektivno pređe u napad. Pogledajte kako se defanzivno žrtvuju igrači poput Beltrana ili Kolpanija. Paladino je bio inteligentan da promeni formaciju nakon slabog starta, ali njegov najveći uspeh je stvaranje timskog duha i svlačionice u kojoj su momci srećni što igraju fudbal. Ne možete da zamislite bolji ambijent pred dolazak Intera. Već mi srce lupa od pomisli na taj meč", rekao je legndarni Ćiro Ferara komenturišući sezonu Fjorentine.

Narednih pet mečeva Fjorentina igra na svom stadionu i tada treba očekivati vulkan euforije. Pogotovo ako narednog vikenda padne prvi favorit Inter.