Vladimir Matijašević: Čuki 50 odsto od Mela, za Miladinovića smo mogli da uzmemo duplo

Običan fudbalski svet malo se i razočarao kada je prošlog leta shvatio koliko je Čukarički daleko od evropskog nivoa fudbala. Ali na Banovom brdu ističu: drugačije ni ne mogu. Jer klub živi od prodaje igrača i ako nešto ne može da mu se ospori to je – ume da prodaje.

I ove sezone Čuka je već na granici od 6.000.000 evra koliko joj je otprilike potrebno da preživi godinu. Najveću finansijsku injekciju svakako je udahnuo transfer Igora Miladinovića u Sent Etjen za 3.000.000 evra, a baš juče Brđani su i Vinisijusa Mela prodali za 2.500.000 u Al Džaziru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Doduše, sportski direktor Vladimir Matijašević u izjavi za klupski sajt otkriva da neće sve završiti u klupskoj kasi.

“Deo tog novca dakle ide Šarlotu, deo agentu, a deo samom igraču, konkretno deset odsto od transfera, što je bio dogovor prilikom njegovog dolaska u Čukarički. Na kraju klubu ostaje oko 50 odsto od ovog transfera, ali jednostavno takva je situacija kad igrača dovedete bez obeštećenja. Opet, ova prodaja je planski odrađena, na poziciji napadača imamo mladog Cvetkovića, povratnika Tedića i iskusnog Pavkova. Napravili smo dobar potez, s obzirom na to da klub živi od prodaje igrača”, zadovoljno trlja ruke Matijašević.

Ima i zašto, jer Brazilac je na Brdo stigao u januaru i posle samo 22 utakmice klubu doneo milionsku zaradu. Iako je došao sa viškom kilograma.

“U oktobru sam bio u Šarlotu u Sjedinjenim Američkim Državama, razgovarao sa Zoranom Krnetom, generalnim menadžerom tog kluba. Kad je Melo došao kod nas, pojavio se na Kipru na zimskim pripremama sa viškom kilograma. Čak se tadašnji šef struke Gordan Petrić našalio i kazao je: ‘Ovaj ima sto kilograma, ali napravićemo igrača od njega. S obzirom na to da je kod nas bio samo sedam-osam meseci, prodali smo ga za ozbiljan novac”.

Pomenuo je kratko i transfer Miladinovića, vredniji ne samo zbog finansijskog inputa nego i zbog toga što je to bila prodaja direktno u ligu petica.

“Igor je imao dobru sezonu iza sebe, proglašen je za najboljeg mladog igrača Super lige Srbije. Za njega smo imali šest-sedam ozbiljnjih, konkretnih ponuda, igrač je sam izabrao Sent Etjen. To je bila i poslednja ponuda koja je stigla, za nas najmanje finansijski unosna. Imali smo i duplo veće ponude, ali igrač je želeo u Evropu, odbio je Rusiju, Ameriku, drugu ligu Nemačke, bilo je interesovanja i iz Bundeslige. Ispunili smo želju našeg igrača, nadamo se da će se dobro snaći u budućnosti”.

Melov nasledni biće Mihajlo Cvetković, napadač rođen 2007. godine, koji je baš sinoć bio strelac u porazu od TSC-a. I na stranu sad poraz, Matijašević uporno ponavlja: Čukarički je mala firma, koja nema podršku države ni grada, pa sama mora da zaradi novac.

“Često čujem priče da ‘Čukarički ne znači ništa srpskom fudbalu’. Ne znam kako to ne znači, s obzirom na broj mladih igrača koje izbaci svake sezone. Taj novac ulazi u Srbiju, plaćamo redovno porez državi, ne kasnimo niti jedan dan. Takođe, imamo nekoliko reprezentativaca koje je naš klub vraćao u život, kao što su Radonjić, Birmančević, Đorđe Jovanović, Mijailović. Čukarički je afirmisao Đorđa Petrovića, Mašovića, ranije Andriju Pavlovića. Da ne pominjemo broj mladih reprezentativaca Srbije, njih je neuporedivo više. Kad jedan mali Čukarički izbaci jednog igrača za A“reprezentaciju, to je više nego dobro… Ne mogu ni svi da stignu do reprezentacije, ali opet ti momci se prodaju, dođu u priliku da reše svoju egzistenciju”.

Dragan Obradović (©Starsport)

Zato ističe i ulogu gazde Dragana Obradovića.

“Na stadionu je, kad je on došao, bila jedna limena kućica i teren koji je više ličio na krtičnjak, takođe i svlačionice u izuzetno lošem stanju, postoje slike koje sve to dokumentuju… Ovaj klub jednostavno ne bi postojao da nije Dragana Galeta Obradovića. I to svi moraju da znaju. Čovek je uložio milione evra, logično bi bilo da mu se deo toga i vrati, što je sada i slučaj. Nadam se da će mu se sve što je ulagao vratiti u skorijoj budućnosti. Poslujemo kao privatan klub, nemamo državne sponzore, sve što imamo sami smo našli. Nismo dobili ni teren koji smo hteli, bio nam je doduše ponuđen, ali ne adekvatan”.

I još malo o tom stadionu.

“Stadion je gradski, prostora za drugi teren ovde fizički nema. Pokušali smo u dogovoru sa Fudbalskim savezom Srbije da zakupimo ‘Komgrap’ na deset godina, da sredimo terene, napravimo mini hotel. Imam zakazan sastanak sa generalnim sekretarom FSS-a, gospodinom Brankom Radujkom, da vidimo da li može Čukaričkom da se izađe u susret, da napravimo lep kompleks, a mi smo spremni da uložimo u taj projekat, za dobrobit svih. Dovoljno je da se pogleda kakve su svlačionice i kancelarije bile, a kakve su sada”.

A koliko to borba jednog malog kluba ume da bude teška govori još jedan zanimljiv detalj koji Matijašević iznosi.

“Dragan Obradović uživo ne gleda utakmice Čukaričkog već više od šest godina, od utakmice sa Radničkim iz Niša na Banovom brdu, kad je sudija odradio svoje. Nije lako čoveka ni uvući u fudbal, ni isterati iz fudbala. Naš predsedik voli fudbal, pomaže koliko može, ali eto, utakmice više ne gleda uživo”.